Novi finansijski trend: Zaposleni više ne štede samo za penziju, već i za burnout

Do sada smo štedeli za stan, putovanje, venčanje, penziju ili, u najboljem slučaju, za nepredviđene troškove. Na toj listi se sada pojavljuje još jedna stavka koja možda najbolje govori o tome kako izgleda savremeni poslovni život: burnout fond.

Ideja je prilično jednostavna. Umesto da čekaju trenutak kada više ne mogu da izdrže tempo na poslu, pojedini zaposleni, posebno oni na menadžerskim i stručnim pozicijama, unapred odvajaju novac koji će im omogućiti da naprave pauzu, daju otkaz ili promene karijeru bez dodatnog straha od toga kako će platiti račune.

Takav fond više se ne posmatra kao klasična rezerva za hitne slučajeve, već kao namenski novac za period oporavka od iscrpljenosti ili za profesionalni predah koji može trajati nekoliko meseci.

Novac koji kupuje mogućnost da kažete „dosta“

Među onima koji su počeli da prave ovakve fondove ima zaposlenih iz marketinga, prodaje i drugih stručnih i menadžerskih oblasti. Neki od njih odlučili su da napuste posao tek kada su mesecima osećali iscrpljenost, razdražljivost i sve jasnije znake sagorevanja.

Razlika je u tome što odlazak sa posla, zahvaljujući unapred napravljenoj finansijskoj rezervi, nije automatski značio i paniku zbog računa i svakodnevnih troškova.

Pojedini zaposleni godinama odvajaju veliki deo prihoda kako bi napravili rezervu dovoljno veliku da mogu da prestanu da rade kada procene da je to potrebno. Finansijski stručnjaci ovakav način štednje opisuju kao plansko odvajanje novca za situaciju u kojoj je čoveku potreban profesionalni predah ili potpuni reset.

Suština nije u tome da unapred očekujete da ćete pregoreti, već da sebi ostavite izbor ako se to ipak dogodi.

Kada ne postoji finansijska rezerva, osoba koja je već iscrpljena često nema mogućnost da prestane da radi. Otkaz tada može da znači trenutno traženje sledećeg posla, pa se iz jednog stresnog okruženja praktično prelazi pravo u drugo.

Šta ne treba naručivati na poslovnom ručku: ČETIRI pravila poslovnog bontona

Burnout kao trošak koji više nije potpuno nepredvidiv

Neka iskustva pokazuju koliko nedostatak ušteđevine može da utiče na odluke posle burnouta. Zaposleni koji su se već jednom suočili sa ozbiljnom iscrpljenošću često nisu mogli sebi da priušte dužu pauzu, već su gotovo odmah prelazili na novi posao.

Upravo zato su neki kasnije odlučili da naprave poseban fond namenjen samo takvim situacijama. U pojedinim slučajevima reč je o sumi koja može da pokrije i do godinu dana poslovnih i životnih troškova, dok istovremeno postoji i odvojena rezerva za klasične vanredne situacije.

Ta razlika je važna. Burnout fond nije isto što i „crni fond“. Novac za nepredviđene situacije trebalo bi da ostane namenjen kvarovima, gubitku prihoda, zdravstvenim troškovima i drugim iznenadnim problemima. Burnout fond je, barem u teoriji, planirana rezerva za pauzu za koju već postoji mogućnost da će jednog dana biti potrebna.

Ne postoji ni univerzalan iznos koji bi trebalo uštedeti. Sve zavisi od životnih troškova i očekivane dužine pauze. Ako je plan nekoliko meseci odmora, a zatim traženje novog profesionalnog pravca, rezerva bi trebalo da pokrije i period nakon samog odmora, dok osoba ponovo ne počne da zarađuje.

Štednja kao simptom većeg problema

Popularnost ove ideje ne dolazi bez razloga. Istraživanja pokazuju da veliki broj zaposlenih oseća posledice sagorevanja zbog posla, dok se burnout sve češće povezuje sa hroničnim stresom na radnom mestu.

Istovremeno, brzina poslovanja raste, AI menja način na koji se posao organizuje, sigurnost radnih mesta postaje sve češća tema, a troškovi života dodatno povećavaju pritisak. U takvom okruženju finansijska rezerva može da pruži osećaj kontrole koji zaposlenima često nedostaje.

Burnout fond, međutim, teško da može da bude rešenje za sam burnout. On samo omogućava da čovek lakše ode kada shvati da više ne može ili ne želi da nastavi istim tempom.

I upravo je tu možda najzanimljiviji deo ovog novog finansijskog trenda. To što ljudi počinju da planiraju burnout gotovo kao još jedan veliki životni trošak govori mnogo više o tržištu rada nego o njihovim navikama štednje.

Nekada je finansijska sigurnost značila imati dovoljno novca za budućnost. Danas za deo zaposlenih znači imati dovoljno novca da, kada posao postane previše, mogu sebi da priušte da na neko vreme jednostavno prestanu da rade.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Vitaly Gariev