Razmišljajmo kao deca

Piše: Uroš Nedeljković, biznis konsultant u Deus Ex Consaltingu

Kažu da je 2023. prelomna godina: hoće ili neće biti, odlučiti ili odustati, trčati ili stati, boriti se ili okrenuti novi list…

Za danas već istinitu činjenicu „Ipak se okreće” Galileo je, 1633. godine, osuđen na doživotni kućni pritvor. Da li je pritom mislio na našu planetu, koja se istovremeno okreće oko Sunca i svoje ose, ili nam je prećutao repetativna ljudska ponašanja? Engleska elita je, pre nešto više od sto godina, donela zakon u SAD da se zabranjuje indijanski jezik, praktikovanje njihove religije, kulture i običaja, a danas je ova nacija jedan od najvećih boraca za ljudska prava. Krajem devedesetih, pitao nas je profesor informatike ko se od prisutnih susreo sa računarom. Pet posto odeljenja je podiglo ruku. U isto vreme, sa druge strane Atlantskog okeana izašao je prvi Apple iMac u narandžastoj boji sa wireless konekcijom. Danas ChatGPT koristimo svi širom sveta u istom danu (osim ako nije prevelika gužva na mreži). Klinci ovih dana sklapaju internacionalna digitalna prijateljstva brže nego ikada; kažu da je to zato što su im ista interesovanja. Kada sam ja upoznao prvog stranca, imao sam utisak da je došao sa druge planete.

Uroš Nedeljković

Čitam na deklaraciji najpoznatijeg gaziranog pića da je boca napravljena od reciklirajućeg materijala (uskoro će to morati i da dokažu, po novom zakonu EU), a svako treće dete nam je gojazno od prevelike količine šećera koje unese. Ili da je boca negazirane vode smanjila plastiku kako bi očuvala prirodu, a da se ne lažemo, niko ne misli na prirodu, već na profitabilnost. Dok Majkrosoft najavljuje otpuštanje preko 10.000 zaposlenih, organizuje se proslava za 50 odabranih u kompaniji, kojima Sting peva za neku „siću” od pola miliona, slično koliko donosi i ušteda od otpuštanja gorepomenutih. Licemerije kapitalizma! U isto vreme, prateći svetske trendove, mnoge domaće kompanije započele su kampanje o održivosti (sustainability), a suštinski ništa značajno nisu promenile u svom ponašanju, već stidljivo prodale svoju plastiku za sitan novac. Ako su već od ove planete nešto uzele, hajde da joj malkice vrate. Misle o njoj – ma, dovoljno je…

Konstatovali smo nedavno da je količina smeća koju izbacimo iz stana na nedeljnom nivou duplo veća od zapremine članova našeg domaćinstva. Krenuo sam nakon Božića da obližnjim psima lutalicama odnesem večeru; nisu me ni pogledali, i oni su se prejeli tih dana. Zatrpavamo se ostacima hrane, lažnim moralom i idejama o boljoj budućnosti…

Okrivljujemo jedni druge, kompanije, automobile, izlazimo na proteste, ali promena mora doći od pojedinca. Ne menja se svet revolucijom, već evolucijom. Istraživanja pokazuju da je generacija Z ekološki mnogo osvešćenija od starijih generacija. Verovatno su uvideli kakav smo im svet ostavili, pa od nekoga mora da krene i ta promena. Nisu oni ništa drugačije učili od nas u školama, već su rođeni u ovo, nesrećno vreme.

Ako promenimo sebe, promenićemo i okruženje. Za potpuni reset na neka fabrička podešavanja – potrebno je da počnemo da razmišljamo kao deca. Deca nemaju ograničenja, vide svet boljim i lepšim očima. Deca su drugačija od odraslih u četiri bitna faktora: poverenje, vera, radoznalost i uzbuđenje.

Hajde da se radujemo svakom novom danu koji nam sledi, da ne možemo zaspati od uzbuđenja, da se probudimo nasmejani i spremni za još jedno novo i lepo iskustvo. Budimo neprestani istraživači bez ograničenja, neka nas interesuje svako novo iskustvo koje nas može povesti do duge i zakopanog blaga. Verujmo jedni drugima, prirodi koja traži pomoć, životinjama, biljkama, nebu – baš kao što deca veruju svakome ko im ponudi bombonu. I ključno, verujmo u uspeh svakog projekta, ne prihvatajmo „ne može” kad znamo da može, da će biti bolje i da ćemo dobiti ono što nam je zaista i potrebno.

U jednom istraživanju ponudili su odraslima i deci spajalice da od njih naprave što je moguće više različitih oblika. Odrasli su napravili 20-ak, a deca preko 200. Odrasli su videli ograničenja, deca mogućnosti.

Volter Mišel je u svom „Maršmelou” testu dokazao da samokontrola može uticati na mnoga polja našeg života. Deca koja su odlučila da ne prihvate odmah jedan kolač, već da sačekaju pola sata i dobiju dva kolača, tokom svog života nisu imala problem sa telesnom težinom, efikasnije su sledila svoje životne ciljeve i bolje se nosila sa frustracijom i stresom.

Ako smo nekada uzeli taj kolač odmah kada nam je ponuđen, danas smo dovoljno pametniji i odgovorniji da možemo sačekati još malo, odložiti zadovoljstvo, ako ne zbog sebe, makar zbog onih koji dolaze posle nas.

Znao je i Arsen Dedić još 1967. godine da će reči njegove dečje pesmice odzvanjati u našim ušima i dan-danas:

„Kad bi svi ljudi na svijetu

baš kao sva djeca na svijetu

O, kad bi svi ljudi na svijetu

odlučili da…

Da kažu svi: mnogo je bilo

jer suza već mnogo se lilo

na svijetu već loše je bilo

sad dobro će bit

Djeco, kako bi bilo da znate

kako bi skočile plate

svako bi živio svoj vlastiti san

I ne bi tad bilo ni rata

a ko je sâm, damo mu brata

i sav bi strah skinuli s vrata

jer, jer bio bi mir…”

Izvor: BIZLife Magazin

Foto: BIZLife Magazin, Unsplash