Jovana Petrović (25) nalazi se na poziciji Key Account Managera u kompaniji Fercam. Najmlađa na našoj listi „30 ispod 30” za ovu godinu, Jovana je izabrala logistiku i transport kao industriju u kojoj nikada nije monotono.

• Šta mislite da vas je izdvojilo u odnosu na vašu generaciju? Šta je prevagnulo da budete poslovno istaknuti pre svoje 30. godine?

Godine svojih studija pamtim kao godine marljivog rada, truda i odricanja. Smatram da trud ne bi bio dovoljan da se u ovoj oblasti nisam pronašla. Postavila sam ciljeve i vredno radila na njihovom ostvarenju, a vera u sebe i podrška najbližih značajno su doprinele tome. Logistika je dinamična i interesantna oblast u kojoj nikada nije jednolično. Bila sam angažovana na različitim projektima na studijama, gde sam stekla dosta znanja, što je, svakako, doprinelo mom razvoju. Ono što je prevagnulo da se istaknem pre 30. godine jeste želja da stečeno znanje primenim u praksi već sa 22 godine, kad sam, kao stipendista kompanije Fercam, ušla u poslovni svet. Godinu dana obučavanja omogućilo mi je da odmah po završetku osnovnih studija stupim u radni odnos spremna za poslovne izazove. I ne samo to, shvatila sam da je izvodljivo raditi i studirati uporedo, te master studije završavam kao Key Account Manager sa maksimalnom efikasnošću u obe sfere. Trenutno sam na prvoj godini doktorskih studija i verujem da će i one biti uspešno završene.

• Kažu da se sreća zaslužuje. Kako ste je vi zaslužili?

Kažu da, kako zračiš, tako i privlačiš. Kažu i da pozitiva snagu daje. Svojim radom, upornošću, verom u sebe i svoje mogućnosti zaslužila sam sreću, a privukla sam je vedrim duhom i pozitivnim stavom. Smatram da se svaki rad na kraju isplati. Meni, svakako, jeste.

• Koji je vaš savet za mlade kolege – kojim putem da se probiju?

Poručila bih mladima da je veoma bitno da pronađu svoju oblast interesovanja i jasno razgraniče šta žele od svog posla. U skladu sa tim, treba da postave cilj i da ne odustaju od njega. Sigurno će na putu ka ostvarenju naići na poteškoće i naizgled bezizlazne situacije, ali baš tada moraju verovati u sebe i svoje sposobnosti.

• Korporacija ili privatno preduzetništvo?

Izbor umnogome zavisi od karakteristika i preferencija pojedinca. Moj izbor je korporacija, zbog mogućnosti sticanja širokog spektra znanja i sposobnosti. Korporacije raspolažu velikim resursima, raznovrsnim sektorima i stručnjacima, od kojih se, svakako, može naučiti mnogo korisnih stvari. Zahvaljujući značajnim finansijskim sredstvima, stalno ulažu u razvoj zaposlenih kroz stručne obuke i edukacije. Ipak, kreativnim osobama sa zanimljivim i inovativnim poslovnim idejama preporučila bih preduzetništvo.

• Verujete li u to da mladi mogu da promene ustaljenu poslovnu kulturu?

Radim u kompaniji sa veoma mladim kolektivom i primećujem zaista veliku želju za učenjem. Ne samo da su puni ambicija za napretkom već i ideja kako do toga. Mladi danas mnogo brže usvajaju znanja, prilagodljivi su, otvaraju nove vidike i unose nove norme u poslovanju. Smatram da ponašanje zaposlenih ima značajan uticaj na organizacione promene i da su upravo mladi ljudi nosioci promena.

• Šta vas je konkretno opredelilo za to da se profesionalno razvijate u našoj zemlji, a ne u inostranstvu?

Želim da mesto u kom živim dodatno unapredim ličnim zalaganjem. Mislim da ovu želju imaju svi mladi ljudi koji ostaju u svojoj zemlji tokom studija i profesionalno se razvijaju u njoj, gradeći bolje sutra za generacije iza sebe. Najveća vrednost Srbije jesu njeni ljudi – inovativni i borbeni. U takvom okruženju profesionalni razvoj je skoro neizbežan. Takođe, želim da budućim generacijama dam primer kako se uspeh može graditi u Srbiji podjednako dobro kao u inostranstvu. Ono što se još izdvaja kao razlog jesu porodica i prijatelji, kao najvažnija podrška.

• Kada govorimo o poslu, kako vidite sebe za deset godina?

Iako je deset godina dug period i teško je predvideti šta će se desiti, verujem da želja za daljim razvojem sigurno neće biti manja nego što je sada, te za deset godina očekujem mnogo veći obim znanja i iskustva, što u zdravom poslovnom okruženju ne može izostati. Transport i logistika, kao područja za stalne inovacije i unapređenja, zahtevaju od nas da kontinuirano nadograđujemo veštine. Te promene otežavaju predviđanje gde ćemo biti za deset godina. Svakako, cilj ostaje isti – pozicija u kojoj uživam kao sada i koja daje mogućnost da svoje sposobnosti izrazim na najbolji način.