Nacrtala je jedan od najpoznatijih logotipa na svetu i za njega dobila samo 35 dolara

Danas je dovoljan jedan pogled na znak i gotovo svako zna o kom brendu je reč. Ali kada je Carolyn Davidson 1971. godine nacrtala Nike Swoosh, za svoj rad je naplatila svega 35 dolara. Nekoliko godina kasnije, kompanija joj je poklonila akcije koje će jednog dana vredeti milione.

Neke logotipe prepoznajemo tek kada pročitamo ime brenda. Ne i Nike Swoosh. Na njemu ne piše Nike, nema slogana, nema objašnjenja. Samo jedna zakrivljena linija – i gotovo ceo svet zna šta predstavlja. Danas je ovo jedan od najprepoznatljivijih simbola na planeti, ali iza njega ne stoji veliki dizajnerski studio, milionski budžet ili tim kreativaca. Iza njega stoji studentkinja grafičkog dizajna koja je za svoj rad dobila 35 dolara. Zvala se Carolyn Davidson.

Sve je počelo sa dva dolara na sat

Bila je 1971. godina, a Davidson je studirala grafički dizajn na Portland State University. Phil Knight, jedan od osnivača kompanije koja će kasnije postati Nike, tada je radio kao asistent na univerzitetu. Njih dvoje su se upoznali nekoliko godina ranije. Knight je znao da Davidson traži dodatni novac kako bi mogla da pohađa časove slikanja uljem, pa je angažovao za različite dizajnerske poslove.

Cena njenog rada bila je dva dolara na sat. U jednom trenutku Knight je pokrenuo sopstveni biznis sa sportskom obućom i trebalo mu je nešto što bi moglo da se stavi sa strane patike. Nije tražio remek-delo, tražio je znak, nešto što bi predstavljalo pokret. Davidson je počela da skicira.

„Nešto što liči na pokret“

Jedan od zahteva bio je da znak sugeriše brzinu i kretanje. Davidson je napravila oblik koji danas svi znamo kao Swoosh – jednostavnu, zakrivljenu formu koja podseća na potez četkice. Oblik je istovremeno mogao da sugeriše pokret i brzinu. Kada mu je Davidson pokazala dizajn, njegov odgovor je, prema kasnije prepričavanoj priči, bio otprilike: „Ne volim ga, ali možda će mi se svideti.“ Ipak, odlučio je da ga koristi. Cena? 35 dolara. Davidson je toliko naplatila 17,5 sati rada.

Patike od 250 evra više nisu dovoljne: Zašto kupci ponovo traže „obične“ modele

Od 35 dolara do miliona

Tu se završava deo priče koji najčešće kruži internetom, ali zapravo tada počinje zanimljiviji deo. Davidson nije dobila samo 35 dolara i nestala iz priče. Nastavila je da radi za Nike još nekoliko godina, sve dok kompanija nije postala dovoljno velika da angažuje veliku reklamnu agenciju i preuzme kreativni posao, a onda je, više od decenije kasnije, Nike odlučio da joj se zahvali.

Godine 1983. Davidson je pozvana na posebnu proslavu. Dobila je dijamantski i zlatni prsten sa Swooshom. ali najvredniji poklon bile su akcije Nikea – dobila je 500 akcija. Posle kasnijih podela akcija, tih 500 početnih akcija pretvorilo se u oko 32.000. Vrednost tog udela vremenom je narasla na milione dolara. Dakle, žena koja je za logo dobila 35 dolara na kraju je od njega dobila bogatstvo.

Logo koji više nije morao da ima ime

Možda je najveći dokaz snage tog dizajna došao mnogo kasnije. Nike je 1995. godine odlučio da njegov logo više ne mora da stoji uz ime kompanije. Swoosh je mogao da stoji sam, a to je privilegija koju imaju samo najjači brendovi.

Apple može da pokaže jabuku bez reči Apple. McDonald’s može da pokaže zlatne lukove. Nike može da pokaže jednu zakrivljenu liniju. I svi znaju, a to je ono što dizajn može da uradi kada postane deo kolektivnog vizuelnog jezika.

Zašto je ova priča važnija od 35 dolara

Najlakše je ovu priču posmatrati kao zanimljiv podatak: „Nike logo koštao je samo 35 dolara“, ali to nije njena najvažnija lekcija. Nije poenta ni u tome da je Davidson bila „potplaćena“, niti da svaki mali posao jednog dana može da postane milionski. Njena priča pokazuje nešto mnogo važnije za kreativne industrije. Vrednost ideje i cena koju za nju dobijete u trenutku kada je stvarate nisu ista stvar.

Davidson nije mogla da zna da će njen crtež postati jedan od najpoznatijih simbola na svetu. Nije mogla da predvidi koliko će vredeti, nije čak ni znala da li će se Knightu dopasti. U tom trenutku to je bio samo jedan freelance posao za klijenta koji je tek pokušavao da izgradi kompaniju.

Ali ponekad se najveći poslovi ne prepoznaju po tome koliko su plaćeni na početku. Prepoznaju se tek mnogo kasnije.

Jedna linija koja je promenila brend

Danas se oko Nikea vrti čitava industrija – od patika i sportske opreme do sponzorstava najvećih sportista na svetu, ali identitet brenda i dalje može da se svede na jednu jednostavnu formu. To je možda i najveća lekcija priče Carolyn Davidson. U dizajnu, kao i u biznisu, komplikovanije ne znači nužno bolje.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/wu yi