Zašto japanske kompanije toliko sporo uvode veštačku inteligenciju?

Suočene sa ozbiljnim nedostatkom radne snage, starenjem stanovništva i hroničnim problemima sa produktivnošću, japanske kompanije trebalo bi da budu idealno tržište za primenu veštačke inteligencije. Međutim, u poređenju sa SAD i Velikom Britanijom, korišćenje AI na radnom mestu u Japanu i dalje je sporo i oprezno.

Odnos Japana prema veštačkoj inteligenciji sve više podseća na jednu od tradicionalnih japanskih Noh predstava.

Svi maskirani glumci na sceni slažu se da je potrebno hitno reagovati, a poziv na akciju ponavlja se uz ozbiljno odobravanje. Ipak, glumci ostaju nepomični.

Odlično za podizanje dramske tenzije, ali mnogo manje korisno kada je potrebno rešavati konkretne probleme.

Japan zaostaje za SAD i Velikom Britanijom

Podaci o korišćenju AI na radnom mestu pokazuju da je Japan zaostao za drugim razvijenim ekonomijama.

Samo 8,4 odsto japanskih zaposlenih koristi AI u okviru svog posla, prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavljenom krajem prošle godine.

Poređenja radi, u SAD taj procenat iznosi oko 50 odsto, dok u Velikoj Britaniji AI na poslu koristi 32 odsto zaposlenih, piše BBC.

Još veći procenat beleži Singapur, za koji se navodi da ima drugu najveću stopu korišćenja AI u svetu, odmah iza Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tamo 56 odsto zaposlenih koristi AI više puta nedeljno.

Postavlja se pitanje: Zašto Japan, uprkos problemima koje bi veštačka inteligencija mogla da pomogne da reši, toliko oprezno pristupa ovoj tehnologiji?

„Japanske kompanije su previše oprezne“

Ostin Sju, suosnivač američkog startapa Kuse AI, smatra da je jedan od glavnih razloga konzervativna poslovna kultura japanskih kompanija i averzija prema riziku.

Njegova kompanija nedavno je otvorila kancelariju u Japanu kako bi tamošnjim firmama ponudila AI sisteme.

„Postoje organizacije u kojima kultura procesa i konsenzusa zaista usporava stvari. Tolerancija na AI greške je gotovo nula, posebno u poslovima koji podrazumevaju direktan kontakt sa klijentima. Neke kompanije bi radije ostavile radno mesto nepopunjeno nego dozvolile mašini da ga preuzme“, kaže Sju.

Situacija u SAD je, prema njegovim rečima, potpuno drugačija. Neke kompanije već daju AI agentima mnogo veću slobodu kako bi povećale produktivnost.

„U SAD AI kolege ulaze kao pomoćnici i postepeno postaju deo radnog procesa. Stav američkih menadžera često je: pustite sistem da pokuša, pa ispravite ono što pogreši“, objašnjava Sju.

Japanskim kompanijama, međutim, potrebno je mnogo više dokaza pre nego što steknu dovoljno poverenja u AI.

AI sadržaj više ne može da bude „nevidljiv“: Šta nova pravila EU znače za Srbiju?

Strah od greške koči primenu AI

Parisa Hagirijan, profesorka međunarodnog menadžmenta na Univerzitetu za napredne nauke u Kjotu, slaže se da su mnoge japanske kompanije previše nesklone riziku kada je reč o AI.

„Izazovi njegovog usvajanja isti su kao kod bilo koje druge promene u japanskim kompanijama. Zato je korišćenje AI i dalje prilično ograničeno i oprezno, posebno na radnom mestu“, kaže ona.

Hagirijan pravi jasnu razliku između Japana i preduzetničkije poslovne kulture SAD. Japanske kompanije posebno su osetljive na greške, neizvesnost i rizik po reputaciju.

Pošto generativna AI još nije potpuno pouzdana, u Japanu se uglavnom koristi za zadatke sa malim rizikom, poput pisanja, sažimanja i prikupljanja informacija.

Mnogo ređe se koristi za ključne poslovne operacije, donošenje odluka ili unapređenje čitavih poslovnih procesa.

Bolnice još koriste papirnu dokumentaciju

Zdravstveni sektor je jedan od primera sporog usvajanja novih tehnologija.

U pojedinim japanskim bolnicama čak ni dokumentacija o pacijentima još nije u potpunosti digitalizovana.

