Digitalno tržište rada u Jugoistočnoj Evropi u brojkama: Srbija druga u regionu po broju frilensera
Digitalno tržište rada u Jugoistočnoj Evropi ponovo raste, ali se taj rast odvija u uslovima sve snažnije konkurencije, neujednačenog pristupa poslovima i brzih promena koje donosi veštačka inteligencija. Prema najnovijim rezultatima Gigmetra, regionalna gig radna snaga je u maju 2026. godine dostigla 91.657 radnika, što predstavlja rast od 3,1 odsto u odnosu na prethodno merenje iz oktobra 2025. godine.
Rast je zabeležen u svim posmatranim zemljama, ali se tržišta razvijaju različitim tempom.
Rumunija, pa Srbija
Rumunija ostaje najveće regionalno tržište, sa 25,7 odsto ukupne gig radne snage, dok je Srbija druga, sa udelom od 22,4 odsto. Zajedno, ove dve zemlje čine gotovo polovinu svih posmatranih digitalnih radnika u regionu. Istovremeno, samo 28,4 odsto radnika bilo je aktivno tokom perioda merenja, što pokazuje da rast broja profila ne znači nužno i stabilniji pristup poslu.
Upwork je dodatno učvrstio dominaciju na regionalnom tržištu, sa udelom od 57,3 odsto, dok je Freelancer zabeležio snažan pad. Najbrže su rasli administrativni poslovi i unos podataka, zatim prodaja i marketing, kao i profesionalne usluge. Upravo su to oblasti u kojima se sve snažnije osećaju pritisci automatizacije, standardizacije i globalne konkurencije.
Ovi nalazi predstavljeni su na onlajn istraživačkoj diskusiji „Frilenseri i AI: Ko će izvući najkraću šibicu?”, koju je 1. jula 2026. organizovao Re:People – Centar za društvo i tehnologiju uz podršku Olof Palme centra. Na događaju su predstavljeni najnoviji rezultati Gigmetra za Jugoistočnu Evropu, kao i novo istraživanje o srpskim frilenserima na Upworku u doba veštačke inteligencije.
O Gigametru
„Gigmetar nam omogućava da vidimo ono što standardne statistike još uvek teško registruju: kako se digitalni rad širi, gde se radnici koncentrišu, koliko su zaista aktivni i kako se menja vrednost njihovog rada na globalnom tržištu. U trenutku kada veštačka inteligencija ubrzava promene u tražnji za digitalnim uslugama i veštinama, ovakvo kontinuirano praćenje postaje posebno važno za razumevanje budućnosti rada u regionu”, izjavila je Branka Anđelković, suosnivačica i programska direktorka Re:People – Centra za društvo i tehnologiju.
Rast broja frilensera zabeležen je u svim posmatranim zemljama, ali ne istim tempom. Najsnažniji rast ostvarile su Bugarska i Rumunija, dok su Hrvatska, Crna Gora i Mađarska zabeležile dvocifren rast. Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija ostvarile su umereniji rast.
Ipak, kao i u prethodnim merenjima, Rumunija ostaje najveće regionalno tržište, sa 25,7 odsto ukupne gig radne snage, dok je Srbija druga, sa 22,4 odsto. Zajedno, ove dve zemlje čine gotovo polovinu svih posmatranih digitalnih radnika u regionu.
Rast platformi za frilensere
Predstavljeni rezultati ukazuju i na dalje jačanje dominacije Upworka, koji sada čini 57,3 odsto posmatranog regionalnog tržišta. Istovremeno, Freelancer je zabeležio snažan pad, dok je Guru ostao gotovo nepromenjen. Ovakva koncentracija je važna jer promene u pravilima platformi, vidljivosti profila, naknadama i ponašanju klijenata sve snažnije utiču na pristup poslu.
„Rast broja profila ne znači automatski i veću tražnju za frilenserima. Naime, u proseku je samo 28,4 odsto radnika bilo aktivno tokom perioda merenja. To pokazuje da se digitalno tržište rada mora posmatrati kroz pristup projektima, prihode i poziciju radnika u globalnoj konkurenciji, a ne samo kroz broj registrovanih profila”, istakla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka Re:People – Centra za društvo i tehnologiju.
