AI je trebalo da nam štedi vreme, a sada kolege satima ispravljaju njegove greške

Veštačka inteligencija ušla je u mejlove, prezentacije, izveštaje, analize i gotovo svaki drugi deo kancelarijskog rada. Ideja je bila jednostavna: manje vremena na rutinske zadatke, više vremena za razmišljanje.

U pojedinim timovima događa se upravo suprotno. Zaposleni sve češće dobijaju materijale koji na prvi pogled izgledaju završeno i profesionalno, ali iza uredne forme nema dovoljno tačnosti, konteksta ili stvarnog promišljanja. Umesto da AI ubrza posao, neko drugi na kraju mora da ga proverava, ispravlja ili radi gotovo ispočetka.

Za ovaj fenomen već postoji i naziv – workslop.

Kada AI završi posao, ali posao zapravo nije završen

Workslop je sadržaj napravljen uz pomoć veštačke inteligencije koji deluje kao da ispunjava zadatak, ali mu nedostaju suština, preciznost ili adekvatna ljudska provera.

To može biti prezentacija koja izgleda odlično, ali ne odgovara na najvažnije pitanje, analiza sa pogrešnim zaključcima, generički mejl koji ne uzima u obzir kontekst ili dokument koji je toliko opširan da kolega mora prvo da shvati šta je autor uopšte želeo da kaže.

Problem zato nije samo kvalitet AI sadržaja. Problem nastaje kada je vreme koje je jedna osoba uštedela korišćenjem AI zapravo samo prebačeno na nekog drugog.

Jedno istraživanje Zetyja pokazalo je da 66 odsto zaposlenih troši i do šest sati ili više nedeljno na ispravljanje grešaka nastalih zbog workslopa. Svaki peti ispitanik kaže i da se nekvalitetan AI rad često toleriše ukoliko je zadatak završen u roku.

Kolega je završio za deset minuta, vi popravljate dva sata

Tu se pojavljuje jedan od zanimljivijih paradoksa AI produktivnosti.

Ako zaposleni uz pomoć AI za deset minuta napravi dokument koji bi mu inače oduzeo sat vremena, na papiru je produktivniji. Ako njegov kolega zatim mora da proverava činjenice, prepravlja formulacije, dopunjava kontekst i otkriva šta je zapravo trebalo uraditi, kompanija možda nije uštedela ništa.

Forbes upravo na to upozorava u tekstu o sve prisutnijem AI slopu na radnom mestu: AI bi trebalo da ljudima oslobodi vreme za razmišljanje, a ne da zameni samo razmišljanje. Posledice preteranog oslanjanja na generativne alate već se vide u generičkim mejlovima, dokumentima i drugim materijalima koji nose prepoznatljiv AI obrazac, ali malo individualnog doprinosa osobe koja ih šalje.

Drugim rečima, problem nije korišćenje ChatGPT-a ili nekog drugog alata. Problem je trenutak kada „napravi mi ovo“ postane zamena za „razmisli o ovome“.

Da li nam veštačka inteligencija olakšava posao ili nas vodi pravo u burnout?

Workslop ne troši samo vreme

Posledice nisu ograničene na nekoliko izgubljenih sati.

Istraživanje Zetyja povezuje workslop sa većim stresom, nižim moralom, padom produktivnosti i sagorevanjem zaposlenih.

Posebno zanimljiv problem nastaje kada nekvalitetan AI sadržaj ne dolazi od kolege, već od nadređenog.

U drugom Zety istraživanju, sprovedenom među 1.000 zaposlenih u SAD koji su imali iskustva sa workslopom, 55 odsto ispitanika reklo je da je takav sadržaj već dobilo od menadžera ili supervizora. Čak 85 odsto navodi da bi dobijanje workslopa od rukovodioca smanjilo njihovo poverenje u liderstvo.

I to nije teško razumeti.

Ako zaposleni traži konkretan feedback o projektu, očekuje iskustvo, procenu i mišljenje svog menadžera. Generičan AI odgovor možda je gramatički savršen, ali teško može da zameni nekoliko rečenica koje pokazuju da je neko zaista pogledao njegov rad.

AI nije problem. Odsustvo pravila jeste

Jedan od razloga zbog kojih se workslop širi može biti i to što mnoge kompanije uvode AI mnogo brže nego što razvijaju pravila za njegovo korišćenje.

U Zety istraživanju 24 odsto zaposlenih kaže da od poslodavca nije dobilo nikakvu obuku ili smernice za rad sa AI-jem, dok je samo 31 odsto dobilo detaljniju obuku i kontinuiranu podršku. Kao najvažnija rešenja zaposleni navode jasnije standarde kvaliteta i bolju AI edukaciju.

To znači da kompanijama verovatno nije dovoljno da zaposlenima kupe AI alat i poruče im da ga koriste što više.

Potrebno je definisati i za šta ga koristiti, kada ga ne koristiti i ko odgovara za konačni rezultat.

AI može biti veoma koristan za sažimanje sastanaka, sređivanje beleški, pravljenje prvog nacrta ili automatizaciju ponavljajućih poslova. Ali ako je reč o proceni rada zaposlenog, osetljivom razgovoru sa kolegom ili odluci koja zahteva iskustvo i kontekst, potpuno prepuštanje zadatka algoritmu lako može da napravi više problema nego što rešava. Forbes upravo zato preporučuje timovima da jasno dogovore granice i pravila AI upotrebe umesto da svaki zaposleni sam određuje šta je prihvatljivo.

Veštačka inteligencija napravila filmski trejler iz osamdesetih i izgleda neverovatno

Nova kancelarijska veština: znati kada ne koristiti AI

Dobar rad uz AI zato verovatno neće značiti samo znati napisati pravi prompt.

Sve važnija veština biće procena kada tehnologija zaista ubrzava posao, a kada samo proizvodi još jedan sloj sadržaja koji neko kasnije mora da obrađuje.

Pre nego što zaposleni klikne „send“, pitanje više nije samo: „Da li mi je AI ovo završio?“

Mnogo važnije pitanje postaje: „Da li bih ja stavio svoje ime ispod ovoga?“

Ako je odgovor ne, zadatak verovatno još nije završen.

Izvor: BIZLife

Foto: Magnific/ DC Studio