Najgori SAVET koji možete da dobijete nakon velikog uspeha

Prešli ste liniju cilja, ostvarili ono što ste mesecima ili godinama jurili, a umesto zadovoljstva stigli su praznina, nemir i pitanje: „Šta sada?“ To nije nužno znak da vam treba novi cilj. Ponekad je upravo suprotno – posle velikog uspeha mozgu je potrebno da zastane, obradi ono što se dogodilo i dozvoli vam da zaista osetite da ste stigli.

I dalje ljudima nakon velikog uspeha dajemo isti savet: postavi novi cilj. Vrati se na posao. Nemoj predugo da se zadržavaš na tome.

Zvuči kao održavanje zamaha, zvuči kao otpornost, ali nije ni jedno ni drugo. Upravo zbog toga toliko ambicioznih i sposobnih ljudi stigne do vrha svoje igre, a onda se tiho raspadne – i niko ne povezuje te dve stvari.

Godinama posmatramo ovaj obrazac. Što je neko veći „achiever“, to je teži pad nakon dostignuća. A savet koji dobija u tom trenutku, upravo onaj koji bi trebalo da mu pomogne, često samo pogoršava situaciju.

To prestaje da bude lični problem onog trenutka kada takav obrazac izađe kroz vrata vaše organizacije, dovede do sagorevanja vaših najboljih ljudi i ponavlja se kod svakoga ko sledi isti put ka uspehu koji niko nije zastao da preispita.

Šta se zapravo dešava u mozgu nakon velikog uspeha

Nedeljama ili mesecima pre uspeha, vaš mozak funkcioniše na dopaminu. Ne na onoj verziji dopamina o kojoj ljudi usputno govore, već na njegovoj stvarnoj neurohemijskoj funkciji: on podstiče iščekivanje, pokreće nas na akciju i čini da nam jurnjava za ciljem deluje smisleno. Adrenalin nas drži oštrim. Kortizol nas održava budnim i na oprezu. Ceo naš sistem usmeren je ka jednom cilju.

A onda cilj ostvarite. I sve troje počinje naglo da opada. Cilj nestaje. Više nema ničega što treba iščekivati. Serotonin, hemikalija odgovorna za stvarno zadovoljstvo i stabilnost, još nije imao dovoljno vremena da preuzme svoju ulogu. Ono što ostaje u tom međuprostoru jeste ono što je harvardski psiholog Tal Ben-Shahar nazvao zabludom dolaska: jaz između onoga što smo očekivali da ćemo osećati kada pređemo ciljnu liniju i onoga što zapravo osećamo.

Istraživači i kliničari za to koriste različite nazive: depresija nakon postignuća, depresija nakon uspeha, depresija nakon završetka projekta, „pad nakon uspeha“. Svi oni opisuju istu stvar — hemiju mozga koja radi upravo ono za šta je dizajnirana, ali stiže na mesto za koje nas niko nikada nije pripremio.

Zato uspeh može da deluje prazno čak i kada je sve prošlo kako treba. I upravo tu savet postaje opasan.

Kako uticati na ljude bez pritiska? Suptilne metode koje koriste vrhunski lideri

Savet koji održava začarani krug

Najčešći savet nakon pada koji sledi posle velikog uspeha jeste da što pre postavite novi cilj. Deluje korisno, jer vam daje pravac, ponovo aktivira dopaminski sistem i gotovo odmah se osećate bolje. U tome i jeste problem.

Upravo ste naučili svoj mozak da prirodno stanje odmora nakon velikog napora tumači kao signal da nešto nije u redu. I naučili ste ga da je rešenje za to „nešto nije u redu“ – još veća jurnjava.

Svaki put kada to uradite, ciklus postaje sve čvršći. Sledeći pad dolazi brže. Prazninu je sve teže podneti. Neki ljudi opisuju osećaj da su se izgubili nakon što su ostvarili cilj, jer više ne znaju ko su izvan same jurnjave za uspehom.

Prostor između završetka jednog cilja i jurnjave za sledećim postaje sve uži, sve dok više ne možete da mirujete čak ni onda kada sve oko vas ide dobro. Ovo nije problem motivacije. To je obrazac koji se svaki put dodatno učvršćuje kada sledimo taj savet. Opasnosti preduzetništva o kojima vam niko ne govori retko se odnose na samo uspinjanje. Gotovo uvek se odnose na ono što se dogodi kada prestanete da se penjete, a nemate plan za sletanje.

Završiti nije isto što i stići

Većina ljudi završetak cilja i njegovo stvarno „sleganje“ u sebi posmatra kao istu stvar, a nisu. Standardni savet je da proslavite uspeh i brzo nastavite dalje. A upravo to često sprečava da uspeh zaista registrujemo kao nešto stvarno.

Nakon velikog cilja, mozgu je potrebno vreme da iskustvo sačuva kao nešto značajno, a ne samo kao nešto što je završeno. Bez tog koraka, mozak uspeh doživljava kao nedovršen. Ne zato što ga niste ostvarili, već zato što vaš sistem nikada nije dobio jasan signal da je bezbedno prestati da trči.

Istraživanja o tome kako se dopamin konsoliduje pokazuju da je za to da pobeda zaista bude registrovana kao pobeda potrebno priznati i sam trud, a ne samo rezultat. Ako taj korak preskočimo, mozak odbacuje iskustvo i vraća se na početni nivo, već tražeći sledeću metu. To je ono osećanje „i šta sad?“ na koje vas niko nije upozorio. I upravo zato ostvarenje cilja često ne donese osećaj koji smo očekivali.

Aktivnost nije isto što i oporavak

Kretanje nam daje osećaj zamaha. Ali tokom 48 do 72 sata nakon velikog uspeha, stalna zauzetost jedan je od najefikasnijih načina da sprečimo pravi oporavak.

Nakon dugog perioda intenzivnog rada, mozak i telo nose akumulirani trošak. Ne samo umor, već biološku cenu meseci konstantno povišenog kortizola, adrenalina i budnosti.

Ljudi koji nastave da budu neprestano zauzeti nakon velikog uspeha često kasnije udare u mnogo tvrđi zid. A do tada su već uvereni da nešto nije u redu sa njima, umesto da shvate da je račun samo stigao sa zakašnjenjem. Upravo zbog tog odloženog računa gubimo najbolje ljude. Ne zbog lošeg menadžmenta. Ne zbog loše organizacione kulture. Već zbog obrasca kojim ih niko nije naučio da upravljaju i saveta koji ga je sve vreme dodatno učvršćivao.

Sačekajte pre nego što počnete da planirate

Najgore profesionalne odluke ljudi često donose upravo neposredno nakon velikog uspeha – u trenutku kada nivo hemijskih supstanci opada, a jasnoća razmišljanja je na najnižem nivou.

Poriv da promenite pravac, započnete nešto novo ili donesete veliku odluku deluje kao odlučna akcija. U većini slučajeva to je samo reakcija na ono što se dešava u organizmu.

Pravac koji preživi 48 sati do sedam dana tišine – jeste stvaran. Onaj koji ne može da sačeka, najčešće nije. Decenijama učimo ljude kako da jure. Oko toga smo izgradili čitave industrije. Koučing, sadržaj, kurseve – sve je usmereno na uspon.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/kittyvector