Marija Stojiljković, Java developer angažovana na projektima kompanije DataArt, uspešno kreira svoju agendu baziranu na programiranju, društvenim igrama sa tri sina i vožnji rolšua. Ovo je njena priča

Jedna od prednosti bavljenja programiranjem jeste fleksibilnost – to je stav kojim Marija Stojiljković otvara razgovor o DataArtu i angažovanju na projektima ove kompanije. „Nekima više prija da rade od kuće, a neki dolaze redovno u kancelariju. Veliki je broj kolega koji prijave ’workation’ i rade iz inostranstva”, nastavlja.

• Kako izgleda vaš radni dan? Šta je to čime se bavite na dnevnom nivou?

Trenutno radim za jednog klijenta na razvoju veb-aplikacije i deo sam šireg tima od 10 ljudi, sa kojima imam redovnu komunikaciju. Na sastancima se dogovaramo o dinamici izvršenja zadataka i diskutujemo ukoliko postoje neke nedoumice ili prepreke. Broj sastanaka varira iz dana u dan, tako da je moj radni dan uvek dinamičan.

• Kako tehnološki svet posmatra ženu u IT svetu, a kako vas posmatra netehnološki svet?

Rekla bih da u IT svetu imamo ravnopravan tretman sa kolegama, iako smo i dalje brojno u manjini, mada se i taj trend polako menja. Programiranje je nešto što me je privlačilo oduvek. Tačna je izreka da, ukoliko vaš hobi postane posao, uživaćete svakog dana. Imam tu sreću da se bavim zanimanjem koje me ispunjava.

Kada je reč o našoj zemlji, čini mi se da su ljudi generalno navikli na činjenicu da se žene bave programiranjem. Retko kada sam naišla na čuđenje od strane osoba koje su i same u IT svetu. Različite su reakcije onih koji nisu u IT sferi, ali uglavnom reaguju pozitivno.

• Koliko vam je u karijeri pomoglo/odmoglo to što ste žena?

Smatram da pol ne igra značajnu ulogu u našem poslu, jer se na kraju dana najviše vrednuje znanje. Pored formalnog obrazovanja, koje nije nužno preduslov za bavljenje ovim poslom, neophodno je konstantno usavršavanje i praćenje trendova. U IT svetu stvari se menjaju velikom brzinom, pa je to neophodno imati u vidu.

• Koliko su žene danas zastupljene u IT sektoru i na kojim pozicijama?

Rekla bih ne toliko koliko ima muškaraca, ali ima nas dosta. Uglavnom su kod žena najzastupljenije pozicije frontenda i QA engineera. Ima dosta i onih koje krenu sa tim, pa u toku svog usavršavanja shvate da im više leži backend ili nešto drugo.

• Zašto biraju baš te pozicije?

Ima tu raznih faktora, neko misli da će mu sa testiranjem biti lakše da krene, pa da se kasnije prebaci na nešto drugo. Nekome leži više dizajn, pa se opredeli za frontend itd.

• S obzirom na to da ste angažovani kao Java developer na projektima kompanije DataArt, koji je vaš cilj?

Cilj mi je da se usavršim što više mogu i da usvojim znanje seniora. Nakon toga bih, verovatno, krenula malo dalje, na primer, sa Machine Learningom, ali to je, za sada, još uvek u oblacima (smeh).

• Kažite nam nešto o sebi izvan posla. Koja su vaša interesovanja?

Imam tri sina. Najmanji ima tri, srednji pet, a najstariji 11 godina, pa je nekada izazovno uklopiti njihove i moje želje, ali ono u čemu uživam jesu kafa, igranje kompjuterskih i društvenih igara i vožnja rolšua.

S obzirom na to da se trudimo da provedemo što više vremena zajedno, nastojim da svoje hobije uskladim sa njihovim interesovanjima. Kada idemo u park, i ja ponesem rolšue. Neretko svi zajedno igramo društvene igre, a u tome i ja uživam.

• Koji je vaš savet za mlade osobe koje tek počinju da se bave programiranjem?

Veoma često pronalaženje prvog posla ume da bude veliki izazov. Mlade bih savetovala da budu uporni i da redovno posećuju sajtove kompanija kao što je DataArt, gde su neretko oglašene i tražene pozicije za koje nije neophodno iskustvo.

• Za kraj, recite nam šta je za vas odvažnost.

Biti majka tri dečaka.