Francuski konjak plaća cenu trgovinskih ratova: Prodaja pala za gotovo 40 odsto

Francuski proizvođači konjaka suočavaju se sa padom prodaje jer trgovinski sporovi sa Kinom i SAD pritiskaju industriju koja gotovo u potpunosti zavisi od izvoza. Vinogradari iz regiona sada traže veću podršku Evropske unije.

Kako se berba grožđa u jugozapadnoj Francuskoj privodi kraju, proizvođači već znaju da ih čeka još jedna teška godina.

Industrija konjaka, pića koje se već 300 godina proizvodi isključivo u području oko reke Šarant, našla se između trgovinskih sporova Evropske unije i Kine, ali i novih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama, svojim najvećim izvoznim tržištem.

Mesecima proizvođači gotovo nemoćno posmatraju kako im se pristup dvama ključnim tržištima otežava.

Konjak ima i istorijsku vezu sa Evropskom unijom. Žan Mone, francuski državnik koji se smatra jednim od osnivača evropske integracije, poticao je iz porodice koja se bavila proizvodnjom konjaka i radio je u porodičnom biznisu.

Danas je, međutim, sektor u ozbiljnim problemima, dok prodaja naglo pada. Industrija je izrazito zavisna od stranih tržišta, jer se čak 98 odsto proizvodnje izvozi van Evropske unije.

„Kolateralna šteta“ trgovinskih ratova

Ovogodišnja suša paradoksalno je pomogla da se ponuda približi smanjenoj potražnji.

„Mislili smo da će berba biti obećavajuća, ali je na kraju suša uzela danak. U odnosu na tipičnu godinu, govorimo o smanjenju berbe od 30 do 40 odsto u ekonomskom smislu. Na neki način, moglo bi se reći da priroda pomaže u regulisanju naših viškova“, rekao je za Euronews Matje Ogije, vinogradar iz Gondevila.

Prodaja konjaka pala je sa 230 miliona boca 2023. godine na 140 miliona. Četiri najveće kompanije u sektoru, Rémy Martin, Hennessy, Martell i Courvoisier, morale su da smanje narudžbine od vinogradara iz regiona nakon što su kupci otkazali ugovore. Prvi udar stigao je zbog trgovinskog spora sa Kinom, drugim najvećim tržištem posle SAD, koje čini oko 25 odsto izvoza konjaka.

„Bili smo kolateralna šteta u trgovinskom ratu koji je 2023. godine počeo između Brisela i Pekinga zbog kineskih električnih vozila, simboličnog proizvoda za evropsko tržište“, rekao je za Euronews Rafael Delpeš, direktor Nacionalnog međuprofesionalnog biroa za konjak (BNIC).

Francuska je bila među najvećim zagovornicima mera EU protiv kineskih električnih vozila, zbog zabrinutosti da državne subvencije kineskim proizvođačima stvaraju nefer prednost u odnosu na evropske proizvođače automobila.

Kina je odgovorila merama usmerenim na evropsku rakiju. Godine 2024. uvela je privremene dažbine od čak 34,8 odsto, samo nekoliko dana nakon što je EU uvela carine do 35,3 odsto na kineska električna vozila.

Kina je kasnije potvrdila svoje mere, ali je od njih izuzela velike proizvođače konjaka koji su pristali da svoje proizvode prodaju po cenama iznad minimalnog nivoa čiji iznos nije javno objavljen. Ipak, industrija smatra da je do tada šteta već bila napravljena.

„Kada nas je kineska vlada izdvojila i povezala sa antikineskom evropskom i francuskom politikom, potrošači su počeli da se udaljavaju. Distributeri su prestali da kupuju naše boce i da stavljaju naše proizvode na police“, rekao je Delpeš.

Novi udar stigao iz SAD

Novi problem stigao je iz SAD, tržišta koje čini oko polovine izvoza konjaka. Tokom prvog mandata Donalda Trampa, SAD su već uvele carine na francuski konjak u okviru dugotrajnog trgovinskog spora između Boeinga i Airbusa. Te carine su kasnije suspendovane tokom mandata predsednika Džoa Bajdena.

