Kako do visoke plate? To zapravo nema nikakve veze sa vašim fakultetom

Godinama se budućim studentima i njihovim porodicama sugeriše ista formula: izaberi „praktičan“ smer koji garantuje visoku početnu platu i uspeh je osiguran. Međutim, podaci sa tržišta rada i decenijsko iskustvo u karijernom savetovanju pokazuju da je ovo pitanje suštinski pogrešno.

Iako su STEM oblasti i biznis sektori poznati po snažnim startnim platama, deceniju kasnije razlike u zaradama između tehničkih i društvenih nauka često se potpuno brišu. Ono što razdvaja uspešne lidere od onih koji rano dostignu svoj maksimum nije diploma, već način na koji su koristili vreme tokom studija.

Miodrag Zec: Uspeh nije u diplomi, već u maksimizaciji ličnog potencijala

Evo četiri faktora koji zapravo određuju dugoročni uspeh:

1. Usklađenost, a ne samo strast

Često čujemo savet „prati svoju strast“. Ipak, u poslovnom svetu strast bez usklađenosti retko donosi rezultate. Uspešni pojedinci su oni koji su uspeli da nađu presek između tri ključna pitanja: Šta me zanima? U čemu sam dobar? Gde su realne tržišne prilike? Diploma je samo alat, ali namera kojom taj alat povezujete sa tržištem određuje brzinu napredovanja.

Small talk kao biznis alat: Tri tehnike koje će vas učiniti majstorom komunikacije

2. Početna plata je samo trenutak

Mnogi diplomci humanističkih nauka, političkih nauka ili komunikacija počinju sa skromnijim platama, ali nakon 10 ili 15 godina postaju direktori, preduzetnici i lideri. S druge strane, tehnička zanimanja često nude visok start, ali brže dostižu „plafon“. Podaci pokazuju da diplomci sa prilagodljivim veštinama nastavljaju da rastu decenijama, dok oni sa usko specijalizovanim znanjima često stagniraju ako se ne usavršavaju.

3. „Prenosive“ veštine donose kamatu na znanje

Tehničke veštine vam mogu otvoriti vrata, ali „meke“ ili prenosive veštine određuju dokle ćete stići. Komunikacija, liderstvo, rešavanje problema i donošenje odluka pod pritiskom su veštine koje poslodavci konstantno rangiraju kao najkritičnije.

Zanimljiv je primer studenata koji su završili potpuno različite fakultete, ali su tokom studija vodili kompleksne organizacione odbore. Naučili su kako da koordinišu timove i upravljaju budžetima. Deceniju kasnije, svi su na sličnim visokim pozicijama u menadžmentu – njihove diplome su bile različite, ali su veštine koje su „preneli“ u biznis bile identične.

4. Vrednost van amfiteatra

Neke od najvažnijih lekcija za buduće rukovodioce ne dešavaju se u učionici. Studentske organizacije, liderske uloge na kampusu i praktični projekti nose ogromnu težinu. Iskustvo pokazuje da način na koji student provodi slobodno vreme često nosi veći značaj za njegovu budućnost nego sam naziv smera koji je upisao.

Umesto da jurite „najisplativiji“ smer, fokusirajte se na izgradnju portfolija veština koje su primenljive u bilo kojoj industriji. Diploma može da zastari, ali sposobnost strateškog razmišljanja i vođenja ljudi nikada ne gubi na ceni.

Izvor: BIZLife/K. J.

Foto: Freepik