Zašto decu moramo da učimo PREDUZETNIŠTVU, a ne da je dobro imati državni posao?

Školski sistem podstiče decu da budu advokati, doktori ili rade u nekim drugim sektorima, ali je malo verovatno da će tokom školovanja biti striktno usmeravana na preduzetništvo.

Poznati biznis konsultant i preduzetnik Kameron Herold je na primer još kao dete želeo da se bavi novcem, biznisom i preduzetništvom.

S obzirom na to da je odgajan da bude preduzetnik, smatra da propuštamo priliku da prepoznamo decu koja imaju te osobine, kako bi im pokazali da je biti preduzetnik odlična stvar.

On inače, zagovara takvo roditeljstvo i obrazovanje koje pomaže budućim preduzetnicima da procvetaju – kao deca i kao odrasli.

Mnogi stručnjaci ukazuju da se preduzetnici ne rađaju već stvaraju.

Sve je više osoba koje svakodnevno pokreću biznis kako bi došle do veće zarade, u čemu ih podržavaju prijatelji, porodica, kolege… Ali, mnogi ne znaju da  postoje i deca koja su u preduzetništvu daleko napredovala i dosta zaradila.

Ako nekada čujete termin „kidpreneurs”, znaćete da se radi o veoma mladim preduzetnicima čija je karijera u najranijim godinama.

Strani mediji navodili su svojevremeno primer devojčice Mikaile Ulmer koja je sa 11 godina postigla uspeh zahvaljujući prodaji limunade.

Za Mikailu sve je počelo jednim ubodom pčele, zbog čega njen brend i nosi ime „Me & the Bees Lemonade”. Nakon što su je podržali porodica i roditelji, ova mlada Amerikanka se prijavila za dva preduzetnička takmičenja sa samo 4,5 godine.

Ona je osnovala ceo lanac proizvodnje limunade koja je zaslađena medom pčela iz njenog okruga. Kada je počela sa radom, Mikaila je limunadu prodavala u lokalnoj piceriji, a nakon toga i u lancu prodavnica Whole Foods. Sa ovom kompanijom Mikaila je napravila dogovor u vrednosti od 11 miliona dolara, što je svrstava u najbogatije mlade preduzetnike današnjice.

Inače, Evropska unija uvrstila je preduzetništvo i smisao za inicijativu među osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje, a preduzetništvo se sve češće u tom kontekstu pominje i u Srbiji.

A kakvi su program u Srbiji i da li stimulišu i podstiču decu da se jednog dana bave preduzetništvom?

„Preduzetništvo od najmlađeg uzrasta“

Darko Radičanin, izvršni direktor organizacije Dostignuća mladih u Srbiji veruje da decu od najmlađeg uzrasta treba učiti odgovornosti, posvećenosti, istrajnosti, samopouzdanju, i da ništa “ne pada s neba”.

Organizacija Dostignuća mladih u Srbiji deo je globalne mreže Junior Achievement Worldwide koja obuhvata 121 zemlju na svim kontinentima i predstavlja najveći svetski program preduzetničkog obrazovanja koji godišnje pohađa više od 10 miliona učenika.

Darko Radičanin

Sprovođenje ovog programa u Srbiji je počelo 2005. godine i od tada je kroz obrazovne programe iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti prošlo više od 60. 000 učenika iz 286 osnovnih i srednjih škola iz cele Srbije.

Programi koje sprovodi organizacija Dostignuća mladih u Srbiji dostupni su u okviru obrazovnog sistema odnosno u srednjih školama širom Srbije sa fokusom na program Učenička kompanija.

Za ovih dvadesetak godina kroz njega je proslo više od 100.000 srednjoškolaca.

“Verujemo da je to jedan od razloga zbog kojih danas sve više mladih u Srbiji kao buduću karijeru vidi razvoj sopstvenog biznisa umesto rada u javnom sektoru. Nadamo se da će broj uključenih u programe rasti posebno sa porastom podrške i interesovanja zajednice za njihov razvoj i uticaj na lokalnu sredinu”, kaže za BIZLife Radičanin.

Programi su takvi da je u fokusu nastavnik, te da se oni obučavaju i unapređuju se njihove kompetencije.

Kako to izgleda u praksi?

“Nastavnici dalje primenjuju metodologiju rada sa učenicima uz podršku poslovne zajednice koja pruža dodatnu neophodnu profesionalnu podršku njihovom radu. Koncept učeničke kompanije podrazumeva da učenici stiču znanja i veštine iz oblasti preduzetništva formiranjem kompanija, u kojima „rade“ u toku jedne školske godine“, navodi.

Kompanije se formiraju na početku školske godine, i do kraja te godine učenici prolaze sve faze rada stvarne kompanije.

To podrazumeva da oni sami organizuju rad u svojoj kompaniji, sami se opredeljuju za svoju poslovnu ideju, istražuju tržište, sastavljaju biznis plan, izrađuju proizvod/uslugu, osmišljavaju marketing i promociju svoje kompanije, i sami prodaju svoje proizvode/usluge.

Tokom ovog programa učenici osmišljavaju uslugu ili proizvod za koji veruju da ima budućnost na tržištu, uče kroz rad i ostvaruju uspeh, ali i uče na svojim i tuđim greškama.

Kroz poslovanje svoje kompanije i ponudu stvarnih proizvoda i usluga, učenici razvijaju privrednu aktivnost na tržištu.

Prihvaćeno je da preduzetničko obrazovanje nije samo osposobljavanje za pokretanje sopstvenog posla, već ima širu primenu i odnosi se na razvoj znanja i veština da se ideja sprovede u delo.

