KAKO kuvati a istovremeno UŠTEDETI struju i novac?
Da li ste čuli za princip “pasivnog kuvanja”? To je osnovna metoda i način za kuvanje hrane, koja smanjuje energiju kao i emisije CO2.
Kako su troškovi hrane i goriva porasli poslednjih meseci, isto možemo reći i za energetski sektor koji sve više opterećuje novčanike.
U domaćinstvu kuvanje čini veliki udeo u potrošnji energije. Kako bi smanjili te izdatke, jedni se upuštaju u pripremu jela bez kuvanja, a drugi se prepuštaju „serijskom kuvanju“ – anglosaksonskoj metodi, koja se sastoji od pripreme svih obroka za narednu nedelju unapred pre nego što se sve zamrzne.
Šta je pasivno kuvanje?
Suprotno onome što na što bi naziv mogao da upućuje, pasivno kuvanje je tehnika koja se pojavila krajem 19. veka. Koristi se za kuhanje hrane u kipućoj vodi, koja stoji na šporetu tačno dva minuta, pre isključivanja vatre.
Nakon toga jelo se ostavi da se kuva poklopljeno oko 10 minuta.
Po preporuci Italijana Giorgija Parisija koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 2021, pasivno kuvanje na ovaj način omogućuje dobijanje savršeno kuvane testenine ili povrća, uz manji utrošak energije.
Zahvaljujući poklopcu, toplina će ostati koncentrisana unutar posude. Međutim, vreme kuvanja biće sporije od uobičajenog.
Poznati italijanski brend testenina i umaka Barilla u oktobru je čak objavio “vodič kroz vreme pasivnog kuvanja”, prema različitim oblicima testenine.
Na primer, za paket špageta koji pokazuje devet minuta kuvanja, voda se mora kuvati dva minuta, a zatim se testenina kuva osam minuta, uvek pokrivena.
Očigledno, pasivno kuvanje ima svoje granice, a metoda se ne može koristiti za proizvode koji nisu jestivi sirovi (za razliku od povrća ili testenine).
Naučni novinar za BIZLife o tome kako ekspres lonac štedi struju, a i novac
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
