Gen Z sve manje veruje poslodavcima: Šta se krije iza njihovog nepoverenja

Istraživanja pokazuju da su pripadnici Gen Z manje skloni da veruju drugim ljudima, kolegama i kompanijama nego starije generacije. Takav odnos prema poverenju sve više se preliva i na radno mesto.

Pripadnici generacije Z, odnosno ljudi rođeni uglavnom između sredine 1990-ih i ranih 2010-ih, odrastali su u periodu velikih društvenih i ekonomskih promena. Pandemija, društvene mreže, nesigurnost na tržištu rada, masovna otpuštanja i ubrzana primena veštačke inteligencije dodatno su uticali na njihov odnos prema institucijama i poslodavcima.

Novo istraživanje pokazuje da se ta skepsa posebno jasno vidi kada je reč o poverenju na poslu.

Samo 13 odsto pripadnika Gen Z veruje da se ljudima može verovati

Prema analizi američkog politikologa i profesora Rajana Burgea, samo 13 odsto pripadnika Gen Z smatra da se većini ljudi može verovati, dok 74 odsto smatra da „nikada ne možete biti dovoljno oprezni“.

Za poređenje, isto mišljenje deli 24 odsto milenijalaca, 30 odsto pripadnika Generacije X i 29 odsto bejbi bumera. Kod tzv. Tihe generacije, rođene pre 1945. godine, taj udeo iznosi 41 odsto.

Podaci koje Burge koristi obuhvataju period od 2021. do 2024. godine i potiču iz General Social Survey, dugogodišnjeg američkog sociološkog istraživanja Univerziteta u Čikagu.

Burge smatra da na ovakav odnos prema poverenju utiče više faktora. Roditelji su, kako objašnjava, pripadnike Gen Z često odgajali uz naglašavanje opreza i straha od greške. Pandemija je dodatno ograničila njihove društvene kontakte u važnom periodu odrastanja, dok su društvene mreže doneli konstantnu izloženost tuđim mišljenjima, kritikama i pritisku.

Posledica je generacija koja je sklonija da prvo posumnja, a tek onda stekne poverenje.

Kada se ne veruje šefu, posao izgleda potpuno drugačije

Ovakav odnos prema poverenju nije ograničen samo na privatni život. Sve više se oseća i na radnom mestu.

Prema istraživanju Workdayja iz 2026. godine, pripadnici Gen Z čak 16 puta češće od zaposlenih iz Generacije X navode da ne veruju svojim kolegama. Istraživanje Indeed-a iz 2025. pokazalo je da samo 41 odsto zaposlenih iz Gen Z ima poverenje u svog poslodavca. Kod milenijalaca taj udeo iznosi oko 65 odsto, dok kod bejbi bumera dostiže 71 odsto.

Još jedan podatak pokazuje koliko poverenje može da utiče na odluku o ostanku u kompaniji. Prema istraživanju GenHQ-a iz 2025. godine, 47 odsto pripadnika Gen Z napustilo je posao zbog nedostatka poverenja u rukovodstvo. Istovremeno, 45 odsto ispitanih bilo bi spremno da prihvati 10 odsto manju platu kako bi radili za šefa kome potpuno veruju.

Takav stav nije nastao u vakuumu. Najmlađi zaposleni posmatrali su svoje roditelje kako godinama grade karijere, rade prekovremeno i ulažu veliki deo života u kompanije, da bi zatim u nekim slučajevima ostali bez posla gotovo preko noći.

Za Gen Z je zato tradicionalna ideja o dugoročnoj lojalnosti kompaniji mnogo manje uverljiva nego što je bila prethodnim generacijama.

Pandemija je promenila način na koji su ušli u svet rada

Za deo pripadnika Gen Z pandemija je došla upravo u periodu kada su trebalo da steknu prve profesionalne kontakte i razviju veštine komunikacije. Umesto kancelarije, mnogi su prve radne dane i iskustva proveli pred ekranom. Manje neposrednog kontakta sa kolegama značilo je i manje prilika da se kroz svakodnevne interakcije izgradi poverenje.

Burge smatra da se poverenje velikim delom razvija upravo kroz takve susrete. Kada ljudi provode vreme jedni sa drugima, postepeno uče da je većina drugih ljudi ipak pouzdana.

