Direktorka bolnice u Batajnici: Sa koronom još nismo završili
Direktorka Kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević izjavila je da pandemija korona virusa nije završena i da, prema definiciji, može da traje od dve do pet godina.
„Ono što je izvesno jeste da je virus oslabio, da je postignut solidan kolektivni imunitet, pre svega zahvaljujući imunizaciji stanovništva“, rekla je Adžić Vukičević za „Politiku“.
Problem nedovoljno vakcinisanih
Prema njenim rečima više od 78 odsto stanovnika u najrazvijenijim delovima sveta primilo je obe doze vakcine, dok je samo osam odsto ljudi u najsiromašnijim zemljama vakcinisano, što može predstavljati dodatnu pretnju čitavom svetu.
Ona je navela da je trenutno u Kovid bolnici u Batajnici na lečenju oko 200 bolesnika, uglavnom starije životne dobi, dominantno u osmoj i devetoj deceniji života, a među njima je polovina vakcinisanih.
Hospitalizovani uglavnom imaju pridružene bolesti
„Bolesnici imaju brojne pridružene bolesti, koje su zapravo i razlog njihove hospitalizacije, a kod nekih prediktor lošeg ishoda lečenja“, rekla je Adžić Vukičević.
Ona je precizirala da je u jedinici intenzivne nege 20 bolesnika, dok je intubirano 16 pacijenata.
„Od otvaranja Kovid bolnice u Batajnici do danas lečeno je oko 20.000 bolesnika“, rekla je Adžić Vukičević.
Skoro 30 % onih koji su preboleli kovid imaju postkovid simptome
Rekla je i da približno oko 30 odsto ljudi koji su preboleli kovid imaju neki od postkovid simptoma, kao što su umor, slabost, malaksalost, nesanica, anksioznost, opadanje kose, različite dispeptičke tegobe (mučnina, gađenje, povraćanje, gubitak apetita), poremećaj metabolizma jetre.
Od najtežih postkovid stanja poznati su produžena potreba za kiseonikom (respiratorna insuficijencija), fibroza pluća, oboljenje srčanog mišića (miokarditis) ili srčane kese (perikarditis).
Navela je i da se udvostručio broj ljudi koji su imali upalu srčanog mišića na pregledima na magnetnoj rezonanci.
U takozvanom long ili postkovid periodu zbog tegoba u vidu izražene slabosti, zamora ili malaksalosti, primetno je povećan broj pregleda srca na ultrazvuku ili magnetnoj rezonanci koji mogu da ukažu na fokuse ili žarišta kovida i koji zahtevaju dodatno kardiološko lečenje i praćenje, dodala je dr Vukičević.
Izvor: Beta/Politika
Foto: Printscreen
