Budućnost je analogna
Piše: Glavni i odgovorni urednik Stefan Tošović
Ako ćemo o praznovanju i „partijanju”, ne bi bilo netačno reći da je ekipa BIZLifea, zahvaljujući žurki BIZ BENDOVI organizovanoj krajem godine, 2022. završila trijumfalno, poput Argentine na Mundijalu, što da ne!
Uzimajući u obzir energičan „vajb” kakvom smo sudelovali na BIZ BENDOVIMA, ispostavilo se da je koncept nadmetanja kompanijskih muzičkih bendova – koji sa bine „praše” rokenrol, dok ih publika bodri, peva uglas, čaše diže uvis i ne namerava da ide kućama sve dok se svirka ne završi – korporativnom svetu znatno potrebniji od događaja na kojima veštačka inteligencija i video-igre prave interakciju između posetilaca. Rokenrol nije mrtav! Kako smo se proveli na BIZ BENDOVIMA, pogledajte na stranama 113‒127.
Komentarišući (zlo)upotrebu veštačke inteligencije, naš stručni saradnik i kolumnista, na stranama 72‒73, dao je neke od odgovora na pitanje na koji način će kreatori sadržaja, marketinški stručnjaci i komunikolozi zarađivati za hleb u poslovnoj atmosferi gde aplikacije za pisanje tekstova na zadatu temu, sasvim precizno i dovoljno interesantno, bez ljudskih ruku, proizvedu članak za čitanje.
S tim u vezi, kada sam, pre nekoliko godina, napuštao televiziju, produkcija je kupila studijskog robota za snimanje, koji ne ide na puš-pauzu, ručak, odmor, bolovanje, ako je potrebno, može da radi 24/7. To je u redu, ali taj robot ne bi mogao – niti će, verovatno, ikada moći – recimo, da snimi „Sasvim prirodno” sa Jovanom Memedovićem. Budimo Memedović?!
S druge strane, kada je reč o biznisu, digitalizacija pospešuje poslovanje, posebno u medicini, bankarstvu, poljoprivredi, gotovo svuda, u svakoj grani privrede.
Ali ako govorimo o ljudima, a pre nego što se sakrijemo iza zanimanja, odeće i novca koji bismo voleli da zaradimo – prvo smo ljudi.
Upravo tu digitalizacija počinje da biva opterećujuća za narod, a Bogu se, svakako, nikada nije ni dojmila.
Za ilustraciju ovih tvrdnji možemo uzeti napredna društva, kojima je digitalizacija svršen proces – nije budućnost, nego prošlost. U tim sredinama se sve više govori o analognom: muškarci idu u lov, deca se vaspitavaju na otvorenom, kultura se vraća slušanju vinila, čitanju novina i pravljenju vizantijske kafe. Serija „Viking” stavlja se na „ripit”, jer nas podseća na to da je nelagoda nešto od čega se ne beži. Hteli ‒ ne hteli to da priznamo, digitalno ima snažnu sposobnost da otupi oštricu našeg (raz)uma.
Nego, da se vratim magazinu: ako se stavim u ugao čitaoca, što svakako moram da uradim kada ga pravimo, bio sam prezadovoljan čitajući intervju generalnog direktora kompanije Hormann, na stranicama 20‒21, jer je reč o firmi koja je „Đoković” u pravljenju vrata! Ima još takvih na stranama našeg magazina…
Posebno bitna stvar, a objasniću i zbog čega, jeste centralni intervju, u kom prvi put za medije govori finansijski direktor kompanije Knjaz Miloš, što ilustruje činjenicu da je reč o ekskluzivi, i to u izvornom značenju te medijske floskule. Pogledajte na početku našeg magazina, na stranama 4‒7.
Iz izrazito emotivnih razloga krug zatvaram sećanjem na legendarnog Sinišu Mihajlovića, u rubrici „Motivacija”, na začelju magazina, na 132. strani. U nemaloj meri izrevoltiran postupkom digitalnih medija koji od sahrane prave rijaliti program, osetio sam potrebu da, u skladu sa svojim mogućnostima i mogućnostima medija koji predstavljam, pošaljem poslednji pozdrav čoveku zbog kog je moja generacija dizala kragnu na časovima fizičkog. Bilo bi nepromišljeno tvrditi, ali imam neki suludi osećaj kakav nijednom robotu ne bi mogao da padne na pamet, a to je da popularni Barbika sada razgovara i peva sa Džejom, zajedno lome čaše i ne pada im na pamet da pričaju o digitalizaciji.
Srećni (nam) praznici!
Izvor: BIZLife Magazin
