Put do zaposlenja: Šta je pravilo „10/10” i kako vam pomaže?
Slanje desetina identičnih prijava više nije dovoljno da biste privukli pažnju poslodavaca. U sve konkurentnijem tržištu rada, stručnjaci poručuju da posao često ne donosi najbolji CV, već pravi kontakt.
Koliko puta ste čuli savet da treba poslati što više prijava za posao? Iako na prvi pogled deluje logično da veći broj prijava povećava šanse za zaposlenje, praksa pokazuje da takva strategija često ne daje očekivane rezultate.
Karijerna savetnica Bet Hendler-Grant, osnivačica kompanije Next Great Step, smatra da je mnogo efikasnije fokusirati se na izgradnju profesionalnih kontakata nego na masovno konkurisanje putem oglasa. Ona ovaj pristup naziva pravilom „10/10“.
Šta podrazumeva pravilo „10/10“?
Prvi korak je da napravite spisak od deset kompanija u kojima biste voleli da radite. Zatim u tim kompanijama pronađite deset zaposlenih koji rade na pozicijama koje vas zanimaju ili su na početku karijere, a potom ih kontaktirajte.
Cilj nije da odmah tražite posao, već da započnete razgovor, saznate više o njihovom profesionalnom putu i dobijete bolji uvid u kompaniju i industriju.
Prema Hendler-Grant, upravo ovakvi razgovori često otvaraju vrata prilikama koje se nikada ne pojave na oglasima za posao, kako piše CNBC.
Foto: Unsplash/Ahmet Kurt
Ne tražite posao u prvoj poruci
Jedna od najčešćih grešaka kandidata jeste da prvi kontakt iskoriste kako bi odmah pitali da li postoji otvorena pozicija.
Mnogo bolji pristup je da se predstavite, objasnite zbog čega ste baš toj osobi poslali poruku i zamolite za kratak razgovor od petnaestak minuta.
Ako ste studirali isti fakultet ili imate zajedničke profesionalne interese, to može biti dobar način da započnete komunikaciju.
Tokom razgovora fokus ne bi trebalo da bude na vašem CV-ju, već na iskustvu sagovornika. Pitajte kako je započeo karijeru, šta smatra najvećim izazovima u svom poslu i koje veštine su mu najviše pomogle da napreduje.
Ispričajte svoju priču kroz konkretne primere
Kada dođe red da govorite o sebi, nije dovoljno samo nabrojati veštine iz biografije.
Hendler-Grant savetuje da izdvojite tri ključne kompetencije i potkrepite ih konkretnim primerima iz studentskih projekata, prakse, volontiranja ili prethodnog posla. Takav pristup ostavlja mnogo jači utisak od liste osobina koje može da navede gotovo svaki kandidat.
Sagovornik možda neće biti osoba koja donosi odluku o zapošljavanju, ali može da ukaže na to kako da bolje predstavite svoje iskustvo, preporuči vas kolegama ili vas poveže sa ljudima koji traže nove zaposlene.
Šta nas Teorija četiri gorionika može naučiti o ravnoteži između posla i privatnog života
Veze često otvaraju vrata do poslova koji nisu javno oglašeni
Na kraju razgovora korisno je pitati sagovornika da li može da preporuči još nekoga sa kim bi vredelo razgovarati ili da li postoji profesionalna zajednica ili događaj koji bi mogao da bude koristan za umrežavanje.
Na taj način jedan kontakt vodi do drugog, a vremenom se gradi mreža ljudi koja može biti mnogo vrednija od stotina poslatih prijava.
Ovakve prilike često se nazivaju „skrivenim tržištem rada“ – poslovima koji nisu javno oglašeni, već se kandidati pronalaze kroz preporuke i profesionalne kontakte.
Ljude i dalje zapošljavaju ljudi
Iako danas veliki broj kompanija koristi sisteme za automatsku obradu biografija i alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, završnu odluku i dalje donose ljudi.
Zbog toga, posebno na početku karijere kada većina kandidata ima slično obrazovanje i ograničeno radno iskustvo, upravo poznanstva, preporuke i kvalitetni profesionalni odnosi mogu napraviti razliku između odbijene prijave i poziva na razgovor za posao.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Foto: Unsplash/Andrew Neel/Ahmet Kurt
