Farmit menja način na koji dolazimo do povrća: Lazar i Sava su spojili igricu i stvarnost

Da li ste ikada poželeli da vaša omiljena igrica oživi? Lazaru Jovanoviću i Savi Pavloviću, osnivačima startapa Farmit, to je pošlo za rukom. U razgovoru za BIZLife oni otkrivaju kako su uspeli da spoje digitalni svet sa stvarnim životom i stvore platformu koja menja način na koji ljudi iz gradova dolaze do svežeg povrća.

Osnivači Farmita osmislili su inovativnu platformu koja povezuje virtuelni svet igrice „Farmville” sa stvarnim svetom poljoprivrede. Njihova ideja, koja je zaživela u martu 2023. godine, kad su već bili studenti završne godine Fakulteta organizacionih nauka, omogućava ljudima iz gradova da iznajme stvarne bašte, koje na svojim imanjima održavaju ljudi sa sela. Svake nedelje korisnici dobijaju sveže povrće iz svojih bašta direktno na kućnu adresu.

Farmit, zapravo, predstavlja spoj modernih tehnologija i tradicionalne poljoprivrede, pružajući korisnicima priliku da prate napredak svojih biljaka putem veb-platforme. Taj projekat, koji je započeo kao želja da se popularna video-igra prenese u stvarnost, sada rešava važne probleme poljoprivrednika i urbanih stanovnika. Sa jedne strane, pomaže poljoprivrednicima da osiguraju plasman svojih proizvoda, dok, sa druge strane, obezbeđuje visokokvalitetno povrće stanovnicima gradova.

„Ideja je nastala tako što smo hteli da digitalizujemo igricu ’Farmville’ i spojimo je sa stvarnošću. To što se ljudi igraju i imaju svoje bašte u igrici – želimo da prenesemo i u stvarnost. Farmit je danas platforma preko koje ljudi iz gradova mogu da iznajme baštu, koju će u stvarnosti na svojim imanjima održavati ljudi sa sela, a na nedeljnom nivou im dostavljati povrće iz njihove bašte” – objašnjava Sava Pavlović početke i razvoj Farmita.

Farmit (foto: Stefan Vidojević)

Na njega se nadovezuje i Lazar Jovanović, koji dodaje da su brzo shvatili kako ovim konceptom rešavaju dva velika problema:

„Jeste sve krenulo od igrice, ali smo brzo shvatili da rešavamo dva velika problema – s jedne strane, probleme poljoprivrednika koji nemaju siguran plasman i ne znaju koliko i šta treba da rade, koliko će zaraditi na kraju dana i gde će plasirati proizvode; s druge strane, ljudima iz gradova obezbeđujemo kvalitetno povrće, za koje znaju odakle stiže, i mnogo transparentniju opciju od nekih drugih načina gde mogu da kupe povrće.”

Trenutno Farmit ima nekoliko stotina korisnika u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, kao i četiri farmera koji održavaju bašte, a kako objašnjavaju naši sagovornici, veoma je lako da postanete korisnik Farmita.

„Korisnici stižu na naš veb-sajt preko društvenih mreža ili gde god već da čuju, oni dođu, informišu se, kliknu na ’iznajmi baštu’, prođu kroz proces biranja paketa. Imamo sad neke dve-tri različite opcije, tj. vrste paketa. U jednom od njih korisnik može da odabere 10 kultura i da dobije svoju pravu odvojenu baštu, sa svojim imenom i baš tim kulturama koje je odabrao. Ova druga dva paketa podrazumevaju da dobije povrće iz zajedničke bašte i tu dobija nekih 15 predefinisanih kultura”, objašnjava Pavlović.

Inače, farmeri uključeni u Farmit mali su poljoprivrednici koji obično prodaju na pijacama ili na veliko.

„To su proizvođači koji najčešće prodaju na pijacama, tačnije rečeno, mali poljoprivrednici. Ili prodaju na pijacama i tamo provode dane, ili prodaju na veliko. Mi hoćemo da im pokažemo da postoji mnogo bolji put da budu znatno efikasniji, jer ako izađu na pijacu, tamo su maltene šest dana nedeljno, ne znaju da li će neko i po kojoj ceni kupiti, često se dešava da bace povrće koje im ostane”, dodaje Jovanović.

