Branislava Urošević (29) nalazi se na poziciji Junior Business Managera u kompaniji Transcom. Mlada ali mudra, ima nekoliko saveta za to kako da na najbolji način iskoristimo svoj dan. Rezultat? Uspeh na poslu.

• Šta mislite da vas je izdvojilo u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

Ono što me je izdvojilo definitivno su moja energija i odnos prema poslu i kolegama. Sebe stavljam u onu grupu zaposlenih koji svoje vreme i energiju ulažu u odnos sa ljudima, njihovo usavršavanje i zagovornik sam toga da se dogovorom može sve postići. Iskreno, nikad nisam verovala da ću u ovoj sferi biznisa biti neko ko će se toliko istaći, ali to je upravo zbog toga što su moj talenat, ideje i želju da od sebe i svojih kolega napravim „highest perfoming team” prepoznali drugi ljudi koji su sa strane posmatrali moj razvoj. Hvala im na tome, dokazala sam im više puta da nisu pogrešili (smeh).

• Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

Saglasna sam sa tim da se sreća zaslužuje, ali smatram, takođe, da je moraš i sâm stvoriti. Kad ovo kažem, mislim na to da te sreća neće dočekati na svakom koraku, da je dosta prepreka i izazova koji svaki radni dan donosi i da nekada moramo da pronađemo tu istinsku sreću duboko u sebi, odnosno da budemo sami sebi to sunce koje će oterati sve loše stvari oko nas.

• Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

Budite ono što jeste. Jedina osoba sa kojom se takmičite jeste ona koju vidite u ogledalu, zato učinite tu osobu ponosnom.

• Korporacija ili privatno preduzetništvo?

U ovom trenutku korporacija, jer apsolutno pruža mnogo mogućnosti za učenje na raznim poljima (HR, trening, menadžment, liderstvo itd.), ali nikad se ne zna, možda jednog dana i postanem „sâm svoj gazda”.

• Verujete li u to da mladi mogu da promene ustaljenu poslovnu kulturu?

I te kako. Svaka ideja koja stigne od obrazovanog mladog uma može da pomeri svet, a zamislite šta može da učini kada je posao u pitanju. Kad se sve te ideje spoje, stvara se tim ljudi koje ništa ne može da spreči na putu ka uspehu. Potrebno je samo da verujete u to i da ne odustanete koliko god vas koraka unazad život bude vodio. Ne kaže se slučajno „Najjači samo ostaju”, jer samo ljudi koji nisu odustali, na kraju, dočekaju svoj trenutak kada će zasijati.

• Šta vas je konkretno opredelilo za to da se profesionalno razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

Nisam ni razmišljala o radu u inostranstvu, jer sam u trenutku zapošljavanja sve uslove pronašla upravo u svojoj zemlji. Kao filologu hispanisti, jedini cilj je bio da nastavim da koristim španski jezik, što sam i pronašla u kompaniji Transcom, gde se i dan-danas nalazim, samo sa malo više iskustva nego te, sada već davne, 2016. godine. Kažu da dobre stvari ne treba menjati, tako se ni moja lojalnost nije promenila svih ovih sedam godina.

• Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za deset godina?

Priznajem, ovo je jedno od najtežih pitanja i nekako sam uvek izbegavala da dam odgovor, jer smatram da ne treba izazivati budućnost. Ja sam neko ko pušta da se stvari odvijaju svojim tokom, onako kako je suđeno da bude, a to za mene znači samo jedno: carpe diem – iskoristiti maksimalno svaki dan i živeti u skladu sa tim što taj dan donosi.