Kako je Hangar Food Market postao mnogo više od ugostiteljskog koncepta?

Kada se pod svodovima istorijskog objekta iz 1929. godine, građenog prema projektu Milutina Milankovića, pokrene potpuno nov ugostiteljski format, glavni grad dobija tačku susreta koja nadilazi uobičajene gastronomske okvire. Hangar Food Market je tokom prvih osam meseci rada prošao kroz prirodnu evoluciju, uspešno balansirajući između uloge kulinarskog središta i epicentra urbanog života.

O izazovima edukacije domaćeg tržišta, diplomatskom usklađivanju velike i dinamične gastronomske porodice, ali i o strategiji iskustvenog marketinga koja stvara uspomene, razgovarali smo sa Vanjom Samardžić iz Hangar Food Marketa.

• Kada ste pokretali Hangar Food Market, kakva je bila vaša prvobitna vizija i koliko se ona danas razlikuje od realnosti sa kojom se suočavate nakon prvih osam meseci rada?

‒ Rekla bih da se naša vizija nije suštinski menjala, već je prolazila kroz jednu prirodnu evoluciju. Mislim da je to veoma važno za svaki koncept na ovom tržištu. Naravno, uvek postoji osnovna ideja projekta i način na koji ga mi vidimo, ali isto tako verujem da ovakve stvari ne treba posmatrati izolovano.

Važno je razumeti ko su ljudi koji nam dolaze svakog dana, šta je ono što oni traže i šta možemo da uradimo kako bismo privukli i neke nove posetioce. Upravo zbog toga mislim da se naša vizija nije menjala, već se prilagođavala vremenu, ljudima koji su bili tu, onima koji su došli i onima koji će tek doći.

To važi i za zakupce i za posetioce. Zato mi volimo da kažemo da je to bila prirodna evolucija – jedan normalan i zdrav razvojni put za biznis poput našeg.

• Doneli ste koncept koji do tada nije postojao na domaćem tržištu. Koliko je bilo izazovno objasniti zakupcima, partnerima i posetiocima šta zapravo predstavlja „food market”?

‒ Mislim da svaka priča o nečemu novom, posebno na našem tržištu, mora da počne edukacijom. Koncept „food marketa” nije komplikovan, ali je dovoljno nov da ljudi često imaju različite asocijacije kada ga prvi put čuju – od „food halla” do tržnog centra. Zato smo se od samog početka suočavali, a i dalje se suočavamo, sa izazovom da objasnimo šta zapravo predstavljamo i po čemu se razlikujemo od formata sa kojima nas često porede.

Hangar Food Market, Beograd

Kada govorim o edukaciji, mislim na sve strane uključene u proces. Zakupci su možda među prvima razumeli ideju, ali je i kod njih bilo potrebno vreme da se koncept u potpunosti razvije i zaživi u praksi. To je, na kraju, potpuno normalno kada stvarate nešto što na tržištu nije postojalo u ovom obliku.

Ono što je lepo jeste da se beogradska gastronomska scena neprestano razvija. Stalno se pojavljuju novi koncepti, novi igrači i nove ideje. Međutim, nije najveći izazov doći sa nečim novim – najveći izazov je opstati i ostati relevantan. To se, zapravo, nadovezuje na priču o evoluciji. Sam koncept „food marketa” odavno postoji širom sveta i dobro je poznat, ali pravo je pitanje kako ga prilagoditi lokalnom tržištu, razvijati ga i učiniti održivim na duže staze. Upravo je to bio i ostao naš najveći izazov.

• Koje su bile najveće prepreke tokom razvoja projekta, a koje možda niste mogli da predvidite ni uz detaljno planiranje?

‒ Iskreno, ne bih rekla da smo se suočavali sa preprekama u klasičnom smislu. Ono što je važno razumeti jeste da je ovo potpuno novi projekat na našem tržištu, a takvi projekti sa sobom uvek nose određene lekcije i procese prilagođavanja.

Iako je Hangar Food Market krovni brend i funkcioniše kao jedinstven koncept, u njegovom okviru postoji veliki broj partnera. Mi svoje zakupce zaista ne doživljavamo samo kao zakupce, već kao prijatelje, partnere i deo porodice. A kada imate jednu veliku, glasnu, dinamičnu porodicu sa mnogo različitih karaktera, ideja i očekivanja, onda je prirodno da je potrebno vreme da se pronađe pravi balans.

