Isidora Gatarić je analitičar podataka u kompaniji Jaggaer, u kojoj je zaposlena od leta 2021. godine. Jedan je od malobrojnih srpskih ambasadora udruženja „Women in Data Science” (Univerzitet Stanford), koje promoviše fantastične „data” žene širom sveta.

Šta mislite da vas je izdvojilo u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

‒ Mislim da je to hrabrost da budem drugačija i odlučnost da uvek za sebe odaberem ono što smatram da je najbolje, bez obzira na osudu i čuđenje okoline, bez obzira na težinu puteva koje sam birala i posledice na koje sam nailazila na njemu.

Poznajem dosta mladih ljudi iz svoje generacije koji su mnogo inteligentniji od mene, veštiji, sposobniji, obrazovaniji, ali ekstremno je mali broj onih koji imaju hrabrosti da kažu svoje iskreno mišljenje, da idu nekim jedinstvenim putem kroz život i karijeru, da probaju nešto novo, da prihvate i razumeju nešto drugačije.

Paradoksalno je to što mi danas imamo mogućnost apsolutne slobode i gomilu poslovnih mogućnosti, a meni se čini da ljudi nikada nisu bili ovoliko preplašeni od promena i toga da se neće uklopiti u društveno prihvatljive šablone.

Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

‒ Moj recept za postizanje sreće u svakom segmentu života: jak karakter, dobra organizacija, odlučnost u izazovnim situacijama, precizno definisanje toga šta želimo, strast prema onome što radimo/želimo, ali mora uz sve ovo da postoji i malo ludosti i hrabrosti. Ovaj moj recept za sreću dolazi iz sporta, koji je u potpunosti izgradio moj karakter još u ranom detinjstvu. Počela sam da treniram odbojku baš rano, početkom osnovne škole, i ta ogromna ljubav prema odbojci i velika posvećenost treninzima, ali i ostalim obavezama koje sam imala u tom periodu – od mene su napravili ono što sam ja danas. Primećujem da i danas, iako se već duže vreme ne bavim ozbiljno sportom, kada idem redovno u teretanu i na kik-boks (moj novi sportski hobi), ja sam bar za 50 odsto srećnija osoba nego kada nemam svakodnevne fizičke aktivnosti. Dakle, sport je moj recept za kvalitetan život i postizanje apsolutne sreće.

Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

‒ Svakoga bih posavetovala da veoma dobro razmisli šta želi od svoje karijere, ali i da objektivno oceni da li može da se nosi sa svojim željama i svim onim što uz njih ide. Ukoliko je osoba puna samopouzdanja i samopoštovanja, zna šta želi, njoj su otvorena sva poslovna vrata i naći će svoj put do onoga što želi. Ja sam u ovo apsolutno sigurna, tako da bih uvek to dala kao savet svakom mladom čoveku koji tek kreće da gradi karijeru.

Korporacija ili privatno preduzetništvo?

‒ Trenutno moj glas ide korporaciji. Ja još uvek intenzivno učim o biznisu i njegovom razvoju, a takva znanja i veštine se najbrže usvajaju u korporativnom okruženju. Međutim, moram da naglasim da izuzetno poštujem preduzetnike i znam da je njihov poslovni put veoma izazovan. Imajući u vidu to da se moj posao vezuje za IT industriju, koja broji dosta preduzetnika, verujem da će i mene u nekoj daljoj budućnosti životni put sigurno odvesti u tom smeru.

Isidora Gatarić, Jaggaer (Foto: Stefan Jovanović i Zoran Rašić)

Verujete li u to da mladi mogu da promene ustaljenu poslovnu kulturu?

‒ Ne samo da verujem nego i svedočim tome. U svakoj kompaniji u kojoj sam radila sretala sam mlade talentovane ljude različitih obrazovnih profila koji menjaju poslovni svet. Oni diktiraju savremene poslovne trendove, ruše ustaljene kodekse poslovanja i stvaraju nove. Oni u tradicionalni poslovni svet unose nove tehnologije i jedinstvene načine razmišljanja. Takvih ljudi nije puno, ali oni postoje i vrlo su primetni u poslovnom okruženju. Osvrnimo se oko sebe i pogledajmo šta se dešava oko svih nas, a sve to pod uticajem veštačke inteligencije, tj. četvrte industrijske revolucije, kojoj imamo prilike da svedočimo. Događaju se velike promene.

Šta vas je konkretno opredelilo za to da se profesionalno razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

‒ Ljubav prema prijateljima i porodici, tj. moja želja da sve lepe i one manje lepe životne trenutke možemo da delimo kad god poželimo, a ne da funkcionišemo na fizičkoj distanci. Proputovala sam dosta (i planiram još puno destinacija da obiđem), videla sam fantastične zemlje i apsolutni sam zagovornik toga da treba obići svet, upoznati različite kulture, načine života i poslovanja, ali je, ipak, kod kuće najlepše. Volim Srbiju, volim stil života kojim mi ovde živimo, imam mogućnost izbora da radim ono što volim i da radim gde želim. Sve ovo me je zadržalo u Srbiji.

Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za deset godina?

‒ Sebe za deset godina vidim na visokoj menadžerskoj poziciji u oblasti kojom se bavim (analitika podataka). Volim brzinu i adrenalin, tako da se na takvoj poziciji vidim u kompaniji koja posluje na tržištu koje odlikuju upravo ove dve karakteristike.