Zašto vaša komunikacija ne radi i gde vam curi novac?

Ako ste ikada odobrili strategiju, predstavili je timu i posle tri meseca shvatili da se suštinski ništa nije promenilo, onda znate tačno o čemu govorim. Ljudi su vas čuli, klimnuli glavom i nastavili po starom. Sastanci izgledaju isto, odluke se donose na isti način, menadžeri rade isto ono što su radili i pre „velike promene”. Baš tu nastaje rupa između strategije na papiru i realnosti.

Piše: Tijana Bejatović, Founder & Business Communications Consultant @ topICtopIC

U većini kompanija interne komunikacije se i dalje tretiraju isključivo kao servis za prenos informacija. Strategija se objasni, upakuje u neki „wow” dizajn, pošalje – i onda čekamo da zaposleni automatski sve razumeju i da se promena tek tako dogodi. Teško da je to realno.

Biznis ne zavisi od toga šta ljudi čitaju, već od toga šta rade nakon što pročitaju. Svaka nova strategija i svaki razvoj biznisa podrazumeva i nova ponašanja, a ako se ona ne promene, niste uveli strategiju, već ste samo promenili PowerPoint. Svaki put kada nešto predstavite zaposlenima, a njihovo se ponašanje ne promeni – vi, zapravo, plaćate dvaput: prvi put za strategiju, drugi put za njeno neuspešno sprovođenje. A bogme i treći put, kroz sporije odluke, slabiji rezultat i tihi otpor koji raste među ljudima.

Ovo nije komunikacioni, već poslovni problem, koji najčešće dolazi iz tri greške.

Prva greška je kada u fokus stavljate poruku, a ne ponašanje. Kada kažete: „Želimo da ljudi razumeju strategiju”, to zvuči smisleno, ali nije operativno. Pravo pitanje nije šta želite da ljudi znaju, već šta želite da rade drugačije već sutra. Koju odluku donose drugačije? Kako vode sastanke? Šta su prestali da rade? To je ono što zapravo treba da približite zaposlenima.

Druga greška je ignorisanje realnosti u kojoj radite. Ljudi ne menjaju ponašanje samo zato što su čuli neku poruku. Menjaju ga kada ima smisla za njih, kada vide jasno šta se od njih očekuje i kada imaju i kapacitet i resurse da to izvedu. Ako im tražite novo ponašanje, a niste promenili prioritete, procese i način rada – tražite nemoguće.

Treća greška je oslanjanje na komunikaciju umesto na liderstvo. U organizacijama se ne veruje mejlovima i komunikatorima, već ponašanju lidera. Ako vaši lideri ne rade ono što predstavljate, tu se cela priča završava.

Posledice ovih grešaka nisu apstraktne. One se vide u sporom donošenju odluka, slabijoj produktivnosti, padu poverenja i stalnom osećaju da inicijative dolaze i prolaze, a da se ništa ne menja. Drugim rečima, cure vam novac, vreme i energija.

Šta onda raditi drugačije?

Kao i kod svakog planiranja, počnite od kraja. Definišite jedno, vrlo konkretno ponašanje koje želite da vidite. Ne pet, ne deset – jedno. Zatim, testirajte svoju realnost i okolinu: da li ljudi imaju vremena, znanja i podršku da to urade? Ako nemaju, rešite to pre nego što krenete sa komunikacijom.

Zatim, budite nemilosrdno usredsređeni na svoj cilj i ponašanje koje hoćete da promenite. Ako lideri ne podržavaju svojim ponašanjem ovu promenu, ili ih zamenite ili nemojte ni da pokrećete inicijativu. Licemerno je i bacate novac uzalud. Takođe, obavezno merite ono što je smisleno, ne koliko je ljudi pročitalo neki vaš mejl, već koliko ih je promenilo ponašanje i šta se zbog toga promenilo u rezultatima.

Za kraj, nemojte od internih komunikacija praviti distributera informacija i dizajn-studio. Ako želite da vam strategija zaista zaživi, potrebna vam je funkcija koja razume biznis, ponašanje ljudi i način na koji se promene zaista dešavaju u organizacijama, ali i koja zna kako da kroz komunikacione alate i kanale tu promenu podrži i usmeri ka konkretnim poslovnim ciljevima i realizaciji strategije. U suprotnom, imaćete još jednu lepu prezentaciju, još jedan dobar mejl i još jednu inicijativu koja je „dobro predstavljena”, ali nikada nije zaživela.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Wannabe Media, Magnific/Freepik