Za nju ne važi deviza „VEĆE JE BOLJE“: Preduzetnica koja gradi biznis tako što kaže NE!
Preduzetnica Renee Rouleau, član Organizacije preduzetnika (EO) iz Ostina, osnivač je i izvršni direktor kompanije Renee Rouleau Skincare čije proizvode za negu kože koriste mnoge poznate ličnosti, blogeri i zaljubljenici u kozmetiku.
Renee je u jednom intervjuu govorila o svom preduzetničkom putovanju. Evo šta je podelila:
Kako ste zadržali 100-postotno vlasništvo nad svojom kompanijom?
Kada sam počela, uzela sam dobri stari kredit. Sebi sam dodelila malu platu i ulagala sav profit nazad u kompaniju.
Prvih 10 godina bila sam 100-postotni vlasnik kompanije. Nakon 12 godina moj muž mi se pridružio kao glavni izvršni direktor i dobio kapital od oko 20 procenata.
Nedavno je preminuo. Izgubila sam dugogodišnjeg partnera i izgubili smo lidera u našoj kompaniji i tako sada opet imam 100-postotno vlasništvo.
Nikada nisam želela investitore. Videla sam kako preduzetnici idu tim putem i rade za nekog drugog. Ti investitori mogu čak da imaju moć i da ih otpuste.
Moje preduzeće je moje ime, bukvalno, tako da ga doživljavam veoma lično. Želim da volim ono što radim. Ako to znači zadržavanje kontrole i održavanje stvari manjih, neka bude tako.
Protivnik ste trenda „veće je bolje“. Zašto?
Mislim da je važno da znate kuda ste krenuli. Oduvek sam želela da napravim sjajnu kompaniju, ne veliku kompaniju. Moja mantra je „Više novca, više problema“.
Primećujem sličnost između osnivanja kompanije i osnivanja rok benda. U dokumentarnim filmovima o rok bendovima iz 1970-ih, priča često ide otprilike ovako:
Pet momaka ili devojaka počinju da prave muziku koju vole. Veseli su, živahni, žive u svojim automobilima i jedva sastavljaju kraj s krajem. Dobijaju svoju prvu svirku, zatim svoj prvi hit, penju se na top liste i na kraju postižu ogroman uspeh.
Otprilike u to isto vreme se javljaju ego i pohlepa. Na kraju, članovi benda mrze jedni druge. Postoje sukobi ili tužbe, čak i ne razgovaraju na sceni. Neki tugu utapaju u alkoholu ili drogi. Tada se bend raspada. Iz moje perspektive, to se događa jer su postali preveliki i jer su počeli jedni druge da uzimaju zdravo za gotovo.
U intervjuima, kada razgovaraju o počecima se otvaraju. To je bila zabava. Tada su voleli to što rade.
Uvek sam na posao gledala tako. Počeci su, sa svim izazovima koje nose sa sobom, najzabavniji deo. Naučite da rešavate probleme i uživate u tome da se borite, pobeđujete. Jednom kad to postignete, često više nije tako zabavno.
Tako da sam oduvek razmišljao: „Kako da učinim da posao i dalje bude zabavan?“ To je moj cilj. Svake godine rastemo, ali kontrolisanim tempom.
Kako kontrolišete tempo rasta?
Kažem „ne“ mnogim prilikama. Ne tražim rast tamo gde on stvara haos i stres. Znam svoj krajnji cilj: Raditi ono što voliš i držati kontrolu. Zbog toga ne širim posao.
Za mene veće nije bolje. Niko me ne može ubediti u suprotno, iako ljudi često pokušavaju. Jednostavno mi to ne treba. Želim sreću.
Moja definicija sreće je voleti ono što radim, voleti ljude sa kojima radim, raditi dobar posao i stvarati pozitivan uticaj kroz društvenu odgovornost.
Ljudi kažu DA prilikama jer su polaskani. Ili, čini se besmisleno reći ne, jer smo programirani da želimo više novca i rast.
Ko ne voli priliku? To je američki san. Pa ipak, videla sam previše ljudi koji kažu da, prilikama koje su u teoriji zvučale sjajno. Ali, jednom kada se faza medenog meseca završi, ona na kraju ne bude tako sjajna.
Da bih to izbegla, preispitujem sve pre nego što kažem „da“. Jednom kada potpišete, teško je vratiti se.
Izvor: BIZLife
Foto: Screenshot