U aprilu 2025. godine Tramp je, međutim, uveo široke carine na trgovinske partnere SAD. Evropska unija i SAD su u julu postigle dogovor u Turnberiju u Škotskoj, kojim je uvedena carina od 15 odsto na većinu evropskog izvoza u SAD, uključujući konjak.

Evropska industrija vina i žestokih pića od tada intenzivno pokušava da izdejstvuje izuzeće od carine od 15 odsto.

Neizvesnost i dalje opterećuje američko tržište, gde je inflacija dodatno povećala cene. Tramp je u više navrata pretio i znatno višim carinama na francuska vina i žestoka pića u okviru širih političkih sporova.

„To je stvorilo izuzetno uznemirujuće okruženje za sve naše uvoznike u SAD. Oni su, kao i u Kini, na kraju zaključili da je sigurnije kladiti se na nešto drugo, a ne na konjak“, rekao je Delpeš.

Nakon što su poslanici Evropskog parlamenta u julu 2026. godine podržali uklanjanje preostalih carina EU na američku robu obuhvaćenu sporazumom iz Turnberija, Vašington je pristao da ponovo otvori razgovore o mogućim izuzećima od carine od 15 odsto.

Za francuski konjak, međutim, za sada nema mnogo znakova napretka.

„Imam utisak da se mnogo toga ne pomera. Jedini koji su uspeli da ostvare jasan napredak po ovom pitanju jesu Britanci“, rekao je francuski poslanik u Evropskom parlamentu Erik Sarđakomo, potpredsednik međuparlamentarne grupe za vino i žestoka pića.

Velika Britanija je u maju uspela da izdejstvuje ukidanje američkih carina na viski, dok je irski viski dobio sličan tretman sredinom septembra. Francuski konjak i dalje je obuhvaćen carinom.

„Za nas će oporavak doći samo kroz američko tržište. To je očigledno. Kina će se vratiti vremenom, ali će biti komplikovanije“, rekao je Delpeš.

Sektor se zbog situacije obratio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, a održani su i razgovori sa predstavnicima Komisije zaduženim za trgovinu i poljoprivredu.

Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je nekoliko puta posetio region i obećao vinogradarima da će imati pravo na kompenzaciju. Do sada, međutim, ona nije isplaćena.

Konjak kao „školski primer“ za Evropu

Delpeš smatra da kriza u industriji konjaka otvara šire pitanje o tome kako EU štiti sektore koji trpe posledice evropskih trgovinskih mera.

„Evropska politika ne može biti snažna ako ne štiti industrije koje snose najveći teret takvih odluka. Ako se svesno odluči da će, radi zaštite evropske automobilske industrije, konjak izgubiti tržišta i biti pogođen sankcijama Kine, onda mora da postoji mehanizam solidarnosti“, rekao je.

Kako bi se prilagodila smanjenoj potražnji, industrija je pokrenula dva programa krčenja vinograda uz finansijsku podršku.

Prvi program proizvođačima nudi podršku za trajno uklanjanje vinove loze, ali je interesovanje za sada ograničeno. Zahtevi obuhvataju svega 560 hektara od ukupno 96.000 hektara u okviru apelacije Konjak.

„Vinograd je sredstvo za proizvodnju. Kada zasadite vinograd, sadite ga na najmanje 40 do 50 godina. To je svojevrsno nasleđe“, rekao je Ogije.

Vinogradar, koji ima samo 40 godina, umesto trajnog uklanjanja dela vinograda može da izabere drugi program, koji je privremen. U tom slučaju neće moći da ponovo zasadi vinovu lozu pet godina, ali će zadržati svoj vinograd.

Pad prodaje utiče i na širu regionalnu ekonomiju. Industrija konjaka podržava oko 70.000 direktnih i indirektnih radnih mesta u Francuskoj. Pored oko 260 trgovinskih kuća koje odležavaju i prodaju ovo piće, od nje zavise i proizvođači buradi, opreme za destilaciju, transportne kompanije i poljoprivredni izvođači.

„Konjak je školski primer za Evropu. Razumem zašto se drugi poljoprivredni sektori sada pitaju koliko je Evropa sposobna da im pomogne ukoliko se suoče sa problemima zbog sporazuma o slobodnoj trgovini, antidamping mera ili carina koje dolaze iz drugih zemalja“, rekao je Sarđakomo.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/SJ