Jedan od ključnih elemenata koji se pominje kao neophodnost za napredak Srbije je preduzetnička inicijativa, koja bi trebalo da rezultira povećanjem konkurentnosti srpske privrede u celini.

Ima pomaka…

Kada je reč o tome da li ima pomaka i da li se preduzetništvo više uključuje u obrazovni sistem, on kaže da pomaka svakako ima.

“Preduzetništvo je postalo predmet u svim srednjim stručnim školama, postaje sastavni deo kurikuluma za osnovne škole i to je sigurno dobra baza za dalji razvoj nastavnog kadra i mogućnosti za mlade ljude koje im pruža obrazovni sistem u Srbiji. Sada nastupa i odgovornost svih nas, da kao roditelji, poslovni ljudi, podržimo mlade ljude u njihovim poslovnim poduhvatima i da pokušamo da pronađemo načine da ih realizuju na što bolji način“, kaže Radičanin.

Važno prepoznati predzetnički duh kod dece

Branislava Simanić, direktorka sektora preduzetništva u Privrednoj komori Srbije (PKS) takođe smatra da decu treba od najranijeg uzrasta učiti sta je preduzetnistvo i podtsicati ih da preduzetnički razmišljaju, ali da nije za očekivati da neće sva deca imati afinitete i interesovanja za to.

Navodi da bi trebalo pokrenuti inicijativu da se predmet preduzetništva uvede kao obavezan u nastavu kako bi podstakli decu da se informisu i upoznaju se time i ispitaju svoje afinitete.

Ističe da je primetno da decu u ovom pravcu usmeravaju roditelji koji su već u preduzetničkim vodama.

U okviru PKS formirali su sekciju za mlade preduzetnike koja ima za cilj da postakne što više mladih da nakon formalnog obrazovanja uđu u preduzetničke vode i započnu sopstveni posao.

U većini srednjih škola predmet preduzetništvo imaju učenici zavrsnih razreda i to spada u planove oglednih profila, a  primer dobre prakse je Tehnička skola GSP koja ima predmet preduzetništvo kao obavezan,  objašnjava Simanić za BIZLife.

Preduzetništvo u praksi- primeri iz okruženja

Nastavnik na programu preduzetništva u srednjoj mešovitoj školi „Danilo Kiš“ u Budvi Pavle Kentera navodi primer da u okviru srednjih škola u Crnoj Gori postoje preduzetnički učenički klubovi.

U okviru tih klubova se deci omogućava da pod mentorstvom nastavnika uđu u stvaranje preduzeća, kreiranje biznis plana, pisanje statuta i prikupljanje dokumentacije za otvaranje firme, kreiranje loga, slogana, naziva i svih drugih elemenata vizuelnog identiteta preduzeća pa sve do kreiranja i prodaje najčešće ručno rađenih suvenira, proizvoda…

U okviru obrazovnog programa stručnih škola u skoro svim stručnim školama zastupljen je predmet preduzetništvo i deca se tu uče pisanju biznis plana, proceduri registracije i otvaranja preduzeća, tehnikama za pronalazak biznis ideje, pisanju CV, motivacionog pisma i odlasku na intervju, kako da istraže tržište i provere svoju biznis ideju…

U okviru trećeg razreda ekonomske škole postoji predmet koji se zove preduzeće za vežbu gde se deca tokom školske godine obučavaju za rad u pravom preduzeću.

„Svako od dece bude raspoređeno u sektoru nabavke, marketinga, prodaje, finansija i deca sarađuju s drugim školama s kojima međusobno trguju virtuelne proizvode i usluge, preko virtuelne banke, vrše virtuelna plaćanja, ali rade i knjiženja, kao i primanje radnika, vođenje intervjua…“, objašnjava naš sagovornik.

Svi smo se kao mali igrali prodavca, a zašto je i to važno?

Pavle Kentera kaže da je prerano sa idejama o preduzetništvu početi od predškolskog uzrasta, ali se na primer deci može dati da igraju igru Monopol ili slične društvene igre.

“Ipak u tom uzrastu deca imaju maštu da budu nešto kad porastu pa zadaci da oslikaju ili vizuelizuju to što žele da budu je dobar način da se podstakne dečija mašta. Još jedan način kojim im se može podstaći želja za preduzetništvom je i da naprave nešto vezano za to što žele da budu”, objašnjava.

Pravi uzrast za preduzetništvo je kraj srednje škole ili početak fakultetskog obrazovanja jer pre toga deca nisu ni svesna svoje budućnosti niti mogućnosti da jednog dana „rade za sebe“.

Korisno bi bilo i da se deca kroz igru uče da zarade „fiktivni novac“, da mogu da ga potroše, da mogu da trguju jer na taj način stiču svest da novac treba zaraditi. Uostalom oduvek su deca volela da se igraju  prodavca i kupca te svakako ovakve igre bi podsticale druženje i deci slale poruku da se novac ne dobija već zarađuje, navodi sagovornik.

Ono što je veliki problem je da vaspitavamo decu tako da je najsigurnije imati državni posao, sigurnu platu, a ako znamo da su preduzetnici ljudi koji svesno preuzimaju rizik, napuštaju zonu komfora i otiskuju se u preduzetničke vode, obrazovne i druge institucije onda treba decu da ohrabre i u tome.

Kako se porodična firma sprema da posao preuzme sledeća generacija

Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

Foto: Dostignuća mladih, Pixabay, Unsplash