Šta posle doktorata? Sve više stručnjaka uspeh pronalazi van fakulteta

Generacije doktoranata godinama su odrastale sa istom idejom, a to je da ih nakon odbrane doktorske disertacije čeka mesto na univerzitetu, rad sa studentima i sopstveni istraživački projekti.

Međutim, realnost današnjeg tržišta rada izgleda potpuno drugačije.

Prema podacima koje prenosi portal The Scientist, gotovo polovina studenata doktorskih studija upisuje PhD sa željom da jednog dana postane profesor. Ipak, procene pokazuju da samo između 10 i 20 odsto njih na kraju uspe da dobije stalnu akademsku poziciju.

Drugim rečima, većina doktora nauka karijeru gradi van univerziteta.

Doktorat više nije samo put ka akademiji

Iako mnogi završetak doktorata doživljavaju kao ulaznicu za akademsku zajednicu, stručnjaci sve češće ukazuju na to da PhD program razvija veštine koje su veoma tražene i u poslovnom svetu.

Tokom doktorskih studija kandidati ne postaju samo stručnjaci za određenu oblast. Oni uče kako da:

• vode složene projekte,
• analiziraju velike količine podataka,
• upravljaju timovima,
• pišu stručne i strateške dokumente,
• rešavaju kompleksne probleme,
• komuniciraju rezultate istraživanja različitim ciljnim grupama.

Upravo zbog toga sve više kompanija prepoznaje vrednost ljudi sa doktoratom.

Država uzima i do 40% zarade: U kojim evropskim zemljama zaposlenima ostaje najviše novca

Gde danas rade doktori nauka?

Istraživanja pokazuju da se stručnjaci sa PhD diplomom sve češće zapošljavaju u oblastima kao što su:

analiza podataka i veštačka inteligencija,

• farmaceutska i biotehnološka industrija,
• finansijski sektor,
• konsultantske kompanije,
• istraživanje tržišta,
• razvoj proizvoda,
• državne i međunarodne institucije,
• tehnološke kompanije.

Posebno su traženi stručnjaci koji mogu da povežu naučno razmišljanje sa konkretnim poslovnim problemima.

Najveći izazov nije nedostatak poslova

Autor teksta Jevin Lorti, koji danas radi kao karijerni savetnik za doktorante, smatra da najveći problem nije nedostatak prilika, već činjenica da mnogi doktoranti uopšte nisu svesni koliko su njihove veštine primenljive van akademije.

„Postoji mnogo zanimljivih problema koje treba rešavati i mnogo ispunjavajućih poslova izvan univerziteta. Problem nije u manjku opcija, već u tome što ljudi ne znaju da ih prepoznaju“, navodi on.

Prema njegovim rečima, mnogi doktori nauka kasno počinju da razmišljaju o karijeri nakon studija, pa često tek po završetku doktorata otkrivaju koliko mogućnosti zapravo imaju.

Direktorka u kompaniji Canva otkriva: Zbog ove dve osobine zapošljavam ljude

Nova definicija uspeha

Dugo se u akademskim krugovima smatralo da je profesorska pozicija jedino „pravo“ merilo uspeha nakon doktorata.

Međutim, tržište rada se menja, a sa njim i percepcija karijere.

Sve veći broj doktora nauka danas bira poslove u privredi, gde svoje istraživačke i analitičke sposobnosti koristi za razvoj novih proizvoda, donošenje poslovnih odluka i rešavanje složenih izazova.

Zbog toga stručnjaci poručuju da doktorat više ne treba posmatrati isključivo kao put ka univerzitetu, već kao obrazovanje koje otvara vrata čitavom nizu karijera – često mnogo širem nego što budući doktoranti uopšte mogu da zamisle kada upisuju studije.

Izvor: BIZLife

Foto: Veštačka inteligencija