NOKIA više ne pravi telefone, ali i dalje zarađuje milijarde
Nokia više ne pravi telefone koje nosimo u džepu, ali i dalje zarađuje milijarde – i to uglavnom od stvari koje većina ljudi nikada ne vidi. Nekada neprikosnoveni kralj mobilnih telefona danas je jedna od ključnih kompanija koja „iza kulisa“ održava globalnu komunikacionu infrastrukturu.
Finska kompanija Nokia danas najveći deo prihoda ostvaruje kroz mrežnu infrastrukturu za telekom operatere, ali i kroz ogromni portfolio patenata koje koriste praktično svi veliki igrači u industriji komunikacija.
Od „3310“ do infrastrukture interneta
Za mnoge je Nokia sinonim za legendarne telefone iz dvehiljaditih – od modela 3310 do prvih poslovnih telefona. Međutim, kompanija je izgubila bitku na tržištu pametnih telefona kada su se pojavili Apple i Android uređaji.
Nakon prodaje svog mobilnog biznisa kompaniji Microsoft 2014. godine, Nokia je krenula u potpunu transformaciju. Fokus je prebacila na telekomunikacionu opremu, 5G mreže, cloud infrastrukturu i patente.
Danas je Nokia jedan od najvećih svetskih dobavljača opreme za mobilne mreže, zajedno sa kompanijama poput Ericsson i Huawei.
Kako Nokia zapravo zarađuje novac?
Kompanija danas posluje kroz nekoliko velikih segmenata: mrežna infrastruktura za operatere, 5G tehnologije, cloud i data centri, privatne industrijske mreže, i, možda najprofitabilnije – licenciranje patenata.
Nokia poseduje desetine hiljada patenata vezanih za mobilne komunikacije, Wi-Fi, video tehnologije i 5G standarde. Svaki put kada proizvođači telefona, računara ili drugih povezanih uređaja koriste određene standarde komunikacije, često moraju da plate licencu Nokiji.
To znači da čak i kompanije koje direktno konkurišu Nokiji koriste njenu tehnologiju.
Patenti kao zlatna koka
Upravo patentni biznis postao je jedan od najstabilnijih izvora prihoda kompanije. Nokia godišnje prihoduje milijarde evra kroz ugovore o licenciranju sa tehnološkim gigantima širom sveta.
Kompanija praktično zarađuje od svakog modernog telefona koji koristi 4G ili 5G tehnologiju — čak i kada njen logo nigde nije vidljiv.
To je model koji sve više podseća na tehnološke kompanije koje ne prodaju nužno finalni proizvod, već intelektualnu svojinu koja pokreće celu industriju.
Kako je nastalo ime Nokia? Od fabrike papira do tehnološkog giganta
Sledeća velika opklada: AI mreže
Nokia sada pokušava da uhvati novi tehnološki talas – spoj veštačke inteligencije i telekomunikacionih mreža.
Kompanija se pozicionira za tržište takozvanog AI-RAN sistema („Radio Access Network“ mreže koje koriste AI za optimizaciju rada). Analitička kuća Omdia procenjuje da bi ovo tržište do 2030. moglo vredeti više od 200 milijardi dolara kumulativno.
Ideja je da mreže budu pametnije, automatizovanije i energetski efikasnije, dok AI preuzima deo upravljanja saobraćajem, potrošnjom i performansama mreže.
Ali nije sve sigurna pobeda
Ipak, analitičari upozoravaju da Nokia i dalje posluje u izuzetno konkurentnoj industriji, sa velikim pritiskom na cene i ogromnim ulaganjima potrebnim za razvoj novih tehnologija.
Pored toga, AI revolucija u telekomunikacijama još je u ranoj fazi i nije izvesno koliko brzo će operateri širom sveta biti spremni da ulažu u potpuno nove mrežne sisteme.
Ipak, transformacija Nokije ostaje jedna od zanimljivijih priča u tehnološkom svetu: od kompanije koja je nekada dominirala tržištem mobilnih telefona do tihog giganta koji danas pokreće veliki deo globalne digitalne infrastrukture.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/nadezdagorosko
