Poslovne tradicije koje generaciju Z ne zanimaju, a stariji ih smatraju važnim
Za mnoge pripadnike starijih generacija danas je realnost da rade pod nadređenima koji su upola mlađi od njih. Navikli su na određeni način rada do kog generacija Z, čini se, uopšte ne drži. I dok je većina kompanija danas multigeneracijsko okruženje, poslovne tradicije koje su bejbi bumerima i generaciji X nekada bile važne više jednostavno nisu relevantne.
Razgovor licem u lice
Bumeri, naročito, preferiraju razgovore licem u lice ili telefonske pozive jer formalnu komunikaciju i profesionalizam smatraju važnim. Takav način komunikacije omogućava im da posmatraju izraze lica i govor tela sagovornika, što im pomaže da bolje razumeju osobu ili situaciju.
Sa druge strane, generacija Z preferira brz, neformalan odgovor putem poruke ili mejla. I dok starije generacije mogu da priznaju da je to brz način komunikacije, smatraju da bi pripadnicima generacije Z koristilo da dodatno razviju svoje interpersonalne veštine.
Korišćenje zastarele tehnologije
Mnogi stariji ljudi imaju problema sa tehnologijom jer su odrastali bez pametnih telefona i interneta. Čak ni televizori u boji nisu postali široko dostupni sve do kraja 1950-ih, kada su mnogi pripadnici bejbi bum generacije tek odrastali.
Mnogi bumeri i pripadnici generacije X imaju osnovnu tehnološku pismenost, ali i dalje preferiraju proverene metode rada. Koriste stvari poput PERT dijagrama i faks mašina, dok su mlađim ljudima takvi alati potpuno zastareli. Oni radije koriste tehnologije poput Microsoft Teamsa ili Hudspota.
To je odlična prilika za pripadnike generacije Z da se uključe i pomognu starijim kolegama da nauče da koriste najnovije tehnološke alate. Ali za starije koji i dalje smatraju analogne metode korisnim i važnim, mlađi zaposleni bi možda mogli da uspore i projektima pristupe sa više strpljenja i fokusa – veštinama koje ne zavise od tehnologije.
Nova omiljena uvreda generacije Z: Šta znači kada vas nazovu „poliester“?
Forsiranje lojalnosti kompaniji
Većina pripadnika starijih generacija sebe smatra lojalnim zaposlenima. Važni su im sigurnost posla i mogućnost napredovanja unutar kompanije. Međutim, mnogi pripadnici generacije Z traže smisao u svom poslu i biraju kompanije i zbog njihove društvene odgovornosti i inkluzivnosti.
Dok je bumerima bilo važno da decenijama ostanu u istoj kompaniji kako bi dokazali lojalnost, generacija Z ima drugačije standarde. Oni odbijaju unapređenja koja podrazumevaju veliku odgovornost i dugo radno vreme i radije biraju podnošljivije obaveze i bolje uslove rada.
Njima je ravnoteža između poslovnog i privatnog života prioritet, dok su starije generacije više bile usmerene na napredovanje na korporativnoj lestvici i preuzimanje novih pozicija unutar iste kompanije.
Testiranje novih alata pre njihove primene
Generacija Z voli da menja stvari na radnom mestu. To znači da će verovatno pokušati da uvede nove alate koje starije kolege možda ne smatraju neophodnim za produktivnost.
Zapravo, generacija Z se već u velikoj meri oslanja na veštačku inteligenciju, što zabrinjava mnoge bumere i pripadnike generacije X.
Iako starije generacije nisu nužno protiv promena, one preferiraju detaljnu procenu pre nego što se novi alati uvedu u upotrebu. Tako nastaje prostor za saradnju: generacija Z može da donosi nove ideje, dok starije generacije mogu da se pobrinu da se promene prethodno testiraju pre nego što budu uvedene na nivou cele kompanije.
Godišnji razgovori o učinku
Dok bumeri preferiraju godišnje procene rada i priznanja od svojih nadređenih ili menadžera, generacija Z više ceni nedeljni ili svakodnevni feedback.
Pripadnici generacije Z, pa čak i mlađi milenijalci, za 73 odsto češće nego bumeri žele da dobijaju priznanje nekoliko puta mesečno.
„Navikli su da stalno dobijaju trenutnu povratnu informaciju“, objasnila je KeyAnna Schmiedl, glavna direktorka za iskustvo zaposlenih u kompaniji Workhuman. Dodala je da mladi ljudi imaju specifičan način razmišljanja koji stoji iza toga: „Postaviću nešto i očekujem da ljudi reaguju na to, a ako niko ne reaguje… moram da promenim pravac i uradim nešto drugo.“
Mladi ljudi ovo vide kao način da kontinuirano napreduju. Međutim, bumerima se ponekad čini da generacija Z samo želi da bude primećena, a ne samo saslušana.
Strogo strukturisani procesi
Tokom sastanaka mlađi zaposleni više učestvuju u brainstormingu i često crpe inspiraciju iz ideja drugih članova tima. Dok su bumeri navikli na jasno strukturisane procese i odgovornosti, generacija Z pokušava da se izbori za fleksibilniji pristup i smanji rigidnost u radu.
Neki bumeri bi ovo zapravo mogli da vide kao dobru stvar, jer takav pristup ostavlja više prostora za kreativnost. Iako pripadnici generacije Z možda ne znaju da popune ček ili da voze bez GPS-a, njihovo odbacivanje zastarelih veština može biti važno.
Generacija Z donosi energiju i nove ideje na radno mesto. Više brine o društvenim pitanjima, poput klimatskih promena i očuvanja planete. I mada starije generacije to možda ne razumeju u potpunosti, činjenica je da je budućnost u njihovim rukama.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/marymarkevich
