Pet saveta koje su nam roditelji davali, a koji danas mogu da nam uspore karijeru

Roditelji su nas učili da budemo skromni, zahvalni, vredni, samostalni i da ne pravimo probleme. Sve su to, na prvi pogled, odlični saveti. Problem je što su mnogi od njih nastali u potpuno drugačijem svetu rada – onom u kojem su lojalnost jednoj kompaniji, vredno obavljanje posla i čekanje da neko primeti vaš trud često bili dovoljni za napredovanje. Danas to više nije tako.

Stručnjakinja za karijeru i izvršna koučica Melody Wilding, autorka knjige Managing Up, koja je radila sa liderima kompanija poput Googlea, Amazona i NATO-a, upozorava da neki od saveta koje smo usvojili još u detinjstvu mogu da rade protiv nas. Ne zato što su bili loši, već zato što su se vremena promenila.

1. „Nemoj da se praviš važan“

Skromnost je važna. Niko ne želi kolegu koji prisvaja tuđe zasluge, preuzima sve zasluge za sebe ili se ponaša kao da je najpametnija osoba u prostoriji. Ali postoji velika razlika između skromnosti i nevidljivosti.

Ako ste naučili da nikada ne ističete sebe, lako ćete početi da umanjujete sopstveni doprinos. Kada vas neko pohvali, odgovorićete: „Ma, to je bio timski rad“, čak i kada ste upravo vi izneli najveći deo posla. Možda ćete prećutati važan rezultat jer ne želite da zvučite kao da se hvalite.

Problem je što menadžeri nisu vidovnjaci. Ne mogu da znaju šta ste uradili ako to nikada ne pomenete. I vrlo često će priliku dobiti osoba čiji su rezultati vidljivi i koja jasno pokaže da želi da učestvuje u sledećem važnom projektu.

Šta umesto toga? Na sledećem razgovoru sa nadređenim pitajte šta kompaniju očekuje u narednom periodu. Zatim ponudite da preuzmete deo posla – da vodite sastanke, pripremite predlog ili rešite konkretan problem. Tako ne tražite pažnju samo zbog pažnje. Pokazujete da možete da rešite problem i istovremeno pravite prostor da vaš rad bude primećen.

Želite da vas shvate ozbiljno? Nikada više ne počinjite mejl ovako

2. „Uvek budi zahvalan što uopšte imaš posao“

„Budi srećan što radiš.“

„Ima ljudi koji bi dali sve za tvoje mesto.“

„Treba da budeš zahvalan što su te primili.“

Ovakve rečenice možda imaju smisla u nesigurnim vremenima, ali mogu postati opasne ako ih shvatimo kao pravilo po kojem treba da živimo čitavu karijeru. Tada lako počinjemo da minimum doživljavamo kao privilegiju.

Prihvatićemo nižu platu iako vredimo više. Nećemo tražiti unapređenje jer nam se čini da je to pohlepno. Ostaćemo na poslu koji ne volimo samo zato što nas je strah da ga napustimo. Zahvalnost i zalaganje za sebe nisu suprotnosti. Možete biti zahvalni na prilici i istovremeno očekivati da budete adekvatno plaćeni za vrednost koju donosite.

Jedan od načina jeste da prestanete da svoj posao predstavljate samo kroz zadatke koje obavljate i počnete da govorite o rezultatima.

3. „Samo održavaj mir“

Ovaj savet je verovatno nastao iz dobre namere. Roditelji su želeli da naučimo da izbegavamo nepotrebne sukobe i da imamo dobre odnose sa ljudima. Ali na poslu „čuvanje mira“ lako može da preraste u ugađanje drugima.

Počinjemo da prećutkujemo svoje mišljenje. Prihvatamo tuđi dodatni posao. Ne želimo da kažemo „ne“ jer ne želimo da nekoga razočaramo. A što duže ćutimo, to se loše ideje i loše ponašanje više učvršćuju.

Paradoks je u tome što preterana popustljivost ne mora da učini da vas kolege više cene. Kod ljudi koji donose odluke može čak ostaviti utisak da nemate dovoljno čvrst stav. Teški razgovori su mesto na kojem se gradi kredibilitet. To ne znači da treba da budete konfliktni. Naprotiv. Važno je naučiti kako da se suprotstavite ideji, a da ne napadnete osobu.

