Smart hirurgija sa pogledom u budućnost

Smart hirurgija nije nova operativna tehnika, novi uređaj niti još jedan trend u estetskoj hirurgiji. To je koncept donošenja odluka u plastičnoj i estetskoj hirurgiji i jedan od modula šireg medicinskog koncepta dugovečnosti – pristupa koji zdravlje, funkciju, izgled i kvalitet života posmatra kroz perspektivu godina i decenija koje dolaze.

Piše: Dr Anica Jevremović specijalistkinja plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, Anti Aging Clinic

U smart hirurgiji to se prevodi u jednostavno pitanje: šta je za konkretnog pacijenta zaista potrebno danas i šta će imati smisla i za deset ili dvadeset godina?

Savremena plastična i estetska hirurgija raspolaže mogućnostima koje su do pre nekoliko decenija bile nezamislive. Možemo da menjamo anatomiju, korigujemo posledice starenja, kombinujemo hirurgiju sa drugim metodama i intervenišemo preciznije i bezbednije nego ranije. Međutim, što imamo više mogućnosti, pitanje izbora postaje važnije.

Ključna kompetencija zato više nije samo znanje kako nešto uraditi. Potrebno je znati šta, kome, kada, koliko i zašto treba uraditi.

Tokom dugogodišnjeg rada u plastičnoj i estetskoj hirurgiji i više desetina hiljada izvedenih procedura, upravo tu vidim jednu od najvećih promena naše profesije. Medicina postaje sve sofisticiranija, ali dobar rezultat i dalje počinje dobrom procenom.

Više mogućnosti ne znači i više intervencija

Sličnu situaciju poznajemo iz poslovnog sveta. Više podataka, tehnologije i mogućnosti ne garantuje bolju odluku. Sa rastom broja mogućnosti raste značaj sposobnosti da odvojimo ono što je moguće od onoga što je zaista potrebno.

Isto važi i u hirurgiji.

Ne postoji procedura koja je dobra sama po sebi, kao što ne postoji tehnologija koja predstavlja najbolje rešenje za svakog pacijenta. Ista intervencija kod jedne osobe može biti odličan izbor, a kod druge pogrešan. Razliku prave indikacija, anatomija, očekivanja pacijenta, trenutak i način na koji se procedura izvodi.

Zato smart hirurgija nije potraga za najnovijom procedurom. Ona je potraga za najboljom odlukom.

To je posebno važno kada govorimo o starenju. Dugo smo mu pristupali po principu reakcije: sačekamo da promene postanu izražene, a zatim pokušavamo da ih korigujemo. Poslednjih godina pojavila se suprotna krajnost – potreba da se na svaku promenu reaguje što ranije.

Starenje je proces, pa i pristup treba da bude proces: početi na vreme, ali ne početi agresivno. Pravovremeno ne znači često. Znači razumeti šta se menja i intervenisati onda kada za to postoji razlog.

Minimalna intervencija nije uvek optimalna

Jedna od zabluda savremene estetske industrije jeste poistovećivanje „manjeg” sa „boljim”. Minimalno invazivno zvuči savremeno i privlačno. Ali najmanja intervencija nije automatski i najbolja.

Ako određeni cilj možemo kvalitetno da postignemo manjom procedurom, nema razloga da radimo veću. Ali ako ona ne može da pruži funkcionalno, estetski i dugoročno dobar rezultat, insistiranje na manjoj intervenciji nije moderan pristup, već pogrešna procedura.

Zato smart hirurgiju definišem kao izbor najmanje intervencije koja može da ostvari pravi cilj.

Nekada će to biti mala korekcija. Nekada ozbiljnija operacija. Nekada kombinacija različitih metoda. A nekada je profesionalno ispravna odluka da se u tom trenutku ne uradi ništa.

Hirurgija kao deo koncepta dugovečnosti

Upravo ovde postaje jasno zašto smart hirurgiju posmatram kao modul longevity medicine.

Longevity nije pokušaj da se zaustavi biološki sat niti obećanje večne mladosti. Njegova suština je da odluke koje donosimo danas posmatramo i kroz njihov uticaj na godine koje dolaze. U plastičnoj i estetskoj hirurgiji to znači da rezultat ne možemo procenjivati samo kroz fotografiju „pre i posle”.

Kada planiram intervenciju, zanima me šta će se sa tim rezultatom događati kroz vreme – kako će tkivo dalje stariti, da li smo sačuvali funkciju, koliko smo promenili anatomiju, da li će rezultat biti održiv i da li današnjom intervencijom ostavljamo dobre mogućnosti za ono što pacijentu može biti potrebno za deset ili dvadeset godina.

Smart hirurgija zato u koncept dugovečnosti unosi četiri važna kriterijuma: funkciju, estetiku, kvalitet i dugotrajnost. Nije dovoljno da rezultat samo dobro izgleda neposredno nakon procedure. Važno je kako funkcioniše, kako se uklapa u anatomiju konkretnog pacijenta i kako će prolaziti test vremena.

Ljudi koji dugo izgledaju dobro najčešće nisu jednog dana doneli jednu veliku odluku. Rezultat je češće kontinuitet – briga o sebi i niz pravovremenih, dobro odmerenih odluka kroz različite životne faze.

Od procedura ka kvalitetu odluke

Tehnologija će nastaviti da menja plastičnu hirurgiju. Imaćemo preciznije uređaje, nove materijale, regenerativne metode i mogućnosti koje danas još ne možemo ni da predvidimo.

Ali što je više alata na raspolaganju, to iskustvo i procena postaju važniji.

Za mene budućnost plastične i estetske hirurgije nije u pitanju šta još možemo da uradimo. Mnogo je važnije šta od svega što možemo da uradimo zaista treba da uradimo određenom pacijentu u ovom trenutku. Još je važnije pitanje da li će današnja odluka biti dobra i za osobu kakva će taj pacijent biti za deset ili dvadeset godina.

Smart hirurgija je zato manje priča o novoj hirurgiji, a više o zrelijem načinu njenog korišćenja. Upravo zato prirodno pripada medicinskom konceptu dugovečnosti: ne pokušava da zaustavi vreme, već da odluke koje donosimo danas učini dobrim i za budućnost.

Napredak medicine nastavlja da se meri novim mogućnostima. Profesionalnost ostaje da se meri kvalitetom odluka koje sa tim mogućnostima donosimo.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Nebojša Babić / Orange studio