„East of Eden“ na Netflixu daje novi glas junakinji koju su decenijama zvali čudovištem
Florens Pju igra Keti Ejms u novoj adaptaciji romana Džona Stajnbeka, koja porodičnu sagu o ljubavi, rivalstvu i nasleđu sagledava i iz perspektive žene čiji su postupci dugo tumačeni kao oličenje zla. Serija postavlja pitanje koliko prošlost određuje čoveka i gde počinje njegova odgovornost za sopstvene izbore.
Netflixova miniserija „East of Eden“, dostupna od 1. oktobra, vraća na ekran roman „Istočno od raja“, objavljen 1952. godine. Kroz sedam epizoda prati porodicu Trask i odnose koji oblikuju više generacija, od perioda posle Američkog građanskog rata do Prvog svetskog rata. Adaptaciju potpisuje glumica i scenaristkinja Zoi Kazan, koja je zajedno sa Džebom Stjuartom vodila seriju. U središtu njenog pristupa nalazi se Keti Ejms, jedna od najuznemirujućih junakinja američke književnosti.
Za Kazan ovaj projekat ima i porodični značaj. Njen deda, reditelj Elija Kazan, snimio je 1955. godine filmsku verziju sa Džejmsom Dinom. Nova adaptacija nastaje više od sedam decenija kasnije, u formatu koji omogućava šire praćenje porodične istorije. Autorka je roman zavolela još kao tinejdžerka, a tokom priprema oslanjala se i na Stajnbekova pisma uredniku, tragajući za načinom da spoji istorijsku širinu priče sa intimnim iskustvima njenih protagonista.
Keti Ejms dobija drugačiju perspektivu
Kako piše Time, važan pomak nove serije jeste odluka da Keti pruži ljudsku složenost, bez opravdavanja nasilja koje čini. Kritičarka Džudi Berman ocenjuje da Kazan razloge za takvo čitanje pronalazi u samom romanu, umesto da junakinji naknadno izmišlja objašnjenja. U njenom tumačenju, potraga za slobodom postaje ključ za razumevanje žene dugo posmatrane gotovo isključivo kao čudovište.
Takav pristup menja i mesto sa kojeg publika ulazi u priču. Razmišljanje o ljudima rođenim bez dobrote i savesti, koje u knjizi pripada pripovedaču, u adaptaciji izgovara Keti. Promena glasa daje drugačije značenje poznatom tekstu: žena o kojoj drugi donose sud sada učestvuje u njegovom oblikovanju. Kazan pritom insistira na vezama sa književnim predloškom, navodeći da elementi njene interpretacije imaju uporište u Stajnbekovom delu.
Florens Pju pred zahtevnim zadatkom
Florens Pju u ovaj projekat ulazi sa iskustvom izrazito različitih ženskih uloga, od „Malih žena“ i „Midsomara“ do Marvelovih filmova i „Dine“. Keti joj donosi zadatak da približi publici lik koji izaziva otpor. Glumica je svoj pristup opisala kao pokušaj da u ranije nevoljenim junakinjama pronađe ljudskost i navede gledaoce da zastanu pre nego što donesu konačan sud.
U toj nameri važan je razvoj lika kroz različite životne faze. Serija prati Keti od ranjivog detinjstva do položaja žene koja upravlja javnom kućom i pokušava da uspostavi samostalnost. Za publiku to otvara prostor da njenu potrebu za kontrolom posmatra zajedno sa iskustvima koja su joj prethodila. Ovakva postavka nosi zahtevnu dramaturšku ravnotežu: približavanje junakinji podrazumeva i suočavanje sa posledicama njenih odluka, a ne samo sa njenim motivima.
Porodična istorija i mogućnost izbora
Uz Pju, Kristofer Abot igra Adama Traska, a Majk Fejst njegovog brata Čarlsa. Džozef Zada i Džo Anders tumače Kala i Arona, dok su u ansamblu i Hun Li, Marta Plimpton, Trejsi Lets i Kiran Hajnds. Prve četiri epizode režirao je Gart Dejvis, a završne tri Lor de Klermon-Toner. Raspodela priče na sedam nastavaka omogućava da odnosi različitih generacija ostanu deo iste dramske celine.
Iako Keti dobija naglašeniju perspektivu, osnovna pitanja romana ostaju vezana za nasleđe i slobodnu volju. Kazan posebno izdvaja pojam „timshel“, kojim Stajnbek otvara mogućnost da čovek prevaziđe greh. U njenom čitanju, raniji postupci i porodična prošlost ne ukidaju sposobnost promene. Podjednako je važna kritika Adamove predstave o savršenoj dobroti i Ketinog uverenja da su ljudi suštinski loši.
U tome se može prepoznati i savremena relevantnost ove adaptacije. Priča o nasleđenim sukobima dobija dodatnu težinu kada se posmatra kroz mogućnost da ih naredna generacija prekine. Porodično poreklo tako postaje polazište za razmišljanje o odgovornosti, umesto gotovog objašnjenja svakog postupka. Za gledaoce ostaje otvoreno pitanje koliko se čovek može udaljiti od obrazaca koje je naučio i koliko je spreman da zbog toga promeni sliku o sebi.
„East of Eden“ zato može da se čita kao novo razmatranje poznatog književnog dela, u kojem promena perspektive utiče na moralna pitanja cele priče. Keti dobija priliku da bude sagledana izbliza, dok istorija Traskovih ostaje okvir za razmišljanje o ljubavi, krivici i izboru. Takva postavka poziva publiku da preispita sopstvene presude: šta smo o nekom liku zaključili na osnovu njegovih dela, a šta zato što nam njegova strana priče nikada nije bila dovoljno dostupna?
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Netflix YouTube Screenshot