Problem je što deo najmlađih zaposlenih nije imao dovoljno prilika da to iskustvo stekne.

Pored toga, više od trećine ispitanih zaposlenih u jednom od istraživanja navelo je da nema kolege kojoj dovoljno veruje da bi sa njom podelilo lični problem. Više od 40 odsto retko ili nikada ne razgovara sa kolegama o temama koje nisu povezane sa poslom.

Otpuštanja, „ghosting“ i veštačka inteligencija dodatno urušavaju poverenje

Za generaciju koja je tek ušla na tržište rada, odnos sa kompanijama dodatno komplikuju pojave poput „ghost“ oglasa za posao, višestrukih krugova selekcije bez povratne informacije i masovnih otpuštanja.

Prema Job Seeker Nation Reportu za 2026. godinu, koji je objavila platforma Employ, 32 odsto kandidata kaže da ih je kompanija nakon prijave ili tokom procesa zapošljavanja jednostavno „ghostovala“, odnosno prestala da im se javlja. Sa druge strane, istraživanje među menadžerima za zapošljavanje iz 2025. pokazalo je da je 54 odsto njih doživelo da kandidat iz Gen Z prekine komunikaciju nakon što mu je ponuđen posao.

Poverenje dodatno komplikuje i veštačka inteligencija. Zaposleni sve češće prate kako kompanije koriste AI i da li tehnologija služi za povećanje produktivnosti ili postaje opravdanje za smanjenje broja zaposlenih.

Gen Z je posebno oprezan prema takvim promenama, jer je na tržište rada ušao u periodu kada su otkazi, reorganizacije i nesigurnost postali deo svakodnevnih poslovnih vesti.

Društvene mreže dodatno pojačavaju taj efekat. Sadržaji o „toksičnim šefovima“, otkazima i lošim iskustvima zaposlenih lako postaju viralni, pa najmlađi radnici svakodnevno dobijaju nove primere koji potvrđuju njihov oprez.

Manjak poverenja ima cenu i za kompanije

Nepoverenje ne utiče samo na atmosferu među zaposlenima. Ono može da se odrazi i na njihovu produktivnost i spremnost da ostanu u kompaniji.

Stručnjakinja Grejs Mekarik, koja vodi radionice poslovnih veština, smatra da zaposleni koji stalno pokušavaju da otkriju „skrivenu agendu“ svojih nadređenih i kolega teško mogu da budu potpuno fokusirani na posao.

Istovremeno, Gallup je u svom izveštaju State of the Global Workplace za 2026. godinu naveo da je angažovanost zaposlenih pala na najniži nivo od 2020. godine, uz procenu da se gubitak produktivnosti povezan sa niskom angažovanošću meri bilionima dolara.

Zbog toga pitanje poverenja nije samo stvar međuljudskih odnosa. Za kompanije ono postaje poslovno pitanje.

Kako se poverenje ponovo gradi?

Poverenje se, međutim, ne može očekivati samo od zaposlenih. Odgovornost postoji na obe strane.

Prema stručnjacima koje citira Fast Company, kompanije mogu da ga grade tako što će jasno komunicirati odluke koje utiču na zaposlene, pokazivati da njihove reči prate konkretne akcije i dosledno postupati.

Mekarik smatra da zaposleni ne moraju slepo da veruju ni kompaniji ni njenom direktoru. Dovoljno je, kako objašnjava, pronaći radno okruženje u kojem postoji osnovni nivo poverenja.

Burge, sa druge strane, ističe da se poverenje ne stvara jednim potezom. Ono nastaje kroz niz interakcija u kojima ljudi vremenom dobijaju razlog da veruju jedni drugima.

Za kompanije koje žele da zadrže mlade zaposlene to znači da poverenje ne može da se uvede pravilnikom niti izgradi jednim tim bildingom. Potrebno je da zaposleni kroz svakodnevni rad vide da se obećanja ispunjavaju, da se odluke objašnjavaju i da se prema njima postupa dosledno.

Gen Z možda jeste opreznija prema poslodavcima od prethodnih generacija, ali pitanje je i šta je dovelo do toga. U svetu u kojem se radna mesta menjaju brzo, kompanije sve češće koriste AI, a karijera više nije nužno linearna, poverenje postaje nešto što se ne podrazumeva. Mora da se izgradi.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Andrej Lišakov