Tajna dobrog menadžmenta: Uočite šta se dešava oko vas
Uočavanje onoga što se dešava ostaje osnovni i glavni zadatak upravljanja. „Pažnja se mora posvetiti“, kako Linda Loman, Vilijeva žena, izjavljuje u drami ,,Death of a Salesman“ Artura Milera.
U prošlosti se termin „nadzorni menadžment“ koristio za opisivanje centralnog zadatka. Nadzor može da izgleda preterano nametljivo i ne zvuči baš osnažujuće.
Međutim, posmatrano neutralnije, nadzor podrazumeva da menadžment ozbiljno shvata svoje odgovornosti. Kada dođe do katastrofe, pitamo: „Ko je bio glavni?“ i „Zašto niko nije primetio šta se dešava?“
To je svakako bio slučaj tokom finansijske krize 2008. Tada su nepromišljeni postupci slabo nadgledanih trgovaca postali poznati kao „kazino bankarstvo“. Iako je, kako primećuje Kris Brejdi, bivši profesor poslovne škole, to možda bilo nepravedno prema industriji kockanja: u dobro vođenim kockarnicama, ponašanje i klijenata i osoblja se pažljivo ispituje.
Dobri menadžeri su pažljivi. Kao kupci, znamo razliku između preduzeća koja prepoznaju ono što želimo i onih koja ne. Kao zaposleni, znamo kada se menadžer zdravo interesuje za nas i vodi računa o našim brigama.
Menadžment, pažnja (Pexels)
Nerazumevanje šefova
Zapažanje zahteva napor: jedan Mekinzijev rad iz 2011. preporučio je da se savladaju tri ,,F“ fokusiranje, filtriranje i zaborav da bi se izbegle zamke multitaskinga, stalnog ometanja i iscrpljenost.
Kako bismo mogli da uspemo da zadržimo nivo pažnje? U nedavno nagrađenoj knjizi, liderski trener Nikolas Jani pravi razliku između šefova koje naziva „izvršitelji“ i drugih koji su „iscelitelji“.
Jani prepoznaje problem rasejanih šefova, koji ne vide ili ne razumeju izazove sa kojima se njihovi ljudi suočavaju.
„Zaista je okrutna ironija da, dok živimo u vremenu ubrzanog digitalnog povezivanja, nikada nismo bili više izolovani“, piše on.
Za njega, izvršioci su lideri koji su „distancirani i emocionalno nedostupni, koji nisu u stanju da se istinski povežu ili slušaju, i koji ostaju ograničeni na uski opseg linearnog razmišljanja“. Iscelitelji su, s druge strane, „potpuno angažovani, duboko usklađeni i prijemčivi“.
Kompanija, menadžment (Pexels)
Pažnja
„Kada ste poslednji put vodili sastanak i zastali da biste pitali kako se svi osećaju?“, pita Jani.
Ipak, ima nade. Prema njegovim rečima, pažnja je kao mišić.
„Što ga više koristite, to postaje jači“, dodao je.
Za neke, ova vrsta diskusije može da zaluta u teritoriju takozvanog „terapijskog govora“. Menadžer nije terapeut i ne bi trebalo da se pretvara da jeste. Rad se odnosi na izvršavanje zadataka, piše Financial Times.
Postavlja se pitanje: Koji je najbolji način da se stvari završe, da imate nove ideje i poboljšate produktivnost? Menadžeri koji obraćaju pažnju na pravi način u pravo vreme verovatno će postići bolje rezultate. Odbijanje uloge pseudoterapeuta ne znači da je hladno zanemarivanje bolja opcija.
Menadžment, pažnja (Unsplash)
Uvažavanje zaposlenih
Psiholog i filozof Vilijam Džejms je tvrdio da je „najdublji princip u ljudskoj prirodi žudnja za cenjenjem“.
Ali nije loš vodeći princip, ili barem podsetnik, da sve dok naše ljudske kolege ne zameni veštačka inteligencija, menadžeri i dalje moraju da primećuju i prepoznaju ljude sa kojima rade.
Džon Garnet iz Industrijskog društva, koje je osnovano 1918. godine da bi podržalo menadžere i radnike, govorio je na tu temu.
„Ako vam je stalo do čega je njima stalo, njima će biti stalo do onoga do čega vam je stalo“, zaključio je.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels, Unsplash
