Od remek-dela do kontroverze: Zašto ceo svet priča o Nolanovoj „Odiseji“
Neki filmovi prođu tiho, kroz bioskopske blagajne i zaborav. Drugi mesecima pune dvorane. Ali, vrlo retko se pojavi ostvarenje koje mnogo pre premijere dobije status kultnog fenomena, projekat o kojem se ne govori samo u filmskim krugovima, već i na društvenim mrežama, među istoričarima, fanovima mitologije i ljudima koji možda godinama nisu kročili u bioskop. Upravo takav je slučaj sa novim filmom „The Odyssey“ Kristofera Nolana. Reč je o ostvarenju koje mnogi već sada nazivaju potencijalnim remek-delom i konačnim pečatom jedne od najvećih rediteljskih karijera modernog filma.
I teško je reći da ta očekivanja nisu opravdana.
Nolan već decenijama gradi reputaciju autora koji tvrdoglavo odbija da igra po šablonima savremenog Holivuda. Dok se veliki blokbasteri masovno oslanjaju na CGI studije, zelene ekrane i sterilne, digitalno generisane svetove, on nemoguće rekreira u stvarnosti. Publika i dalje pamti rotirajuće hodnike iz Inception-a, stvarne detonacije u The Dark Knight ili zasađeno polje kukuruza prilikom snimanja Interstellar-a.
Holivudska žetva decenije: Kako je kukuruz iz filma „Interstellar“ doneo profit pre premijere
Zato su informacije da je za potrebe Odiseje razvijena potpuno nova IMAX tehnologija, kao i da je ekipa dva meseca na otvorenom moru kako bi scene bile što verodostojnije, samo podgrejale utisak da svedočimo doslovnom pomeranju granica same filmske umetnosti.
Kada se na tu posvećenost doda Homerova epopeja, jedna od temeljnih priča zapadne civilizacije, jasno je zašto se veruje da je na pomolu njegov magnum opus.
Međutim, kako se premijera opasno približava, narativ u medijima se preko noći promenio. Fokus više nije na kamerama, scenografiji ili ambicioznoj produkciji, već na glasinama koje su izazvale pravi mali rat na internetu.
Oluja na mrežama
Društvenim mrežama su prostrujale zvanično nepotvrđene tvrdnje da bi Lupita Njongo mogla da tumači Helenu Trojansku, dok bi transrodni glumac Eliot Pejdž navodno mogao da igra Ahila. Same spekulacije bile su dovoljne da svet filmofila momentalno eksplodira i podeli se u dva tabora.
U raspravu se umešao čak i Ilon Mask, tvrdeći da je ovakav kasting rezultat želje studija da ispuni nova, rigidna pravila Akademije za dobijanje Oskara, koja zahtevaju strogu inkluzivnost i diverzifikaciju među glavnim ulogama. Maskove izjave samo su dolile ulje na već zapaljenu debatu, a tradicionalisti su odmah potegli tešku artiljeriju: poređenje sa modernim pop-kulturnim kanonom.
Šta nam film „The Prestige“ poručuje o modernom biznisu i ceni uspeha?
Internet su preplavili kadrovi iz filma Troja, gde su Ahila i Helenu igrali Bred Pit i Dijana Kriger. Gnevni fanovi masovno dele citate iz antičkih spisa u kojima se Ahil opisuje kao plavokosi ratnik božanske lepote, a Helena kao žena „zbog koje je pokrenuto hiljadu brodova“. Sa trenutnim glasinama o kastingu, tvrde oni, vrši se svesno skrnavljenje istorijskog i mitološkog nasleđa.
Nema lošeg marketinga?
Ali, hajde da zastanemo na trenutak i pogledamo širu sliku. Sve ove informacije su i dalje na nivou spekulacija i „proverenih izvora“. Niko iz Nolanovog tabora nije zvanično potvrdio ko šta glumi. I tu dolazimo do ključnog pitanja: Šta ako je sve ovo zapravo maestralno izrežirana marketinška strategija?
Teško je poverovati da čovek poput Nolana, poznat po gotovo vojničkoj, opsesivnoj kontroli informacija, dopušta da mu ovakve glasine nedeljama gospodare internetom bez ikakve reakcije. Njegovi projekti se uvek čuvaju pod šifrovanim imenima, a glumci scenarije čitaju iza zaključanih vrata. Da li je realno da mu kapitalni detalji „procure“ tek tako? Ili je vizionar prosto shvatio da u eri društvenih mreža ništa ne generiše milijarde pregleda brže od takozvanog culture war-a (kulturnog rata)?
Stara PR maksima kaže da ne postoji loš marketing. Što su ljudi glasniji, što su rasprave žešće, a publika podeljenija, to interesovanje više raste. Lansiranjem ove kontroverze, Odiseja je dobila pažnju kakvu nijedna plaćena kampanja na svetu ne može da kupi. Film je postao tema opšte kulture mnogo pre nego što je iko video čak i zvanični trejler. Nolan je svesno bacio udicu, pustio internet da izgori od besa, dok on u tišini montira film, makar ja tako mislim.
Reper među pesnicima
U prilog tome da nas čeka nešto potpuno nesvakidašnje govori i učešće čuvenog repera Trevisa Skota u projektu, što je dodatno zbunilo deo publike. Međutim, Nolanovo objašnjenje krije suštinu, režiser je tražio osobu koja poseduje specifičan ritam govora i energiju modernog usmenog pripovedanja, povlačeći direktnu paralelu između antičkih epskih pesnika i današnje rep kulture. Kada se stvari ogole, ovaj izbor zapravo ima smisla, možda, zar ne?
I to je verovatno najveća Nolanova igra. Dok publika gubi živce pokušavajući da otkrije šta je istina, a šta internet konstrukcija, film svakim danom postaje sve prisutniji u našim životima. Ljudi analiziraju, porede, kritikuju i brane projekat koji još uvek nisu ni videli.
Bilo da je reč o istorijskom eksperimentu ili, što je najverovatnije, najsofisticiranijoj marketinškoj kampanji decenije koja koristi bes interneta kao besplatan pogonski benzin, vizionar je uspeo. Bioskopske blagajne se uveliko spremaju za istorijski zemljotres, a nama ostaje da sačekamo premijeru i vidimo ko je na kraju povukao prave poteze na ovoj holivudskoj šahovskoj tabli.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/K. J.
Foto: Generisana slika
