Država uzima i do 40% zarade: U kojim evropskim zemljama zaposlenima ostaje najviše novca
Koliki deo plate zaista završi na računu zaposlenog, a koliko odlazi na poreze i doprinose? Novi podaci Eurostata pokazuju da su razlike među evropskim zemljama ogromne – od država u kojima radnici zadržavaju gotovo celokupnu zaradu do onih u kojima više od trećine plate odlazi državi.
Prema podacima za 2025. godinu, objavljenim sredinom 2026, samci bez dece u proseku izdvajaju 29,1 odsto bruto zarade na poreze i obavezne doprinose na nivou Evropske unije.
U proseku, građanin EU godišnje zaradi 37.958 evra bruto, ali mu na račun legne 26.929 evra neto. To znači da čak 11.029 evra odlazi na poreze i druge obavezne dažbine.
Rumunija na vrhu, Kipar na dnu liste
Najveće opterećenje na zarade beleži Rumunija, gde čak 41,5 odsto bruto plate odlazi državi. Slede:
- Litvanija – 39,1%
- Belgija – 37,6%
- Slovenija – 36,9%
Nemačka – 34,8% - Danska – 34%
- Mađarska – 33,5%.
Na drugom kraju liste nalazi se Kipar, gde se na poreze i doprinose izdvaja svega 15,1 odsto bruto zarade. Slede Grčka sa 17 odsto, kao i Češka, Irska i Portugal sa nešto više od 21 odsto.
Nemačka najskuplja za zaposlene
Među četiri najveće ekonomije Evropske unije najveće poresko opterećenje ima Nemačka, gde država uzima 34,8 odsto zarade.
U Francuskoj taj udeo iznosi 26,2 odsto, u Italiji 24,1 odsto, dok je Španija sa 22,1 odsto među zemljama sa nižim opterećenjem rada.
Podaci pokazuju i zanimljiv geografski obrazac – zemlje južne Evrope uglavnom imaju niže poresko opterećenje, dok su veći nameti češći u centralnoj i istočnoj Evropi.
Kada radno vreme više ne postoji: Produktivnost raste, ali gde nestaju energija i prisutnost?
Porodice sa decom prolaze znatno bolje
Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja jeste da prisustvo dece značajno menja poresku sliku.
U pojedinim zemljama, zahvaljujući poreskim olakšicama i porodičnim davanjima, porodice sa dvoje dece praktično ne plaćaju poreze i doprinose ili čak dobijaju više nego što su nominalno zaradile.
Najveći primer je Nemačka. Samac bez dece tamo državi daje 34,8 odsto bruto plate, dok bračni par sa dvoje dece i jednim zaposlenim praktično zadržava gotovo celu zaradu.
Razlika u godišnjem neto prihodu između ova dva domaćinstva iznosi čak 16.424 evra.
Porezi nisu jedini pokazatelj
Ekonomisti upozoravaju da se poresko opterećenje ne može posmatrati samo kroz porez na dohodak, već i kroz doprinose za socijalno osiguranje, koji se značajno razlikuju od zemlje do zemlje.
Zbog toga zemlje sa naizgled nižim porezima ponekad imaju veće ukupno opterećenje rada, dok neke države sa visokim porezima istovremeno nude izdašne socijalne beneficije i olakšice za porodice.
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Vitaly Gariev