Zato bih rekla da je najveći izazov, a ujedno i najveća škola za sve nas, upravo taj proces usklađivanja. Ne samo za nas, kao organizatore, već i za naše partnere. Taj „fine tuning”, odnosno pronalaženje modela u kojem se svi osećaju uključeno, saslušano i ravnopravno, veoma je specifičan proces. U određenoj meri to je čak i diplomatski posao, jer je potrebno uskladiti mnogo različitih interesa, a istovremeno sačuvati zajedničku viziju projekta.

Mislim da smo upravo kroz taj proces svi zajedno rasli i učili, a to je danas jedna od najvećih vrednosti Hangar Food Marketa.

• Kada pogledate rezultate iza sebe, šta smatrate najvećim uspehom Hangara u prvih osam meseci?

‒ Mi zaista volimo da svaki dan posmatramo kao neku vrstu novog uspeha. To je verovatno i zato što je Hangar Food Market veoma živ projekat, u kojem se svakodnevno nešto dešava, menja i razvija.

Ipak, kada bih morala da izdvojim ono na šta smo danas najponosniji, rekla bih da je to tim koji stoji iza celog projekta. To je možda i najvažnija stvar, jer ono što se dešava iza kulisa često određuje sve ono što ljudi vide i dožive kada dođu kod nas.

Pored toga, mislim da smo sa određenim zakupcima uspeli da izgradimo zaista posebnu sinergiju. Rasli smo zajedno, razvijali se zajedno i učili jedni od drugih, a upravo je to, po mom mišljenju, suština ovakvih projekata. Da se okupe dobri ljudi, dobre ideje i dobri timovi koji će međusobno da se podržavaju i zajedno napreduju.

Ako bih morala da izdvojim jednu ključnu reč, to bi, definitivno, bila sinergija. Sa pojedinim partnerima uspeli smo da izgradimo odnos zasnovan na otvorenoj komunikaciji, međusobnom poštovanju i zajedničkom razvoju. To je nešto što nam mnogo znači i što smatram jednim od najvećih uspeha koje smo ostvarili do sada.

• Mnogi projekti se fokusiraju isključivo na gastronomiju, dok Hangar nastoji da bude i mesto susreta, događaja i urbanog života. Koliko je teško balansirati između te dve uloge?

‒ To je vrlo dobro pitanje, pogotovo zato što se nadovezuje na jedan od najvažnijih trendova danas. Mislim da biznis odavno više nije samo proizvod. Proizvod jeste osnova, ali ono što pravi razliku jeste iskustvo koje ga prati.

Naravno, naš cilj je da kvalitet proizvoda i ponude uvek bude na najvišem nivou, ali jednako nam je važno i sve ono što dolazi uz to. Ljudi danas ne traže samo mesto gde će nešto pojesti ili popiti, već traže doživljaj, emociju i razlog da se vrate. Upravo zato verujemo da je iskustvo često podjednako važno kao i sam proizvod.

Dobar primer za to je Christmas Market koji smo organizovali. Pokazao nam je da ovakve aktivacije nisu važne samo za privlačenje novih posetilaca, već i za to da ljudima koji nas već posećuju pružimo dodatni sadržaj i novu energiju. To je prilika da stvorite uspomenu, a ne samo još jednu posetu.

Posle prvih meseci rada, mnogo jasnije razumemo gde se nalazimo na tržištu, ko su naši gosti i šta oni od nas očekuju. Zato će jedan od naših glavnih fokusa u narednom periodu biti upravo iskustveni marketing.

To podrazumeva različite tematske događaje i aktivacije – od Christmas Marketa i Oktoberfesta, preko Dana azijske kuhinje, do porodičnih događaja, dečjih programa za Halloween i brojnih drugih sadržaja. Želimo da stvaramo povode za okupljanje i da ljudima pružimo više od same gastronomske ponude.

Dugoročno posmatrano, retko kada je dovoljan samo dobar proizvod. Ono što gradi snažan brend jesu zajednica i životni stil koji ljudi povezuju sa njim. Upravo to je pravac u kojem želimo da razvijamo Hangar Food Market.

