Položaj žena na selu sve teži: Čak 92% njih nema NI METAR zemlje u svojoj imovini
Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži. Tome u prilog govori činjenica da čak 92 odsto žena u takvim sredinama nema ni metar zemljišta u svojoj imovini.
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović istakla je da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena, kako bi svi resorni organi i organizacije koje na tome rade, bile brže i efikasnije.
„Mnogo je žena kojima treba nada, podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno je 92 odsto žena u ruralnim područjima koje nemaju niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu. Naš zadatak je da ih podržimo i da u toj podršci budemo efikasniji i brži“, rekla je Mihajlović.
Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su, kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“.
Završna konferencija – Žene iz ruralnih područja kao nosioci lokalne ekonomije – Etno mreža
Kako je ženama pružena podrška?
Kroz projekat „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“, koji sprovodi Etno mreža, uz finansijsku podršku međunarodne organizacije UN Women, sprovedene su konkretne mere podrške ženama koje se bave starim zanatima u Beloj Palanci, Pirotu, Knjaževcu, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Odžacima i Somboru, sa ciljem da se one omasove i primene i u drugim sredinama.
„Radili smo na edukaciji, otvaranju prostora i stvaranju drugih uslova za rad, organizaciji obuka i tkačkih kolonija. Povezivali smo kreativnost i ekonomiju, tradiciju i očuvanje života na selu. Statistike pokazuju da je položaj žena nepovoljniji u svim oblastima, zbog čega moramo da nastavimo sa direktnim merama podrške“, istakla je direktorka kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović.
Predsednica Etno mreže Violeta Jovanović zaključila je da mere koje su istaknute kao primeri dobre prakse treba da se primene i u drugim sredinama, ali i da prerastu u stalne programe podrške kroz rodno budžetiranje i primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.
Kanada je jedan od lidera u oblasti rodne jednakosti i socijalne ekonomije i njegova ekselencija Džajlz Norman, istakao je da je neophodno stvoriti konkretne mogućnosti za zapošljavanje žena koje se bave starim zanatima, i ulagati u edukaciju učenika i nastavnika, zarad očuvanja tradicije.
Izvor: BIZLife
Foto: Etno mreža (Promo)
