Piše: Sanja Manasijevski, direktorka pravnih poslova i komercijalnih projekata u Hemofarmu

Pandemija kovida 19 predstavljala je test za kompanije svih veličina, primoravajući većinu na promenu dotadašnje prakse. Samo ona preduzeća koja su bila spremna da svoj pristup prilagode novom vremenu uspela su da izdrže ekonomski pritisak, čak i da rastu. Kako biti uspešan u vremenu krize – svoje iskustvo sa nama deli Sanja Manasijevski, direktorka pravnih poslova i komercijalnih projekata u kompaniji Hemofarm.

O uticaju pandemije na poslovanje

Koliko god je zdravstvena kriza uticala na privredu i promenila našu svakodnevicu, činjenica je da promena treba da bude konstanta u našem radu, bez obzira na postojanje pandemije. Stabilnost leži u vrednostima kompanije i u našem ponašanju, ali poslovni model mora kontinuirano da se prilagođava i menja. Istina, krize nas teraju da brže mislimo i radimo. Postali smo fleksibilniji, pojednostavili smo brojne procese. Sve ono što se pre pandemije činilo nemogućim ili komplikovanim – sada smo, preko noći, promenili.

O spoju starog i novog

Važno je da pronađemo ravnotežu između onoga što je bilo dobro pre krize i novih obrazaca poslovanja. Od dobrih lidera se očekuje da obezbede radno okruženje u kojem postoji sloboda, gde se greške tolerišu i iz njih uči, u kojem je hijerarhiju zamenio timski rad. Fleksibilnost je dobra, ali smatram da moraju da postoje i određene granice, disciplina, individualna odgovornost, kao i nulta tolerancija na nestručnost i zloupotrebe takve fleksibilnosti. U svemu treba imati meru.

O strategiji i taktici tokom krize

Ukoliko strategija ne prati promene u svetu koji nas okružuje, onda ona postaje ograničavajuća za rast. Živimo u vremenu kada postaje apsurdno da govorimo o strategiji u tradicionalnom smislu, zato što ona implicira predviđanje budućnosti, a sada je teško da predvidimo šta će se sutra desiti. Zbog toga je mnogo bitnije raditi na agilnosti, preduzetništvu, građenju podržavajuće organizacione kulture i na ulaganju u ljude kako bi oni mogli da se na adekvatan način postave prema promenama i iz njih izvuku samo ono najbolje. U Hemofarmu smo upravo u ovom delu mnogo toga uradili.

O izazovima pravničke struke

Najveći izazov za pravnike u biznisu tokom pandemije bila je promena regulative na dnevnom nivou. Trebalo je sve to ispratiti i protumačiti, a onda organizovati i uskladiti poslovanje sa novim propisima. Mnogo nam je pomoglo Udruženje korporativnih pravnika, čiji sam jedan od osnivača. Ovo udruženje napravilo je sjajnu platformu na kojoj smo svakodnevno mogli da razmenjujemo iskustva, kao i da pratimo nove propise.

O važnosti pravnika u biznisu

Srećom, prošlo je vreme kada su korporativni pravnici bili isključeni iz biznisa i čija je jedina uloga bila da poznaju propise i da podučavaju kolege tome šta je dozvoljeno. Sada su pravnici deo biznisa i svi mi imamo isti cilj. Pravnici, kao i ostali zaposleni, moraju da budu fleksibilni, da procenjuju rizik, da brzo odgovore na šanse za rast i da ponude rešenje. Od pravnika se, takođe, očekuje da imaju ono što se danas zove „growth mindset”, da se kao stručnjaci stalno razvijaju uz trud, rad, posvećenost i učenje.

O bilansima pandemije

U vreme nekih ranijih kriza globalizacija industrije nije dostigla sadašnji nivo – sada su sirovine na jednom kraju sveta, proizvodnja na drugom, a prodaja na trećem. One kompanije koje nisu bile fleksibilne i nisu se prilagodile stalnim promenama – najgore su prošle. Međutim, iako ovakve krize okreću preduzeća ostvarivanju kratkoročnih ciljeva, stalna neizvesnost usmerila je ljude i kompanije onim vrednostima koje se ne vide u bilansima ‒ potrebi da više brinemo jedni o drugima, ali i o planeti.