Ako, recimo, kolega pokušava da vam prebaci proces koji bi trebalo da bude njegova odgovornost, umesto da automatski prihvatite posao, možete reći:

„Ne mogu da preuzmem ovaj proces od početka do kraja, ali mogu da pripremim kompletnu dokumentaciju kako bi vaš tim mogao da ga preuzme.“

Jasno ste postavili granicu, a niste zalupili vrata.

Efekat Bijonse: Kako vam „alter ego“ može pomoći da pobedite tremu

4. „Samo dobro radi svoj posao i sve ostalo će doći“

Ovo je možda jedan od najzastupljenijih karijernih mitova. Radi vredno. Budi najbolji u onome što radiš. Rezultati će govoriti sami za sebe. Problem je što rezultati ne govore sami od sebe.

Kada su naši roditelji gradili karijere, vrhunsko poznavanje zanata možda je zaista bilo dovoljno da se izdvojite. Danas je stručnost i dalje neophodna, ali sama po sebi često nije dovoljna.

Najuspešniji ljudi razumeju i ono što se dešava oko njihovog posla: ko zna šta rade, ko im veruje, ko donosi odluke i ko može da utiče na njihov sledeći korak. To ne znači da treba da se bavite kancelarijskom politikom u najgorem smislu te reči. Znači da morate da gradite odnose.

Umesto da samo insistirate na sopstvenoj ideji, uključite ključne ljude u proces. Pitajte ih za mišljenje, pošaljite im nacrt, zamolite ih da daju komentar ili vas povežu sa nekim ko može da pomogne. Na taj način oni ne postaju samo posmatrači vašeg uspeha. Postaju ljudi koji imaju osećaj da su deo njega.

5. „Snađi se sam“

Ovaj savet je od mnogih napravio sposobne, odgovorne i samostalne ljude. Ali postoji granica nakon koje samostalnost počinje da radi protiv vas.

Ako ste naučili da je traženje pomoći znak slabosti, vrlo lako možete postati osoba koja sve rešava sama. Preuzimate sve više posla, ne delegirate, ne pitate nikoga za pomoć i na kraju pregorite.

Postoji još jedan paradoks: vaša pouzdanost može postati prepreka za napredovanje. Ako ste jedina osoba koja zna da obavlja određeni posao, kako će vas kompanija unaprediti? Cilj nije da postanete nezamenljivi. Cilj je da postanete neko ko ume da napravi sistem u kojem posao može da funkcioniše i bez njega.

Zato, kada vam je potrebna pomoć, nemojte samo reći: „Ne znam šta da radim.“ Pokažite da ste već razmišljali o problemu:

„Istražila sam mogućnosti i suzila izbor na X i Y. Mislim da je X bolje rešenje zbog ovih razloga. Šta ti misliš?“

Tako tražite pomoć, ali istovremeno pokazujete inicijativu i kompetenciju. Isto važi kada neko drugi dođe kod vas sa problemom. Nemojte odmah rešavati stvar umesto njega. Pitajte:

• „Šta si do sada pokušao?“
• „Koje opcije trenutno razmatraš?“

Tako ne stvarate ljude koji zavise od vas, već ljude koji vremenom postaju sposobniji. Neki saveti jednostavno imaju rok trajanja Možda je najveća lekcija ove priče to da ne treba slepo odbaciti savete koje smo dobili od roditelja, već proveriti da li i dalje odgovaraju svetu u kojem živimo.

Biti skroman – da. Ali ne i nevidljiv.

Biti zahvalan – svakako. Ali ne po cenu sopstvene vrednosti.

Izbegavati nepotrebne sukobe – da. Ali ne po cenu sopstvenog glasa.

Dobro raditi svoj posao – obavezno. Ali nije loše ni da ljudi znaju koliko dobro ga radite.

Biti samostalan – svakako. Ali tražiti pomoć kada je potrebna nije slabost.

Jer pravila koja su nekada čuvala našu karijeru danas ponekad mogu da je koče.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/namii9