Nagrade Farmit

„Baš sad radimo na tome da prikupimo što veći broj zainteresovanih ljudi koji bi želeli da se priključe, pa ćemo videti. Možda uspemo nekako i sad da ih ubacimo, a ako ne uspemo, onda ćemo sačuvati listu čekanja za narednu sezonu i možda im dati bolje cene za narednu godinu”, kaže Jovanović i napominje da su kapaciteti Farmita trenutno popunjeni za ovu godinu, ali da se već planira proširenje za narednu sezonu.

„Proširenje broja farmera je takođe u toku. Zvanično imamo četiri proizvođača, ali pregovaramo trenutno sa dosta njih koji hoće da se uključe. Veoma je zanimljivo da se oni nama javljaju, što znači da vide potencijal. Ljudi koji su trenutno kod nas došli su tako što ih je preporučio prvi farmer, tako da se krug širi organski, bez naših aktivnosti i investiranja. Plan za sledeću godinu je da imamo 15 proizvođača”, nadovezuje se Pavlović na svog poslovnog partnera.

Osnivači Farmita ističu da im je podrška Fakulteta bila ključna na počecima, ističući da su oni, zapravo, prva generacija tog mini-akceleratora gde je svaki tim koji se prijavio mogao da dobije mentorsku podršku iz ugla profesora koji bi pomogli na razvoju ideje.

„Mi smo bili ta prva, test godina i super je prošlo. Profesori su uložili dosta vremena i truda. S druge strane, možda im jesmo bili naporni, ali se isplatilo, najviše zbog kontakata, jer smo tada bili na drugoj ili trećoj godini i nismo znali ko šta može da nam kaže, pomogne i dâ prava znanja”, priseća se Lazar Jovanović.

Farmit trenutno broji pet članova. Osim Save i Lazara, tu su programer i još dve devojke, od kojih je jedna zadužena za marketing, a druga za prodaju i odnose sa kupcima. Inače, kompanija Farmit planira i pokretanje mobilne aplikacije u budućnosti, ali trenutno korisnici mogu da prate napredak svojih bašta preko veb-sajta.

Tvoja bašta, naša briga

„Zanimljivo je što na sajtu ljudi mogu da prate kako njihove bašte napreduju, imaju slike svoje bašte i svake kulture, što korisnici vole da vide. Kada se uloguju u svoj profil, imaju istoriju transakcija, kada koje kulture mogu da očekuju, galeriju slika, gde na nedeljnom nivou mogu da prate razvoj svake kulture”, objašnjava Pavlović.

„Ljudi biraju da li žele da plaćaju mesečno ili godišnje, neka proporcija je pola-pola, otprilike. Za one koji plaćaju godišnje postoji popust. Osnovni paket za dvoje je 400 evra godišnje, za četvoro je 500 evra. To je za celu sezonu i uključuje nekih 25 isporuka sezonskog povrća”, kaže Jovanović i dodaje da je model plaćanja fleksibilan, u zavisnosti od želje i mogućnosti korisnika.

Važno je istaći i to da je Farmit ušao u „Katapult akcelerator”, koji je pokrenuo Fond za inovacionu delatnost, gde dobijaju značajnu mentorsku i finansijsku pomoć.

„Na kraju programa na FON-u, prijavili smo se na jedno takmičenje u Dubaiju i tamo dobili prvu značajnu nagradu. Bilo je preko 1000 studentskih timova, mi smo bili treći. Tu smo dobili nekih 60.000 dolara, koje smo investirali u biznis. Sad smo u ’Katapultu’, akceleratoru podržanom od EU i Svetske banke, i oni nam daju ozbiljnu mentorsku pomoć, ali i subvencije pri podizanju investicija”, objašnjava Sava Pavlović.

I za kraj ove interesantne priče, sagovornici magazina BIZLife pozivaju sve zainteresovane pojedince da posete sajt Farmita i stanu na listu čekanja i možda već ove godine dobiju priliku da probaju uslugu, jer sad je, kako kažu, prava prilika. 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife Magazin/Marina Krak

Foto: Stefan Vidojević, Privatna arhiva