Empatija je veština liderstva koju veštačka inteligencija ne može da zameni
AI može da obrađuje informacije, prepoznaje obrasce, piše izveštaje i obavlja zadatke nezamislivom brzinom. Ali postoji nešto što tehnologija ne može autentično da uradi – da joj je zaista stalo do ljudi. Upravo zato empatija postaje jedna od najvažnijih veština savremenih lidera.
Ulaskom u eru veštačke inteligencije menja se i način na koji razmišljamo o ljudskim sposobnostima. Ako AI može da pronađe preciznije informacije od čitavog tima i analizira ih za nekoliko sekundi, sama činjenica da je neko „najpametnija osoba u prostoriji“ više nije dovoljna. Vrednost lidera sve se više ogleda u onome što tehnologija ne može da pruži – u sposobnosti da razume ljude, da ih sasluša i da im pomogne da se osećaju viđeno i cenjeno.
Prema Dougu Nollu, autoru knjige Empathy Leadership, empatija je „naučena sposobnost da se emocionalno iskustvo druge osobe uoči i imenuje iz perspektive te osobe“. Noll je, pre nego što je postao medijator, radio kao advokat. Od 2010. do 2020. godine, zajedno sa koleginicom Laurel Kaufer, obučavao je hiljade zatvorenika u Kaliforniji tehnikama za sprečavanje nasilja u zatvorima. Empatija je bila osnova njihovog pristupa deeskalaciji konflikata i regulaciji nervnog sistema.
„Empatija se često svodi na nejasnu ideju o tome šta druga osoba oseća. Ali ona nije nejasna. To je precizna neurofiziološka veština koju svako može brzo da nauči i primeni“, objašnjava Noll.
Njegov rad pokazuje koliko empatija može da bude moćna, posebno u situacijama u kojima su poverenje, sigurnost i međuljudski odnosi ključni. U poslovnom okruženju ona je važna iz najmanje četiri razloga.
Ljudi žele da budu cenjeni
Zaposleni ne napuštaju kompanije nužno zbog plate, obima posla ili nedostatka mogućnosti za napredovanje. Često odlaze zato što imaju osećaj da njihov trud niko ne primećuje i ne ceni.
Autor teksta navodi primer zaposlene koja je posle 20 godina rada u kompaniji dobila imejl u kojem joj je čestitan jubilej. Međutim, kada je shvatila da je poruku generisala veštačka inteligencija, zadovoljstvo je izostalo. Iako je formalno bila pohvaljena, poruka nije imala lični ton i ostavila je utisak da njen menadžer nije želeo da uloži ni malo vremena u nekoliko sopstvenih rečenica.
Razlika između priznanja i stvarnog osećaja zahvalnosti često se nalazi upravo u ličnom pristupu. Ljudi žele da znaju da je neko zaista primetio njihov doprinos, a ne samo automatizovao pohvalu.
Odnosi daju poslu smisao
Radno mesto nije samo prostor u kojem obavljamo zadatke za koje smo plaćeni. Na poslu nastaju prijateljstva, savezništva i odnosi koji često prevazilaze radno vreme i traju godinama.
Veštačka inteligencija može da obezbedi ogromnu količinu podataka, ali za njihovo smisleno, korisno i etično korišćenje potrebni su ljudsko iskustvo, razumevanje konteksta i sposobnost prepoznavanja nijansi. Upravo ti elementi omogućavaju da se izgrade kvalitetni odnosi među kolegama.
Dobri odnosi zaposlenima pomažu da u poslu pronađu svrhu, pripadnost i osećaj da su deo nečega većeg od liste zadataka.
Poverenje se ne može automatizovati
Poverenje je jedan od temelja radnog okruženja u kojem se ljudi osećaju bezbedno, uključeno, poštovano i cenjeno. Ono omogućava zaposlenima da iznesu drugačije mišljenje, predlože rizičnu ideju ili priznaju grešku, uz uverenje da ih lider neće napustiti kada stvari ne krenu po planu.
Poverenje se gradi sporo, kroz razgovore, iskustva i postepeno uverenje da je ono što podelimo sa drugom osobom sigurno. Istovremeno, može da bude uništeno veoma brzo.
Ljudi su prirodno usmereni ka povezivanju sa drugima i imaju potrebu da veruju ljudima oko sebe. Zato izgradnja poverenja nije samo racionalan proces, već i emocionalno iskustvo koje se oslanja na empatiju.
Veštačka inteligencija može da oponaša emocije, ali ih ne oseća. Upravo zbog toga ne može da izgradi istu vrstu odnosa kakav nastaje između ljudi koji se međusobno razumeju i kojima je zaista stalo.
Foto: Unsplash/krakenimages
Razumevanje ljudi izvlači njihov najbolji potencijal
Empatija nam pomaže da bolje razumemo i sebe i druge. Ona daje liderima alate da prepoznaju tuđe emocije, da odgovore pažljivo i da stvore okruženje u kojem se ljudi osećaju sigurno.
Kada bolje razumemo sopstvene emocije, lakše uočavamo kako delujemo na druge. Istovremeno, postajemo svesniji da drugi ljudi ne razmišljaju i ne osećaju na isti način kao mi.
Za lidere to znači da nije dovoljno imati pristup najboljoj tehnologiji. Potrebno je razvijati ljude – razumeti kako da se povežemo sa njima, zadobijemo njihovo poverenje i pomognemo im da iskoriste svoje sposobnosti.
Bez tih temelja, čak ni najnaprednija tehnologija neće moći da ostvari svoj puni potencijal.
Najvažnije uspomene sa posla neće biti vezane za tehnologiju
Kada se osvrnemo na svoje radno iskustvo, verovatno se nećemo najviše sećati softvera, platformi ili alata koje smo koristili. Pamtićemo lidere koji su u nama prepoznali potencijal koji sami nismo videli. Pamtićemo kolege sa kojima smo izgradili prijateljstva, ljude koji su nas saslušali i odnose koji su nam pomogli da prebrodimo teške periode.
Tehnologija će se menjati, dolaziti i odlaziti. Međutim, veze koje izgradimo sa ljudima ostavljaju trajniji trag.
Upravo zato empatija nije „mekana“ veština koja se može zanemariti u korist produktivnosti i automatizacije. Ona je jedna od ključnih sposobnosti koja će razlikovati dobre lidere od onih koji samo umeju da koriste najbolje alate.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/Magnific, Foto: Unsplash/krakenimages
