Ti, ja i AI: AI je spreman. Ko u kompaniji donosi odluku?
Bio sam u Splitu. Prvi put sam učestvovao na Automation Summitu, konferenciji posvećenoj automatizaciji i praktičnoj upotrebi veštačke inteligencije u biznisu. Otišao sam po nova znanja i inspiraciju, a vratio se i sa potvrdom da smo neke važne stvari već dobro razumeli. Na nekim sesijama imao sam osećaj da će mi mozak eksplodirati. Slušam predavača, a u glavi već povezujem ideje: ovo možemo da primenimo kod jednog klijenta, ovo bi promenilo način na koji pravimo istraživanja, a od ovoga bismo mogli da razvijemo sasvim novu uslugu. Onda shvatim da sam, razmišljajući o primeni, propustio sledećih nekoliko rečenica.
Piše: Dr Borislav Miljanović, CEO Represent Systema
Kada se početno uzbuđenje sleglo, shvatio sam da mi je gotovo sve o čemu se govorilo bilo poznato. Posebno mi je značilo što sam mnoge predstavljene izazove prepoznavao iz sopstvenog iskustva: kako od ideje napraviti uslugu, kako obezbediti kvalitet i kako ubediti klijenta da promeni način rada. Jedno je razumeti šta AI može, a sasvim drugo svakodnevno isporučivati nešto za šta je neko spreman da plati. Upravo se na toj razlici danas vidi koliko je neka kompanija zaista odmakla u njegovoj primeni.
Među upečatljivijim primerima bila je priča o kompaniji koja je razvila AI četbot za uvođenje novih zaposlenih u posao. Delovalo je logično: novi ljudi imaju pitanja, asistent ima odgovore, svima ćemo uštedeti vreme. Za tri meseca dobio je ukupno 14 pitanja i projekat je ugašen. Teško je naći bolju ilustraciju onoga što danas muči mnoge kompanije. Krenuli su od tehnologije i pretpostavke da će je ljudi koristiti, a tek kasnije je na red došlo pitanje kakav problem zapravo rešavaju.
U istom izlaganju predstavljen je i mnogo zreliji pristup. Od 415 prepoznatih inicijativa za unapređenje poslovanja, samo 112, odnosno 27 odsto, zahtevalo je AI. Za ostale su odgovarajuća rešenja bila klasična automatizacija, bolji izveštaji ili aplikacije. Taj podatak mi je dragocen jer se, u vreme kada gotovo svako rešenje dobija AI etiketu, ozbiljnost vidi i u sposobnosti da procenite kada vam AI uopšte nije potreban. Ako isti rezultat možete da postignete jednostavnije, pouzdanije i jeftinije, onda ste napravili dobar poslovni izbor.
U razgovorima sa hrvatskim kolegama iz marketinške industrije dobio sam priliku da uporedim naša iskustva. Iznenadilo ih je koliko praktičnog znanja već imamo u Represent Systemu, koliko smo toga razvili i sa kakvim zahtevima klijenata radimo. Meni je njihova reakcija pomogla da sopstveni napredak sagledam iz druge perspektive. Kada ste svakodnevno unutar svog sistema, najviše vidite ono što još nije dovoljno dobro. Tek u razgovoru sa kolegama primetite koliko ste u međuvremenu odmakli.
Za prva tri kvartala prodali smo nove AI usluge u vrednosti većoj od 100.000 evra. Za mene je značaj tog broja u tome što pokazuje da postoji tržište i da su klijenti spremni da izdvoje novac kada razumeju kakvu poslovnu vrednost dobijaju. Nemam pouzdanu rang-listu praktične primene AI u regionalnoj komunikacijskoj industriji, ali sam sa konferencije otišao sa znatno čvršćim uverenjem da pripadamo njenom aktivnijem delu. Imamo iskustvo razvoja, prodaje i isporuke, a upravo vas isporuka najbrže nauči i mogućnostima i ograničenjima tehnologije.
Na panelu sam govorio o problemu koji nas trenutno najviše usporava: prodaji. U kompanijama često još nije jasno ko je nadležan za uvođenje AI. Razgovaramo sa marketingom, komunikacijama, IT-jem i finansijama. Svako prepoznaje deo koristi, ali mandat i budžet često ostaju negde između sektora, pa odluka na kraju završava kod generalnog direktora. Razumem zašto, jer AI istovremeno otvara pitanja troškova, ljudi, podataka, bezbednosti i poslovnog modela. Međutim, od direktora se tada očekuje da, uz sve druge obaveze, procenjuje i rešenja za koja često nema dovoljno specifičnog znanja, vremena ili fokusa.
Tako nastaje neobična situacija u kojoj tehnologija može da skrati neki posao sa nekoliko dana na nekoliko sati, dok odluka da počnemo može da traje mesecima. To iskustvo nas uči da prodaja AI usluga podrazumeva i pomoć klijentu da odredi odgovornost. Ko vodi projekat, ko će koristiti rezultat, ko odobrava promenu procesa i po čemu ćemo za tri meseca znati da je ulaganje imalo smisla? Bez tih odgovora i odlična ponuda lako ostane samo zanimljiv razgovor.
Na jednom od predavanja naglašena je i razlika između impresivne demonstracije i sistema koji pouzdano radi u svakodnevnom poslovanju. Demonstracija koristi pripremljene podatke i pažljivo odabran zadatak, dok u stvarnom poslu stižu nepotpuni podaci, izuzeci i zahtevi koje niko nije predvideo. Tu počinje ozbiljan rad. U komunikacijskom biznisu to dobro razumemo: brže napravljen sadržaj tek treba proveriti, urediti i proceniti njegov uticaj na reputaciju klijenta. Ako ubrzamo proizvodnju, a zanemarimo kontrolu kvaliteta, samo smo napravili veći pritisak na sledeću osobu u procesu.
Zato automatizacija i AI moraju da se razvijaju zajedno sa organizacijom. Potrebni su nam jasni procesi, odgovorni ljudi i merila uspeha, a što tehnologija više ubrzava posao, te stvari postaju važnije. Iz regiona često gledamo prema velikim tržištima očekujući da nam pokažu šta dolazi. Iz Splita sam se vratio sa utiskom da već imamo dovoljno znanja da neka rešenja razvijamo i primenjujemo sami. Prostor postoji, potražnja se stvara, a sledeći veliki korak u mnogim kompanijama mogao bi da počne jednom vrlo ljudskom odlukom: da neko dobije jasan mandat da AI pretvori u poslovni rezultat.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Vladimir Nešović, Magnific/ feepikcontributorthailand
