Kompanije žele da vrate druženje posle posla, ali zaposleni više nisu zainteresovani
Nekada je spontano piće sa kolegama posle radnog vremena bilo jedno od glavnih mesta neformalnog povezivanja u kompanijama. Danas su takva okupljanja sve ređa, pa poslodavci pokušavaju da ih zamene roštiljima, sportskim aktivnostima, kreativnim radionicama i drugim organizovanim iskustvima.
Problem je što zaposleni i njih često doživljavaju kao još jednu poslovnu obavezu.
Zašto nestaje piće posle posla?
Tradicionalni „happy hour“ bio je popularan jer nije zahtevao mnogo planiranja. Nekoliko kolega bi se nakon završetka radnog dana spontano dogovorilo da ode u obližnji bar, gde su popusti činili druženje pristupačnim.
Takav ritual danas slabi pod uticajem nekoliko promena. Hibridni rad znači da kolege ne završavaju radni dan uvek na istom mestu, dok više cene hrane i pića dodatno smanjuju želju za spontanim izlascima.
Cena alkoholnih pića u američkim barovima i restoranima porasla je za više od 25 odsto u odnosu na period pre pandemije. U istraživanju kompanije Datassential, sprovedenom među približno 800 konzumenata piva, posećenost „happy houra“ opala je za devet odsto u odnosu na prethodnu godinu. Gotovo dve trećine ispitanika reklo je da su piće platili po punoj ceni, što umanjuje osnovnu privlačnost ovakvih ponuda.
Kompanije pokušavaju da organizuju spontanost
Pošto zaposleni ređe samostalno odlaze na piće, kompanije pokušavaju da naprave nove prilike za povezivanje.
Umesto klasičnog okupljanja u baru, organizuju roštilje, večeri plesa, sportske treninge, izradu personalizovanih šešira i druge aktivnosti koje bi trebalo da učine druženje zanimljivijim i pristupačnijim različitim grupama zaposlenih.
Organizatori korporativnih događaja beleže veću potražnju za programima koji kombinuju razgovor sa konkretnom aktivnošću. Ideja je da zaposlenima bude lakše da se opuste kada ne moraju samo da stoje u prostoriji i traže temu za razgovor.
Sličan trend primećen je i u rastu interesovanja za zajedničke treninge, pilates, trčanje, saune, hladne kupke i druge wellness aktivnosti. One posebno odgovaraju mlađim zaposlenima koji manje piju alkohol i više pažnje posvećuju zdravlju.
Prijatelji na poslu rade bolje, ali gde prestaje bliskost, a počinje protekcija?
Zašto kompanijski događaj ipak nije isto što i spontani izlazak?
Iako organizovani događaji mogu da pomognu zaposlenima da upoznaju kolege van svog neposrednog tima, oni često zadržavaju poslovnu atmosferu.
Na kompanijskom događaju prisutni su rukovodioci, veći broj zaposlenih i ljudi sa kojima se učesnici možda privatno ne bi družili. Zbog toga zaposleni i dalje vode računa o tome šta govore, kako se ponašaju i kakav utisak ostavljaju.
Spontani izlazak sa nekoliko odabranih kolega deluje drugačije upravo zato što nije zvanično organizovan. Ljudi sami biraju društvo, vreme i mesto, pa se lakše stvara osećaj privatnog odnosa, a ne produžetka radnog dana.
Jedan mladi zaposleni u finansijsko-tehnološkom sektoru objasnio je da mu kompanijski događaji pomažu da upozna ljude, ali da su neformalna okupljanja prijatnija jer sam bira kolege sa kojima želi da provede vreme.
Hibridni rad otežava izgradnju odnosa
Kada zaposleni nisu svakog dana zajedno u kancelariji, smanjuje se broj neplaniranih susreta iz kojih obično nastaju bliži odnosi.
Nema zajedničkog odlaska do lifta, kratkog razgovora nakon sastanka ili spontanog pitanja ko želi da ostane na piću. Kompanijski kalendar može da ponudi zvaničnu zamenu, ali je teško unapred isplanirati istu vrstu povezanosti.
To predstavlja problem i za poslodavce. Zaposleni koji imaju prijateljske odnose na poslu mogu osećati veću pripadnost timu, lakše razmenjivati informacije i imati više razloga da ostanu u kompaniji. Ipak, pokušaj da se takvi odnosi stvore na zahtev može da proizvede suprotan efekat, naročito ako se prisustvo podrazumeva ili ako događaj oduzima privatno vreme.
Jedna greška menadžera može da uništi motivaciju zaposlenih: Psiholozi je zovu „Golem efekat“
Kolege žele druženje, ali ne i novu obavezu
Promena ne znači da zaposleni više ne žele da provode vreme zajedno. Pre se menja način na koji zamišljaju kvalitetno druženje.
Nekima više odgovara jutarnje trčanje nego večernji odlazak u bar. Drugi će izabrati ručak, kviz, radionicu ili događaj tokom radnog vremena, kako ne bi morali da žrtvuju privatne obaveze.
Najveći izazov za kompanije zato nije da pronađu neobičniju aktivnost, već da stvore uslove u kojima druženje deluje dobrovoljno i prirodno. Što je događaj više strukturiran, brendiran i povezan sa poslovnim ciljevima, to je veća verovatnoća da će ga zaposleni posmatrati kao rad, a ne kao odmor.
Da li je „happy hour“ nestao ili se samo promenio?
Klasično piće posle posla verovatno neće potpuno nestati, ali više nije univerzalni oblik povezivanja kolega.
Skuplji izlasci, hibridni rad, promenjen odnos prema alkoholu i veća potreba za ravnotežom između posla i privatnog života stvaraju drugačiju poslovnu kulturu.
Kompanije mogu da obezbede prostor i priliku za druženje, ali ne mogu lako da proizvedu spontanost. Najbolji rezultat verovatno će ostvariti poslodavci koji zaposlenima ponude više različitih, dobrovoljnih opcija, umesto da jedno organizovano okupljanje predstave kao rešenje za sve.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
