Trend or not?
Često sprovodimo testiranje popularnih trendova, muzike, reklama na našoj deci. Ona ne razumeju šta se krije iza poruke, koje to vrednosti želimo da podelimo sa populacijom, kao ni kakav identitet grade naši brendovi. Ono što njih interesuje jesu viralnost, ritmičnost, složene rime, duhovitost, tabu… Sve je počelo od bezazlenog „Banana Cha Cha”, preko „Apt Apt”, „Klik! Bum! Tras!”, „Biti zdrava”, „Soda Pop”, pa sve do toga da vole kad je pomalo luda i „bangaranga”. Koliko god želeli da se sakrijemo od trendova, oni nađu put do nas.
Piše: Uroš Nedeljković, CEO, Business and Marketing Consultant u Deus Ex Consaltingu
Negde još na početku karijere zateklo me je trik-pitanje: „Da li bi oglašavao brend koji vodiš u rijaliti šouu na nacionalnoj televiziji?” Nedugo nakon toga, imao sam priliku i da se uverim u to koliko je jedan brend podigao svoju prepoznatljivost zahvaljujući skandalu koji se desio baš u jednoj takvoj emisiji u programu uživo. Da li je i dalje aktuelna floskula: „Svaka reklama je dobra reklama”? Više puta smo imali priliku da se uverimo i u negativnu reputaciju brenda nakon lošeg oglašavanja, ali koliko je to dovelo do loših rezultata?
Trendovi nas teraju da se ponašamo drugačije u odnosu na dosadašnje delovanje, ali to u većini slučajeva nije u skladu sa našim dugoročnim opredeljenjima. Kome se obraćam i kako želim da me vidi taj kome se obraćam, jednostavno je pitanje koje možemo sebi postaviti ukoliko se dvoumimo pri odluci da li prihvatiti trend. Možda se baš to i očekuje od nas – da smo uvek tu, ma kako se prikazali, bili glupavi i smešni, podržavajući ili optužujući, hrabri ili postiđeni, ranjivi ili odvažni, podsmevani ili istrajni… Moraš biti opredeljen, zar ne?
Nisam pristalica jurnjave za trendom, lako nas može odvesti stranputicom. „Tri puta meri, jednom seci”, govorili su stari, a naučili i neki mlađi. Pa čak i ne odlučiti se nekada je bolje nego loše odlučiti. Nezavisnost od uticaja bilo kog trenda, osobe, mišljenja, stava, odluke, promene… pokazuje snagu jednog brenda. Menjale su se i monarhije i republike, veliki brendovi su opstali. Još uvek skupljam Paninijeve sličice…
„Težiti vrlini, a ne uživanju”, reče Seneka u raspravi „O blaženom životu”. Vrlina će nas voditi ka dobrobiti, ispravnim odlukama, zdravom razumu i nezavisnosti. Možemo li uživati u broju pregleda našeg rila na Instagramu, koji je zakačio neki kod algoritma na trend vožnje skejtborda niz ulicu, dok slušamo laganu, opuštajuću muzikicu uz zalazak sunca, sve dok se obećanje našeg brenda fokusira na snagu, moć i dominaciju, ili ipak ne možemo? Ne smemo zaboraviti vrline naših brendova u bilo kojoj aktivnosti koju sprovodimo. Kako želimo da izgledamo u očima naših korisnika? I da li to postižemo prateći taj trend? Što bi se reklo, možeš li ikoga da pogledaš u oči i da ga slažeš, a da mirno spavaš nakon toga?
Istraživanja kažu da, ukoliko postoji jedna vending mašina na autobuskoj stanici, prodavaće 100 limenki dnevno; ukoliko joj se pridruži konkurentski brend, zajedno će prodavati 150! Zar polarni medved zaista uživa u plavom brendu crnog gaziranog napitka? Konkurencija je najbolja stvar koja se može desiti jednoj kompaniji. Čak i kada ne igra po pravilima, natera nas da budemo bolji. Podstiče nas da i našim brendovima dodelimo vrline, kako bismo znali šta je to za taj brend dobro i šta je zdravog i čistog razuma. Svaka konkurencija i svaki trend mogu nas naterati da se zamislimo da li je zaista neophodno odreagovati ili, ipak, ostati dosledan.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Andrea Ranković, Unsplash/Getty Images
