Brendovi u skladu sa željama

Piše: Uroš Nedeljković, biznis konsultant u Deus Ex Consaltingu

Uroš Nedeljković

Ko sam ja? Na koji način mogu sagledati svoje želje, potrebe i ponašanje? Kako spoljni faktori utiči na mene? Čuveni filozof Fridrih Niče još u 19. veku govorio je o tome da se moramo izmestiti iz svog lika, fizički i emotivno, kako bismo ga u potpunosti sagledali.

Proveo sam neko vreme razmišljajući o svojim željama i kako su one uticale na moje odnose i pređašnja iskustva. Želje nam se menjaju sa godinama, usklađujemo svoje životne akcije s osnovnim željama. Da li ste ikada primetili da vam se veze urušavaju usled međusobnog neslaganja vrednosti ili želja? Ne mislim pri tom samo na romantične veze, već i na poslovne odnose, prijateljske, odnose prema svetu koji nas okružuje itd. Ako primetimo da se dobro slažemo sa kolegom ili šefom, možemo zaključiti da su naši profili želja komplementarni. Na primer, podređeni koji nema želju za moći sa šefom velike moći, možda, neće doživeti toliko sukoba kao podređeni koji ima izraženu želju za moći sa šefom velike moći.

Da li ste ikada isprobali novu rutinu, dijetu ili način života, da biste nakon nekog vremena otkrili da ne možete to da zadržite ili ne želite? Zadovoljavanje vaših osnovnih želja bilo kojom novom rutinom može vam pomoći da se toga držite.

Profesor psihologije i psihijatrije Stiven Rajs želeo je da otkrije odgovor na pitanje šta jednu osobu čini srećnom. U svom intenzivnom istraživanju otkrio je da postoji 16 osnovnih potreba i vrednosti, koje je nazvao „osnovne želje”, a sve su to nagoni koji motivišu sve ljude. Stiven Rajs govorio je o potrebama, vrednostima i nagonima koji motivišu jednu osobu.

Nakon sprovođenja studija koje su uključivale više od 6000 ljudi, profesor Rajs je došao do 16 osnovnih želja koje dovode do određenih ciljeva:

• moć – dostignuće, kompetencija, vođstvo;
• nezavisnost – sloboda, integritet ega;
• radoznalost – znanje, istina;
• prihvatanje – pozitivna slika o sebi, samopoštovanje;
• red – čistoća, stabilnost, organizacija;
• štednja – kolekcija, imovina (uključujući novac);
• čast – moral, karakter, lojalnost;
• idealizam – pravednost, pravda;
• društveni kontakt – prijateljstvo, zabava;
• porodica – deca;
• status – bogatstvo, titule, pažnja, nagrade;
• osveta – pobeda, agresija;
• romantika – lepota, seks;
• jelo – hrana, ručavanje, lov;
• fizičke vežbe – fizičko zdravlje, aktivnost;
• spokoj – opuštanje, sigurnost (mir, sigurnost).

Svrha merenja intenziteta osnovne želje pojedinca jeste da se identifikuje nečija „tačka sreće”. Ukoliko, ponovo, uzmemo za primer osnovnu želju – „moć”, osoba koja ima snažnu želju za moći verovatno će preuzeti vodeću ulogu u grupi ljudi. Ova osoba žudi za izazovima i marljivo radi na ostvarivanju svojih ciljeva i ambicija. Sa druge strane, pojedinac koji ima slabu osnovnu želju za moći onaj je koji ne voli da preuzima liderske uloge i nije direktan prema drugima, pa čak ni prema sebi.

Kreiranje jednog brenda i njegovih osobina oslonjeno je na zadovoljavanje neke od želja potencijalnih kupaca. Stoga je važno da pri definisanju brenda vodimo računa ne samo o poruci koju šaljemo našoj ciljnoj grupi već i da se fokusiramo na sledeće aspekte:

Izgled

Kako bi brend izgledao da bi se najbolje dopao vašoj ciljnoj publici (paleta boja, fontovi, ikonografija, ilustracije, slike i oblici)?;

Zvuk

Kako bi zvučao vaš brend? Da li bi bio agresivan ili pasivan? Glasan ili tih?;

Dodir

Da se može dodirnuti, kakav bi osećaj bio? Da li bi bilo toplo ili hladno? Da li bi to bio metal ili drvo? Meko ili oštro?.

Možete početi da gradite imidž svog brenda u trenutku kada počnete da povezujete svako ključno čulo sa realističnim atributima, što zauzvrat čini daleko lakšim da zamislite kakav je osećaj biti u interakciji sa vašim brendom sa stanovišta kupca.

Da li ste ikada kupili proizvode sa oglasa koji su vam se „obratili”? Oglašavanje na potrošačkom tržištu govori o našim osnovnim željama, s ciljem da nas nateraju da kupimo njihove proizvode. Razmislite o „Just do it” – Nike (niska radoznalost), „We try harder” – Avis (velika snaga), „You deserve a break” – McDonalds (niska prihvaćenost), „Do you know me?” (nizak status), „It’s the real thing” – Coca Cola (visoka čast), „Image is everything” – Canon (visok status) itd.

„Think globally, act locally” – često koristimo, misleći prevashodno na poslovno ponašanje. Međutim, ova često citirana filozofija nas poziva da vodimo računa i o zdravlju planete i svih njenih stanovnika čak i u najmanjim i najneposrednijim akcijama. Ovo proizilazi iz ideje da svako od nas ima ulogu koju treba da odigra u dobrobiti naših zajednica i šireg sveta, koji svi delimo.

Definišući „Vitruvijevog čoveka”, Da Vinči je, pre više od 500 godina, smatrao da je čovek u centru univerzuma, ali i da je odnos između čoveka i prirode savršen. Sve ono što nas okružuje ujedno i utiče na naše želje, ali i na ponašanje. Kreirajući brendove i poruke utičemo vrlo često na odluke pojedinaca, za koje smo i mi, marketari, odgovorni. Oseti li jednom da je prevaren, potrošač će nas zauvek napustiti i nikada nam se neće vratiti. Mislite globalno, delujte lokalno, poštujući svet i ljude oko sebe.

Izvor: BIZLife Magazin