Imate velike ciljeve, ali vas previše razmišljanja koči? Evo kako da to promenite

Kada je reč o ostvarivanju velikih ciljeva, jedan savet ponavlja se gotovo uvek: potrebno je preći na akciju i biti dosledan. U teoriji, zvuči jednostavno. U praksi, brojne prepreke mogu da otežaju taj korak.

Jedna od njih je preterano razmišljanje, osobina koja često prati ljude koji sebi postavljaju visoke ciljeve. Znate šta bi trebalo da uradite, ali počinjete da sumnjate da li je to pravi potez. Ili sebi stvarate toliki pritisak da prvi korak postaje zastrašujuć jer se plašite da nećete biti dovoljno dobri.

Tako nastaje začarani krug. Što više razmišljate, teže vam je da krenete, a otpor prema akciji može da postane gotovo parališući. Ipak, postoje načini da promenite taj obrazac.

1. Utvrdite zašto previše razmišljate

Prvi korak je da razumete zbog čega uopšte imate potrebu da preterano analizirate. Šeron Spano, psihološkinja koja se bavi organizacionim razvojem i radi sa liderima i rukovodiocima, navodi da uzroci često mogu da se svrstaju u dve kategorije.

Kod nekih ljudi potreba za dodatnim informacijama i vremenom za donošenje odluka deo je njihovog načina funkcionisanja. Kada postanu svesni tog obrasca, lakše mogu da ga prepoznaju na vreme i naprave drugačiji izbor.

Drugi, međutim, mogu da pomešaju donošenje odluka sa odlaganjem i preteranim analiziranjem. To je posebno izraženo kod perfekcionista. Osobina koja im je možda pomagala u ranijim fazama karijere može postati prepreka kada preuzmu veću odgovornost ili pokrenu sopstveni posao.

U tom slučaju potrebno je otići korak dublje i zapitati se: zbog čega zapravo previše razmišljam? Da li sumnjam u svoje sposobnosti, brinem o tome kako ću izgledati pred drugima ili se plašim neuspeha?

Džolander Hedli, kouč za razvoj liderstva i osnivač umetničke škole Joe’s Academy of Music, prepoznala je taj obrazac kod sebe kada je njena akademija dobila priliku da nastupi u Karnegi holu.

„U glavi sam mislila: Nismo još dovoljno dobri, nismo spremni“, priseća se Hedli. Zbog toga je, kako kaže, propustila priliku da njena akademija bude predstavljena u Karnegi holu.

2. Razmišljajte o onome što možete, a ne samo o onome što nedostaje

Posle tog iskustva, Hedli je shvatila da mora da promeni način razmišljanja.

Ljudi koji sebi postavljaju visoke ciljeve često se plaše greške jer neuspeh poistovećuju sa nedostatkom uspeha. Međutim, neuspeh nije nužno suprotnost uspehu. Ponekad je jednostavno deo puta do njega.

Umesto da razmišlja o tome šta bi moglo da pođe po zlu, Hedli je počela da se podseća na ono za šta je sposobna.

Kada je njena akademija dobila priliku da pošalje ponudu za saradnju sa školskim distriktima, njena prva reakcija ponovo je bila da nisu dovoljno spremni. Ovog puta, međutim, postavila je drugačije pitanje: „Šta mogu prvo da uradim?“

Uključila je druge ljude u proces, delegirala zadatke i projekte i tako pretvorila razmišljanje u konkretne korake.

3. Suočite se sa cenom preteranog razmišljanja

Svaka odluka koju ne donesemo zato što previše razmišljamo ima svoju cenu. To može biti izgubljeno vreme, sporiji napredak ili propuštena prilika. Problem je u tome što ljudi koji teže izvrsnosti ponekad preterano analiziranje i odlaganje mogu da doživljavaju kao deo svog nastojanja da posao urade što bolje.

Spano zato savetuje da se sagleda šta takav način razmišljanja zapravo proizvodi. Možda uspevate da završite veliki broj zadataka, ali da li to radite efikasno? Da li svojim odlaganjem usporavate kolege ili otežavate drugima da preduzmu korake koji su potrebni za napredak?

Jedna od korisnih tehnika može biti vođenje dnevnika. Kada primetite da ste ponovo ušli u krug preteranog razmišljanja, zapišite šta ste zbog toga uradili, ali i šta niste uradili. Ako radite sa drugim ljudima, obratite pažnju i na njihove reakcije.

Cilj je da postanete svesni posledica svog obrasca ponašanja, umesto da ga automatski prihvatate kao deo svoje ličnosti.

4. Slavite napredak, a ne savršenstvo

Za Hedli je najveća promena došla kada je prestala da se fokusira na savršen rezultat i počela da obraća pažnju na napredak.

Ljudi koji sebi postavljaju visoke standarde često imaju osećaj da moraju sve da razreše pre nego što naprave prvi korak. Međutim, izvrsnost ne znači da sve mora da bude savršeno.

Napredak dolazi iz toga da kontinuirano radite najbolje što možete i usput se poboljšavate. To ne znači da morate da završite svih 25 stvari sa liste zadataka. Važnije je prepoznati nekoliko poteza koji zaista mogu da vas približe cilju.

Kada ih identifikujete, pretvorite ih u konkretne zadatke i unesite u kalendar. Korisno je postaviti i rokove ili pronaći osobu koja može da prati vaš napredak i pomogne vam da ostanete odgovorni za ono što ste zacrtali.

Važno je i da primetite sopstveni napredak. Umesto da uspeh merite samo time da li ste do određenog datuma završili sve što ste planirali, postavite sebi pitanje: da li sam se svesno približio onome što mi je zaista važno?

5. Ne zanemarujte zdrave navike

Borba protiv preteranog razmišljanja nije samo mentalni proces. Način na koji brinemo o telu takođe može uticati na sposobnost da ostanemo fokusirani i pređemo na akciju.

Da li dovoljno spavate? Imate li vremena za odmor i oporavak od stresa? Da li se krećete i pravite pauze?

Dug rad i nedostatak sna mogu doprineti negativnom načinu razmišljanja i otežati smirivanje uma. Nedostatak motivacije za akciju ponekad može biti i znak iscrpljenosti ili sagorevanja.

Zato je važno postaviti granice i ne pokušavati da prihvatite svaku obavezu i svaki zahtev koji se pojavi.

Na kraju, dosledno delovanje nije održivo ako se zasniva na stalnom iscrpljivanju. Napredak zahteva akciju, ali zahteva i odmor. Kako kaže Hedli, uspeh zahteva i nameran odmor.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash