Pola veka od čuvene afere Votergejt: Slučaj posle kog je predsednik SAD podneo ostavku

Ričard Nikson, predsednik Sjedinjenih Američkih Država od 1969. do 1974, podneo je ostavku 9. avgusta 1974, pre 50 godina. Bio je to jedinstven momenat u istoriji Sjedinjenih Država, posledica afere Votergejt, ali i niza drugih okolnosti.

Svetskoj, odnosno pre svega javnosti SAD, predsednik Nikson je tada predstavljen kao ličnost problematičnog morala čiji je opoziv neizbežan. Posebnu ulogu tokom afere Votergejt odigrali su mediji, dvojica novinara Vašington posta, Bob Vudvord i Karl Bernstin. Oni su potom proglašeni za oličenje istraživačkog novinarstva, postali su svojevrsni simboli, nagrađivani i slavljeni decenijama.ž

Nije sve tako crno belo

Stvarnost međutim nikako nije bila tako crno bela. Niti je istorijska uloga Ričarda Niksona, ako se objektivno tumači, bila onakva kako je u vreme njegove ostavke predstavljena, niti su zalaganja dvojice novinara Vašington posta bila isključivo rezultat istraživačke nepristrasnosti.

Ričard Nikson, 37. predsednik SAD, ostavio je značajan trag u istoriji kako samih SAD tako uopšte perioda takozvanog hladnog rata. Doživljavan je kao neka vrsta osobenjaka, i lično i na javnoj sceni. Iako je oteran ružno, aferom Votergejt, i prikazan kao oličenje nesolidnosti na poziciji na kojoj se nalazio, u stvarnosti, njegovo vreme je bilo doba novih globalnih prestrojavanja, približavanja SAD i Kine, doba detanta, izvesnog popuštanja zategnutosti sa Moskvom.

Isto tako, što je posebno važno, Nikson je bio odlučan da okonča učešće SAD u ratu u Vijetnamu. Potom, u unutrašnjoj politici, doprineo je popuštanju rasnih zategnutosti u SAD. Takođe, prvi je pokrenuo ozbiljnu ekološku politiku, kao i sistematsku borbu protiv narkotika. Za njegovu vladu vezani su i uspesi SAD u svemirskom programu, kao sletanje Apola 11 na Mesec, što je ličilo na pobedu Vašingtona u tom nadmetanju.

Uspešno je štitio interese Zapada u Latinskoj Americi, kako su ih videle SAD, recimo u Čileu. Upamćen je i po ekonomskim merama koje su promenile svet finansija. Zanimljivo je da je na drugi predsednički mandat, 1972. godine, izabran velikom razlikom u njegovu korist. Bila je to jedna od izrazitijih pobeda u nadmetanju za predsednika u istoriji SAD.

Ko je bio Nikson?

Nikson je rođen u kući skromnog imovnog stanja na jugu Kalifornije, januara 1913. godine. Otac je bio farmer, vodio je plantažu limuna. Nije međutim imao uspeha, ili sreće, propao je. Porodica je inače bila verski stroga i disciplinovana, u kući nije bilo psovanja, alkohola, čak ni prozaične zabave poput recimo plesa.

Potonji predsednik SAD radio je tokom školovanja, makar srednjoškoskog. Skromne imovne prilike onemogućile su ga da studira na elitnom Harvardu, gde je inače prošao prijemni ispit. Tako je završio studije prava na lokalnom univerzitetu Đuk 1937. godine. Posvetio se zatim advokaturi u rodnoj Kaliforniji. Od 1942, nalazi se, sa suprugim Pat, u Vašingtonu gde započinje rad u državnoj službi. Posvećuje se politici.

U Predstavnički dom SAD izabran je 1946, a u Senat 1950. U toj fazi stiče reputaciju oštrog antikomuniste, što je nesumnjivo ostao zanavek. Na poziciji potpredsednika SAD bio je od 1953. do 1961. u vreme Dvajta Ajzenhauera. Propao je potom kao predsednički kandidat, tesno ga je tukao Džon Kenedi. Posebno je teško doživeo poraz na izborima za guvernera Kalifornije 1962. Slomljen, čvrsto odlučuje da se povuče iz sveta politike. To ga, međutim, nije dugo držalo. Na poziciji predsednika SAD nalazio se od januara 1969, do avgusta 1974, tokom dva, nepuna, mandata.

Čitav svet bio je iznenađen kada su SAD normalizovale odnose s komunističkim vlastima u Pekingu. Bio je to plod diplomatske veštine Henrija Kisindžera. Službena poseta Ričarda Niksona Kini februara 1972. ostavila je veliki utisak. Kakav se prelom dogodio posebno je bilo vidno u Moskvi. Posledica će biti Ugovor o antibalističkim projektilima odnosno njihovom ograničenju sa Sovjetskim Savezom, maja te godine, Upravo je Nikson, jula 1973, osnovao Upravu za suzbijanje narkotika (Drug Enforcement Administration DEA).

Šta je afera Votergejt?

Pod aferom Votergejt podrazumeva se niz političkih skandala koji su započeli hapšenjem petorice lica koji su provalili u kancelariju Nacionalnog komiteta Demokratske stranke smeštenog u hotelu Votergejt, Vašington, 17. juna 1972. Ispostaviće se da je to bila samo jedna u nizu problematičnih aktivnosti iza kojih su stajali uticajni bliski saradnici vrha Republikanske stranke. Pokazalo se da su, primera radi, novcem nejasnog porekla, iz Meksika, pokušali da kupe ćutanje uhapšenih u provali u Votergejt.

Tokom dvogodišnje istrage koju su vodile bezbednosne službe SAD, kao FBI, a zatim odgovarajući Komitet, došlo se do zaključka da je za nelegalne aktivnosti znao i sam predsednik Nikson. Pronađeno je da je on znao za snimke prisluškivanja Demokratske stranke. Rezultat je bio povlačenje predsednika Niksona, protiv kog je pokrenuta procedura opoziva.

Njegov naslednik Džerald Ford potpisaće potom amnestiju za prethodnika koji se povukao. Dugo izopšten iz javnog života Ričard Nikson se potom posvetio pisanju. Autor je deset knjiga. Osnovao je takođe biblioteku, fondaciju. Posebno se ponosio činjenicom da je povukao SAD iz rata u Vijetnamu. I na njegovom nadgrobnom spomeniku postoji natpis koji podseća na Niksonovu ulogu „mirotvorca“ kako je istaknuto.

Ostaje međutim takođe činjenica da je svega nekoliko meseci pre nego što je predložio povlačenje iz Vijetnama, maja 1969, odobrio strahovita tepih bombradovanja Laosa i Kambodže.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Pixabay/Pecels