„Papirna dokumenta se gomilaju u neverovatnim količinama. Kao da smo u kamenom dobu“, kaže jedan zaposleni u japanskoj bolnici koji je želeo da ostane anoniman.

Japanska vlada svesna je šireg problema i pokušava da podstakne kompanije da intenzivnije koriste AI.

Prošle godine japanski parlament usvojio je Zakon o promociji AI, čiji je cilj da kroz relativno blagu regulaciju podstakne kompanije da više ulažu u veštačku inteligenciju.

Vlada u Tokiju želi da Japan postane „najprijateljskija zemlja na svetu za razvoj i korišćenje AI“.

AI bi mogao da pomogne Japanu da poveća produktivnost

Vlada smatra da bi šira primena veštačke inteligencije mogla da pomogne Japanu da poveća produktivnost.

To je zemlji preko potrebno, s obzirom na to da Japan trenutno ima najniži nivo produktivnosti među zemljama G7.

Japansko Ministarstvo finansija navodi da je primena AI u kompanijama već značajno porasla, sa 11 odsto pre pet godina na čak 75 odsto kompanija danas.

Međutim, kritičari upozoravaju da ovaj podatak ne pokazuje koliko se AI zaista koristi u tim kompanijama.

U mnogim firmama samo mali broj zaposlenih koristi AI, i to za veoma ograničen broj zadataka.

AI je trebalo da nam štedi vreme, a sada kolege satima ispravljaju njegove greške

Japanu nedostaje i stručnjaka

Još jedan problem predstavlja nedostatak zaposlenih koji imaju dovoljno tehnološkog znanja.

Jasuši Ogazavara, profesor i stručnjak za japanski društveni sistem i tehnologiju na Univerzitetu Meidži, smatra da je digitalna pismenost u Japanu i dalje relativno niska.

„Iako Japanci vole da koriste gedžete poput pametnih telefona, digitalna pismenost je ovde niska“, kaže Ogazavara.

Problem bi u narednim godinama mogao da postane još veći. Jedan izveštaj objavljen početkom ove godine procenjuje da će Japanu do 2030. nedostajati skoro 800.000 IT stručnjaka.

Istovremeno, mnoge kompanije i dalje koriste zastarele računarske sisteme – oko 60 odsto njih starije je od 20 godina.

AI i strah od gubitka radnih mesta

Postoji još jedna prepreka.

Japanske kompanije su, prema Ogazavari, pod većim pritiskom da izbegnu povećanje nezaposlenosti nego da razvijaju AI sisteme koji bi mogli da dovedu do ukidanja pojedinih radnih mesta.

„Vlada govori o AI, prekvalifikaciji i digitalnim veštinama, ali je u stvarnosti teško prilagoditi ljudske resurse digitalnim veštinama jer je glavni prioritet očuvanje pune zaposlenosti“, kaže on.

Ipak, stvari počinju da se menjaju.

Neke kompanije prilikom zapošljavanja mladih diplomaca sada sve više traže „AI pismenost“.

Nove generacije menjaju odnos prema AI

Velike kompanije počinju da zapošljavaju mlade radnike koji su već navikli na korišćenje veštačke inteligencije.

Jedna od njih je Kanemacu, velika japanska kompanija koja se bavi trgovinom, u kojoj je u aprilu počela da radi Uta Jamaguči.

„Prilično često koristim AI na poslu. Mnoge moje kolege ga takođe mnogo koriste, za pisanje mejlova za šefa, sažimanje komplikovanih dokumenata, snimanje sastanaka i pravljenje sažetaka“, kaže ona.

Ipak, za razliku od SAD, AI sistemi koji mogu samostalno da obavljaju složene zadatke u više koraka i dalje su gotovo nepoznati u Japanu.

Njena kompanija, međutim, koja važi za progresivniju, već ih uvodi u poslovanje.

Dok AI giganti grade ChatGPT, srpski startap pravi AI koji razume naše jezike

Promena u Japanu i dalje ide sporo

Ogazavara smatra da se promene u Japanu i dalje odvijaju veoma ograničeno.

„Japansko društvo očekuje reforme bez bolnih posledica, tako da se može reći da su drastične promene, u najmanju ruku, veoma teške“, kaže on.

Promene koje remete postojeći sistem možda nisu popularne u Japanu, ali bez njih bi povećanje produktivnosti koje je zemlji neophodno moglo da ostane nedostižno.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash