„Moja sledeća pozicija bila je menadžer proizvoda, a zatim i marketinga. Do tadašnjeg trenutka moje želje i stremljenja bili su ispunjeni. Moja sadašnja pozicija je nešto više i nešto o čemu nisam razmišljao; to je nešto mnogo šire od marketinga, jer obuhvata ozbiljnija pitanja i opsežnije pristupe različitim ciljnim grupama od klasičnog marketinga, pogotovu kada govorimo o oblasti u kojoj radim”, tvrdi.

• Na čemu trenutno radite?

Početak ove godine obeležio je moj specijalistički ispit iz kliničke farmakologije na mom matičnom, Medicinskom fakultetu. Sada se detaljnije bavim temom oglašavanja lekova, kao izuzetno važnom temom kroz koju se prepliću i pisana, zakonska pravila i neka nepisana pravila, koja ostaju na nama samima i našoj moralnoj odgovornosti, a sve sa ciljem da se pored osnovnog marketinškog cilja ne zaobiđu i ne zaborave osnovni postulati čovečnosti i ni na koji način ne obmane krajnji korisnik ili stručno lice. Nadam se da će rad na ovoj temi doživeti i fakultetsku publikaciju, jer je tema veoma važna i ozbiljna. U isto vreme morate pronaći najbolji način da budete iskreni, otvoreni, odgovorni, direktni i interesantni, jer samo takvim pristupom u pravoj meri stvarate poverenje i emotivnu vezu sa krajnjim korisnikom.

• Ne bi bilo pogrešno reći da zanimanje lekara i kliničkog farmakologa običnom čoveku deluje konkretnije od onoga što radi stručnjak za medije i komunikacije. Vi ste i u jednoj i u drugoj oblasti. Kako biste ih uporedili?

Iako na prvi pogled izgledaju dijametralno suprotno, pa skoro i neuporedivo, istina je da imaju dosta toga zajedničkog. Taj presek jedinstva ogleda se u odgovornosti, ličnoj, moralnoj i nadasve poslovnoj etici, koja bi trebalo da bude svojstvena i jednoj i drugoj profesiji i nauci.

Nemojte me pogrešno shvatiti i nije mi namera da uvredim bilo kog lekara, jer oni spasavaju živote ljudi bukvalno, ali isto tako, u zavisnosti od toga kako vodite politiku odnosa sa javnošću ka raznim interesnim grupama, možete spasti ili uništiti nečiji život, bukvalno i figurativno.

Marketing i odnosi sa javnošću nauka su kao i svaka druga i trebalo bi da imaju i snose istu odgovornost svega onoga što rade (ili prećute).

Takođe, medicina je jedan jako neobičan lokalitet gde ćete sresti mnogo ljudi koji su skloni društvenim naukama, a završili su na medicini, koja je prirodna. Imao sam profesorku neurologije koja je pored medicine završila primenjene umetnosti. Sa mnom na godini je bila Snežana, izvrstan student medicine, a koja je krišom od svojih roditelja studirala svetsku književnost. Takvi smo mi. Na kraju, ja to ne bih ni upoređivao, ja sam to pomirio. Kao generacija Titovih pionira, imao sam kao jedan predmet „Poznavanje prirode i društva”, pa bih slobodno za sebe mogao da kažem da svakodnevno svo svoje znanje inovacija iz prirode i noviteta u društvenim naukama na adekvatan način prenosim svima – od medija do krajnjih korisnika.

• Ako govorimo o farmaciji, Pharmanova važi za inovativnu kompaniju. Precizno govoreći, kojim inovacijama se možete pohvaliti?

Pharmanova je, pre deset godina, proizvodom Magnezijum 300 Direkt uvela prvi put tzv. direkt oblik, kao nov farmaceutski oblik kod nas. Bilo je to i inovativno, i hrabro, i teško. Mi i danas to radimo – pomeramo granice. Tržištu Srbije smo ponudili zaštićen i patentiran ekstrakt aronije sa najvećom koncentracijom polifenola kod nas, a i inače, u obliku proizvoda ALixir 400 Protect. Pritom je na pomenutom proizvodu izveden najveći broj pretkliničkih i kliničkih studija za neki proizvod koji ima status dijetetskog suplementa. Verujem da je ALixir 400 Protect naš novi Magnezijum 300 Direkt.

• Koji vaš proizvod će u narednom periodu biti u komunikacijskom i prodajnom fokusu?

Mislim, nažalost, da to ni ove godine neće biti odluka menadžera i direktora, već da će to diktirati pandemija sa kojom se nismo izborili do kraja, pa će fokus biti svi naši minerali i vitamini u prevenciji i tokom bolesti, kao i Alixir 400 Protect, koji je rezultate pokazao posebno kod kovid i postkovid posledica.

• Čini se da je koncept brige o sebi jedan od najaktuelnijih, pa možemo slobodno reći i u popularnoj kulturi. „Brini o sebi” je ujedno i slogan vaše firme. Na koji način Pharmanova pomaže ljudima na tom putu?

Brinući o sebi, čovek brine i o svojim najbližima, a i o svim drugima, što je posebno pokazala ova era zaraznih bolesti.

Pored toga, jasno je da je kor-biznis svih farmaceutskih kuća, pa i Pharmanove, da svoje proizvode približi krajnjem korisniku – bilo direktnim obraćanjem putem medija, bilo preko lekara i farmaceuta, koje treba da informišemo o našim proizvodima i budemo deo njihovih edukacija o savremenim pristupima u lečenju. Medicina je neumorna i svakog dana napreduje, ali, nažalost, ne samo ona. Zato smo mi tu da držimo korak sa vremenom, izazovima, tehnologijom, kako bismo uvek izlazili u susret onima koje najviše volimo, a to su ljudi.

• Moramo da pitamo: šta s onima koji nisu u mogućnosti da se brinu o sebi?

To je posebna i neiscrpna tema o kojoj neprestano razmišljamo. Izazova i potreba uvek ima. Nažalost, ne možemo svima pomoći, ali se trudimo da budemo deo zajednice koja konstantno ulaže u grupe kojima je to najpotrebnije. Evo, pomenuću samo jedan od primera na koji sam lično najponosniji, a to je saradnja sa Paraolimpijskim komitetom Srbije, gde je

deo sredstava od prodaje Magnezijuma 300 Direkt bio usmeren za njihove pripreme za Paraolimpijske igre, pod sloganom „Budi deo naše pobede”.

• Sredinom godine počeli ste sa donacijom vaših vitamina deci bez roditelja, ženama u sigurnoj kući i drugim ugroženim kategorijama. Opišite nam podrobnije tu kampanju.

Rešili smo da u celoj ovoj eri pandemije koja nas je snašla konkretizujemo naše želje i pretvorimo ih u dela i da što širim grupama pomognemo, i to upravo onima koji ne mogu sami da brinu o sebi. Sredinom godine smo počeli sa donacijom Vitamina C+Zn Direkt mnogim vulnerabilnim grupama, da bi se pravovremeno poradilo na imunitetu i prevazilaženju potencijalnih pretnji koje nas očekuju tokom jeseni i zime. Zajedno sa Federacijom banaka hrane Srbije doniramo Vitamin C+Zn Direkt deci bez roditelja, deci ometenoj u razvoju, ženama u sigurnoj kući itd. Nedavno smo donirali i zaposlenima u bolnici u Vršcu. Oni nisu neko ko ne može da brine o sebi, ali i te kako da brinu o svima nama, a važno je da nam upravo takvi ljudi budu najzdraviji.

• Kao stručnjak za odnose s javnošću, kako reagujete ako neko u razgovoru sa vama utka one kuloarske priče o farmakomafiji?

Reagujem burno. Reagujem impulsivno i uvredljivo. Ali sada ću reagovati mudro, pa ću reći: mnogo neka pametna „mafija”, mnogo neka obrazovana „mafija”, mnogo neka „mafija” koja uči ceo život, koja je spasila tolike živote, koja je izlečila tolike ljude… Mnogo neki lepi i ambiciozni „mafijaši”, rekao bih iz priloga (smeh).