• Šta biste izdvojili kao najveću promenu koju je Hangar doneo ne samo ugostiteljstvu već i načinu na koji ljudi provode slobodno vreme u Beogradu?

‒ Ne bih sebi dala toliko slobode da kažem da smo već promenili stvari, ali verujem da smo na određeni način uticali na njih. Ako smo nešto doneli tržištu, onda su to, pre svega, veća sloboda izbora i drugačiji način okupljanja ljudi.

Mislim da je jedna od najvećih prednosti našeg koncepta upravo to što možete da dođete sa bilo kim i da svako pronađe nešto za sebe. Često nam to komentarišu porodice sa decom – roditelji mogu da uživaju u čaši vina, paelji ili stejku, dok deca u isto vreme biraju nešto potpuno drugačije, od paste do knedli. Ta mogućnost kombinovanja različitih ukusa, kultura i iskustava na jednom mestu jeste nešto što su ljudi prepoznali kao veliku dodatnu vrednost.

Međutim, ako govorimo o nečemu što smatram možda i važnijim doprinosom, onda je to naš odnos prema prostoru i nasleđu. Od samog početka verovali smo da je važno sačuvati kulturna dobra i dati novu vrednost onome što već postoji. Hangar u kojem se danas nalazimo izgrađen je 1929. godine prema projektu Milutina Milankovića i dugo je stajao neiskorišćen. Za nas je najveća vrednost upravo to što smo pokazali da takvi prostori mogu da dobiju novi život i novu svrhu.

Možda je to i najvažnija lekcija celog projekta: ne moramo uvek da gradimo nešto novo da bismo stvorili nešto inovativno. Ponekad je dovoljno da pogledamo ono što već imamo, prepoznamo njegovu vrednost i pronađemo način da ga prilagodimo novim generacijama. Na neki način, verujemo da budućnost najlepše gradimo onda kada je gradimo na temeljima prošlosti.

• Kako vidite razvoj gastronomske scene u Beogradu u narednih pet godina i kakvu ulogu Hangar želi da ima u tom procesu?

‒ Definitivno je jedna od najvećih lekcija tokom ovih prvih osam meseci to koliko je gastronomska scena Beograda dinamična i nepredvidiva. Rekla bih da postoje samo retki ljudi koji su toliko dugo prisutni u ovoj industriji da mogu unapred da naslute određene promene i trendove.

Beogradska gastronomska scena zaista je fascinantna. To je jedan živ organizam u kojem se neprestano pojavljuju novi igrači, nove ideje i novi koncepti. Istovremeno je veoma raznolika i puna energije, što je čini izuzetno zanimljivom industrijom za rad. Naravno, uz svu tu dinamiku dolaze i izazovi, ali upravo su izazovi ono što nas pokreće.

Kada gledamo narednih pet godina, verujemo da će koncept poput Hangar Food Marketa nastaviti da dobija na značaju – kako kroz dalju edukaciju tržišta tako i kroz prirodno prihvatanje novih ideja i formata od strane publike. Naše tržište jeste specifično i često mu je potrebno malo više vremena da usvoji nove koncepte, ali kada ih prihvati, oni postaju deo svakodnevnog života grada.

Jedna od stvari kojoj bismo posebno voleli da doprinesemo jeste pozicioniranje Beograda kao još atraktivnije turističke destinacije. Kada pogledamo gradove u našem okruženju, verujemo da Beograd ima ogroman potencijal i da ga kroz ovakve projekte možemo dodatno razvijati. Posebno na Novom Beogradu, gde postoji prostor za sadržaje koji ljudima nude nešto drugačije od očekivanog.

Na kraju, možda je najvrednije to što i dalje svaki novi dan, svaki mesec i svaku godinu dočekujemo sa istim uzbuđenjem kao na početku. Trudimo se da pažljivo slušamo naše goste, zakupce i partnere, da učimo i prilagođavamo se, ali da pritom ostanemo verni osnovnoj ideji na kojoj je Hangar Food Market nastao. Verujemo da je upravo taj balans između razvoja i doslednosti ključ dugoročnog uspeha. 

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Hangar Food Market