Jedna greška menadžera može da uništi motivaciju zaposlenih: Psiholozi je zovu „Golem efekat“
Zašto neki zaposleni napreduju i ostvaruju odlične rezultate, dok drugi, podjednako sposobni, vremenom gube motivaciju i počinju da zaostaju?
Psihologija nudi zanimljiv odgovor. Na radni učinak ne utiču samo znanje, iskustvo i uslovi rada, već i ono što menadžeri očekuju od svojih zaposlenih. Ovaj fenomen poznat je kao Golem efekat, dok njegovu pozitivnu suprotnost predstavlja Pigmalion efekat.
Oba pokazuju koliko očekivanja lidera mogu da oblikuju rezultate tima.
Golem efekat: Kada niska očekivanja postanu stvarnost
Golem efekat opisuje situaciju u kojoj menadžer veruje da određeni zaposleni nema dovoljno sposobnosti, potencijala ili motivacije za uspeh.
Takvo uverenje često, i nesvesno, menja način na koji se prema toj osobi ophodi. Menadžer joj daje jednostavnije zadatke, češće kontroliše njen rad, postavlja strože rokove i ređe uključuje zaposlenog u donošenje važnih odluka.
Iako možda nikada otvoreno ne kaže da nema poverenja, zaposleni to vrlo brzo oseti.
Posledica je pad samopouzdanja, motivacije i inicijative, pa zaposleni zaista počinje da postiže lošije rezultate. Tako se stvara svojevrsno „samoispunjavajuće proročanstvo“ – upravo ono čega se menadžer pribojavao na kraju se i dogodi.
Kako utišati unutrašnjeg kritičara i prepoznati imposter sindrom?
Posledice mogu biti ozbiljne
Stručnjaci upozoravaju da Golem efekat ne utiče samo na pojedinca, već i na celu organizaciju.
Njegove posledice mogu biti: pad samopouzdanja zaposlenih, slabljenje poverenja u menadžere i kolege, manje novih ideja i inovacija, izbegavanje odgovornosti, niža produktivnost, slabija motivacija za rešavanje problema, veća fluktuacija zaposlenih.
U krajnjem slučaju, zaposleni koji se osećaju potcenjeno često odlučuju da promene posao.
Pigmalion efekat: Snaga visokih očekivanja
Suprotno tome, Pigmalion efekat pokazuje da visoka očekivanja mogu značajno da poboljšaju rezultate zaposlenih.
Kada menadžer veruje u potencijal svog tima, zaposlenima daje više odgovornosti, slobode i poverenja. Umesto da detaljno kontroliše svaki korak, pruža podršku i uključuje ih u rešavanje problema.
Takav pristup podstiče zaposlene da opravdaju ukazano poverenje.
Istraživanja pokazuju da timovi u kojima postoji ovakav odnos beleže: veću produktivnost, viši nivo motivacije,
veću proaktivnost, više inovacija, jaču povezanost sa ciljevima kompanije, više samopouzdanja zaposlenih.
Kako lideri mogu da iskoriste ovaj efekat?
Psiholozi ističu da nije dovoljno samo znati za ove pojave – važno je primeniti ih u svakodnevnom radu.
Menadžeri mogu da podstaknu bolje rezultate ako: jasno komuniciraju da veruju u sposobnosti zaposlenih,, redovno daju konstruktivnu i pozitivnu povratnu informaciju, zaposlenima poveravaju izazovne, ali dostižne zadatke, obezbede mentorstvo i kontinuiranu podršku, podstiču profesionalni razvoj, stvaraju radno okruženje u kojem se greške posmatraju kao prilika za učenje, a ne kao razlog za kažnjavanje.
Očekivanja menjaju rezultate
Poznati američki pronalazač Čarls Ketering jednom je rekao: „Velika dostignuća nastaju u okruženju velikih očekivanja.“
Upravo to potvrđuju i Golem i Pigmalion efekat. Način na koji lider vidi svoje zaposlene često određuje način na koji će oni videti sebe.
Zato uspešno liderstvo nije samo postavljanje ciljeva i praćenje rezultata. Ono podrazumeva stvaranje okruženja u kojem ljudi veruju da mogu da uspeju – jer upravo ta vera često postaje prvi korak ka uspehu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/SkelDry
