Evropa vraća zlato preko Atlantika: Zašto države svoje rezerve žele bliže kući
Holandija je upravo prebacila 86 tona zlata iz SAD i Kanade u London, a slične poteze poslednjih godina povlače i druge evropske zemlje. Da li države očekuju novu ekonomsku krizu? Ne nužno – ali se očigledno spremaju za svet u kojem je sigurnost rezervi ponovo postala pitanje strategije.
Zlato se vraća kući.
Holandija je upravo prebacila 86 tona svojih zlatnih rezervi iz trezora u SAD i Kanadi u London, uz objašnjenje da želi da bude bolje pripremljena za ozbiljne krize.
Odluka dolazi u trenutku kada svet prolazi kroz trgovinske sukobe, geopolitičke tenzije i ratove, dok centralne banke širom sveta poslednjih godina gomilaju zlato kao nikada ranije.
I zato pitanje više nije samo koliko zlata jedna država ima.
Pitanje je – gde ga drži?
Holandija nije jedina
Holandska centralna banka saopštila je da je oko 86 tona, od ukupno približno 313 tona koliko je imala uskladišteno u SAD i Kanadi, premešteno u London. Razlog je jednostavan: u slučaju ozbiljne krize žele da zlato bude lako dostupno i spremno za korišćenje.
I druge evropske zemlje već su povukle slične poteze. Francuska je ranije ove godine objavila da je svoje zlatne rezerve iz SAD vratila u zemlju.
Nemačka je još ranije prebacila više od 216 tona zlata iz inostranih skladišta – 111 tona iz Njujorka i 105 tona iz Pariza – u okviru operacije završene 2016. godine. Dakle, nije reč o iznenadnom pokretu, već o trendu koji se polako razvija godinama.
Da li države očekuju veliku krizu?
Ne nužno. Stručnjaci ne smatraju da premeštanje zlata znači da centralne banke znaju da se sprema neki veliki ekonomski kolaps.
Ali svet je postao nepredvidljiviji, a države su postale pažljivije kada je reč o sopstvenim rezervama.
Ratovi, trgovinski sukobi, inflacija, kamatne stope i promenjeni odnosi među velikim silama menjaju način na koji centralne banke razmišljaju o tome gde i kako čuvaju svoje bogatstvo.
Zlato u toj priči ima jednu veliku prednost: ne zavisi od jedne države, jedne banke ili jedne valute.
Zašto baš London?
Ako već premeštate zlato iz Severne Amerike, zašto ga slati u London? Zato što je London jedno od najvećih svetskih centara za trgovinu zlatom.
Ispod Banke Engleske nalazi se jedan od najvećih depozitara zlata na svetu – oko 400.000 zlatnih poluga, čija se ukupna vrednost procenjuje na više od 200 milijardi funti.
Ako u kriznoj situaciji država mora brzo da proda ili kupi zlato, London je jedno od mesta na kojima to može relativno lako da uradi.
Zato skladištenje zlata nije samo pitanje fizičke bezbednosti. Važno je i koliko brzo država može da dođe do svoje imovine.
I ne mora svaka poluga da putuje
Prebacivanje tona zlata preko Atlantika nije baš operacija koju možete organizovati kamionom za vikend. Postoji, međutim, i mnogo jednostavniji način.
Ako država želi da svoje zlato premesti iz Njujorka u London, može jednostavno da proda zlato koje poseduje u Njujorku i istovremeno kupi istu količinu u Londonu. U tom slučaju zlato fizički nigde ne putuje.
Holandija je deo svoje operacije upravo tako sprovela. Oko 59 tona prodato je u Njujorku, dok su nove zalihe kupljene u Londonu.
Ipak, više od 27 tona zlata zaista je fizički prebačeno iz SAD i Kanade u Holandiju, a slična količina zatim iz Holandije u London.
Takve operacije izvodi veoma mali broj specijalizovanih kompanija, uz izuzetno stroge bezbednosne procedure.
Centralne banke kupuju zlato kao nikada ranije
Ono što se dešava sa skladištenjem samo je deo mnogo veće priče. Centralne banke širom sveta poslednjih godina masovno kupuju zlato.
Prema podacima World Gold Councila, tokom prethodne četiri godine centralne banke su u proseku godišnje kupovale oko 1.000 tona zlata.
Za poređenje, prosečna godišnja kupovina tokom prethodne decenije iznosila je oko 500 tona. Dakle, kupovina je praktično udvostručena.
Globalna finansijska kriza bila je jedna od prekretnica ovog trenda, a geopolitička nestabilnost ga je dodatno ubrzala.
Zlato je ponovo „sigurna luka”
Istovremeno, zlato je poslednjih godina doživelo ogroman rast vrednosti. Cena je početkom 2026. godine prvi put prešla 5.000 dolara po unci, a i nakon pada sa rekordnog nivoa ostala je istorijski visoka.
Razloga ima više – od inflacije i kamatnih stopa do povećane tražnje centralnih banaka. Ali postoji i jedan mnogo stariji razlog.
Kada su vremena neizvesna, investitori tradicionalno traže imovinu koju vide kao sigurnu. A zlato je upravo to – imovina koja je preživela ratove, finansijske krize, promene valuta i političke sisteme.
Goldman Sachs je zbog toga prognozirao da bi cena zlata do kraja 2026. mogla da dostigne 4.900 dolara po unci.
Zlato je ponovo pitanje nacionalne bezbednosti
Možda je upravo to najzanimljiviji deo ove priče. Decenijama je pitanje gde se nalazi nacionalno zlato delovalo kao tehnički detalj koji zanima samo centralne bankare. Sada više nije tako.
U svetu u kojem se ekonomski odnosi menjaju gotovo jednako brzo kao politički, države ponovo razmišljaju o svojim rezervama kao o strateškoj imovini.
Zlato koje je fizički bliže zemlji možda je skuplje za čuvanje, ali u kriznom trenutku može biti dostupnije. A ono što rade Holandija, Francuska i Nemačka pokazuje da se pitanje više ne svodi samo na koliko zlata imamo.
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/vasabii777