Srbija je i dalje jedno od ključnih tržišta digitalnog rada u regionu. Ima jednu od najviših stopa aktivnosti radnika, 37,1 odsto, i snažnu specijalizaciju u razvoju softvera, kreativnim i multimedijalnim uslugama.
Ipak, prosečna tražena satnica u Srbiji porasla je za svega 0,2 odsto, što ukazuje na rastući pritisak na cenu rada.
Srbija i gig radna snaga
„Srbija ima veliku, relativno zrelu i tehnološki snažno profilisanu gig radnu snagu. Međutim, stagnacija traženih satnica pokazuje da ni viši nivo veština ne štiti radnike automatski od jačanja konkurencije i pritiska na cenu rada”, rekao je Vladan Ivanović sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Metodologiju Gigmetra na događaju je predstavio Zoran Kalinić, takođe sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. On je naglasio značaj redovnog praćenja javno dostupnih podataka na platformama i poređenja rezultata kroz vreme.
„Vrednost Gigmetra je u tome što omogućava da se promene prate u kontinuitetu. Tek kada rezultate uporedimo sa prethodnim merenjima, možemo da vidimo da li je reč o kratkoročnim oscilacijama ili o dubljim promenama u regionalnom tržištu digitalnog rada”, naveo je Zoran Kalinić.
Poseban deo predstavljenih rezultata odnosio se na rodne obrasce i tražene satnice. Žene čine 39,9 odsto regionalne gig radne snage, ali u proseku traže samo 83,3 odsto satnice koju traže muškarci. Žene su prisutnije u profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim poslovima, kao i pisanju i prevođenju, dok muškarci dominiraju u softverskom razvoju, kreativnim i multimedijalnim uslugama, kao i prodaji i marketingu.
Rodni jaz
„Rodni jaz u traženim satnicama nije samo pitanje individualnih izbora, već i pitanje strukture tržišta. Žene su češće koncentrisane u oblastima koje su slabije plaćene ili izloženije standardizaciji, dok su muškarci brojniji u segmentima koji i dalje nose više satnice. Zato moramo pratiti ne samo koliko žena učestvuje na platformama, već i u kojim poslovima i pod kojim uslovima”, izjavio je Ljubivoje Radonjić iz Instituta ekonomskih nauka.
Pored rezultata Gigmetra, na događaju je predstavljeno i istraživanje o srpskim frilenserima na Upworku u doba veštačke inteligencije, koje je po Gigmetar metodologiji za Re:People sprovela Valentina Vukmirović iz Instituta ekonomskih nauka. Istraživanje je zasnovano na onlajn anketi sa 62 frilensera i šest dubinskih intervjua.
Prema predstavljenim nalazima, 88,7 odsto ispitanika smatra da su se uslovi rada na Upworku pogoršali u prethodne dve godine. Istovremeno, 91,9 odsto ispitanika već koristi AI alate u nekom obliku, dok 53,2 odsto navodi da je AI smanjio tražnju u njihovoj primarnoj oblasti rada.
„Frilenseri ne doživljavaju veštačku inteligenciju samo kao pretnju ili samo kao alat. Za neke ona znači veću produktivnost i ulazak u nove usluge, uključujući proveru i unapređivanje AI-generisanih sadržaja. Za druge, posebno one koji rade rutinske, početničke ili poslove koji se lako mogu automatizovati, AI donosi pad tražnje, očekivanja klijenata da će posao biti završen u mnogo kraćem roku i dodatni pritisak na cene”, rekla je Valentina Vukmirović.
Učesnici diskusije ocenili su da veštačku inteligenciju ne treba posmatrati kao jedinstvenu silu koja jednako pogađa sve radnike. Njeni efekti zavise od platformskih pravila, strukture zanimanja, zasićenosti tržišta, nivoa veština i mogućnosti radnika da pređu u složenije i bolje plaćene usluge.
Ključno pitanje, zato, nije samo da li će „najkraću šibicu” izvući frilenseri ili AI. Važnije pitanje je koji će frilenseri uspeti da se prilagode, zadrže pregovaračku moć i pređu u poslove veće vrednosti, a koji će biti potisnuti ka nesigurnijim i slabije plaćenim segmentima digitalnog rada.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/senivpetro
