Tajna poze sa starih portreta: Zašto su veliki ljudi skrivali ruku u kaputu?
Istorija poze poznate kao hand-in-waistcoat, ruka u prsluku, seže mnogo dalje od Napoleonove Francuske. Njeni koreni povezuju se sa antičkom Grčkom, gde je u pojedinim društvenim krugovima smatrano nepristojnim govoriti gestikulirajući rukama koje nisu skrivene odećom.
Zato su i statue poznatih govornika prikazivale ruke u naborima ogrtača. Takav položaj mogao je da deluje odmereno i dostojanstveno, ali je imao i praktičnu funkciju: sprečavao je suvišne pokrete i ostavljao utisak samokontrole. Među govornicima čiji se prikazi povezuju sa ovom tradicijom bio je i atinski državnik i besednik Eshin.
Vekovima kasnije, kada su portreti postali važan način predstavljanja političke moći, ova poza dobila je novu ulogu. U 17. i 18. veku slika vladara ili plemića nije bila samo uspomena na njegov izgled. Ona je trebalo da prenese poruku o njegovom autoritetu, obrazovanju i društvenom položaju.
U tom kontekstu, pozivanje na antičke uzore bilo je sasvim logično. Muškarac koji pozira mirno, bez preterane gestikulacije, delovao je kao neko ko kontroliše i sebe i situaciju. U priručniku za lepo ponašanje iz 1737. godine, The Rudiments of Genteel Behaviour, takav položaj opisan je kao spoj muške odlučnosti i skromnosti.
Napoleon nije bio jedini koji je tako pozirao
Napoleonov portret iz 1812. godine jedan je od najpoznatijih primera ovog stila. Njegova desna ruka nalazi se ispod uniforme, između dugmadi, što je postalo gotovo zaštitni znak njegovih zvaničnih prikaza.
Ipak, isti položaj koristili su i drugi poznati muškarci. Džordž Vašington prikazan je sa rukom u prsluku, dok je Karl Marks na fotografiji iz 1875. godine pozirao na sličan način. Poza se, dakle, nije zadržala samo u slikarstvu, već je prešla i u ranu fotografiju.
U vremenu kada su portreti predstavljali važan deo javnog identiteta, ovakav gest bio je svojevrsna vizuelna prečica: bez potrebe za dramatičnim pokretima ili naglašenim izrazima lica, osoba je izgledala ozbiljno, dostojanstveno i samouvereno.
Da li je razlog bio i praktične prirode?
Postoji nekoliko manje zvaničnih objašnjenja zašto je poza postala toliko popularna, mada za njih nema čvrstih istorijskih dokaza.
Jedna teorija polazi od toga da je poziranje za portret moglo da traje satima, ponekad i tokom više odvojenih sesija. Oslanjanje jedne ruke u odeći možda je jednostavno bilo udobnije nego držati je u neprirodnom položaju tokom dugog rada slikara.
Drugo objašnjenje tiče se samog slikanja. Šake su među zahtevnijim delovima ljudskog tela za prikazivanje, čak i za iskusne umetnike. Skrivanjem jedne ruke slikar je sebi olakšavao posao, a pojedini autori spekulisali su da su neki portretisti ovu pozu često koristili upravo zato što im je bilo teško da naslikaju šake.
Pojavile su se i teorije da je položaj imao veze sa masonerijom ili da je Napoleon ruku skrivao zbog bolova u stomaku. Za poslednju pretpostavku često se navodi činjenica da je kasnije umro od raka želuca, ali nema dovoljno dokaza da se njegov karakteristični položaj ruke može pouzdano povezati sa zdravstvenim problemima.
Najprihvaćenije objašnjenje ipak ostaje ono koje se odnosi na društvene norme i predstavljanje autoriteta. Poza je bila prepoznatljiva, uklapala se u tadašnje predstave o dostojanstvenom ponašanju i, jednostavno, smatrana je elegantnom.
Napoleonova poza i dalje živi
Danas se muškarci retko fotografišu sa rukom zavučenom u prsluk, ali potreba da se na fotografiji deluje samouvereno nije nestala. Jedna ruka u džepu, nameštanje manžetne ili naizgled spontano popravljanje rukava savremene su verzije istog problema: šta da radimo rukama kada znamo da nas neko fotografiše?
Možda zato stari portreti deluju manje neobično kada ih posmatramo iz tog ugla. Iza poze koja je vekovima povezivana sa vladarima, državnicima i intelektualcima krije se prilično univerzalna ljudska potreba — da pred kamerom ili slikarem izgledamo što bolje.
Napoleon možda nije izmislio ovaj gest, ali ga je svojim portretima učinio nezaboravnim. A ako danas neko na poslovnoj fotografiji jednu ruku drži u džepu, moguće je da, sasvim nesvesno, nastavlja tradiciju dugu više od dva milenijuma.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Magnific/magnific
