Dejv Birs u Beogradu: AI može da obavi posao, ali ne može da misli umesto nas

Veštačka inteligencija sve više preuzima veštine koje smo donedavno smatrali svojom prednošću, ali pitanje nije samo šta AI može da uradi, već šta mi unosimo u taj proces. Na prvom UEPS Masterclassu, održanom 20. oktobra u Beogradu, psiholog Boris Šurija i svetski priznati stručnjak za kreativno razmišljanje Dejv Birs govorili su o tome kako sačuvati ljudski kriterijum u vremenu veštačke inteligencije i zašto kreativnost ne nestaje sama od sebe, već je često sistematski potiskujemo.

Da li uz veštačku inteligenciju postajemo više ili manje svoji? To je pitanje kojim je Boris Šurija otvorio svoje predavanje na prvom UEPS Masterclassu, održanom u organizaciji najstarijeg nacionalnog strukovnog udruženja koje već 66 godina povezuje ljude iz oglašavanja, komunikacija i kreativne industrije.

Dok AI sve uspešnije obavlja zadatke za koje su nekada bile potrebne godine iskustva, menja se i način na koji posmatramo ljudske sposobnosti. Cena inteligencije pada, a veštine izvođenja više nisu garancija prednosti. Ako AI može da napiše tekst, analizira podatke ili ponudi niz rešenja, šta onda ostaje ono po čemu se ljudi razlikuju?

Prema Šuriji, odgovor se nalazi u sposobnosti da procenimo šta ima smisla, prepoznamo dobru ideju i upravljamo celinom. Činjenice i informacije sve su dostupnije, dok ljudska snaga ostaje u proceni, intuiciji i spremnosti da isprobamo nešto što još nema potvrdu da će uspeti.

„Ljudi sada postaju reditelji koji upravljaju celom slikom“, bila je jedna od ključnih poruka njegovog predavanja. Veštine su dostupne kroz AI alate, ali to ne znači da je svako ko njima ume da se služi sposoban da prepozna šta zaista vredi napraviti.

AI je dobar onoliko koliko mu dobro objasnimo šta želimo

Jedna od najvažnijih promena u radu sa veštačkom inteligencijom počinje mnogo pre nego što dobijemo odgovor – u načinu na koji postavljamo pitanje. Šurija je ukazao na to da kvalitet početnog unosa direktno utiče na kvalitet rezultata. Što AI-ju damo više relevantnog konteksta, jasnije ciljeve i preciznije smernice, veće su šanse da dobijemo upotrebljiv odgovor.

Ako mu ne pružimo dovoljno informacija, AI će praznine popunjavati onim što je najverovatnije, odnosno prosekom. Tako rezultat može biti korektan, dobro napisan i naizgled ubedljiv, ali bez specifičnosti koja ga čini našim.

„Ono što je dobro napisano ne znači da je dobro promišljeno“, poruka je koja dobro sažima jednu od zamki rada sa generativnom veštačkom inteligencijom.

Problem je i u tome što AI često zvuči samouvereno čak i kada greši. Prema Šurijinim rečima, modeli su podešeni tako da ponude odgovor, a ne da se lako zaustave i priznaju da nešto ne znaju. Zbog toga ubedljiv ton ne treba mešati sa pouzdanošću, niti dobro formulisanu rečenicu sa tačnom informacijom.

Šurija je podsetio i na to da se obrasci rezonovanja koje prepoznajemo kod ljudi mogu primeniti i u razumevanju rada AI-ja. Ipak, postoji suštinska razlika: veštačka inteligencija nema ljudska osećanja i vrednosti na osnovu kojih procenjujemo šta je važno, prihvatljivo ili vredno truda.

U vremenu kada se sve više poslova može automatizovati, zato se otvara i pitanje profesionalnog identiteta. Ako više nismo jedini koji umeju da izvedu određeni zadatak, vrednost se pomera ka onima koji umeju da postave pravi problem, odaberu pravac i preuzmu odgovornost za odluku.

Kreativnost nije nestala, već smo naučili da je potiskujemo

Na pitanje kako ljude učiniti kreativnijima, Dave Birss, autor, predavač i konsultant za kreativno razmišljanje, inovacije i praktičnu primenu AI alata, ima drugačiji odgovor od onoga koji bismo očekivali.

„Kada me pitaju kako ljude činim kreativnijima, kažem da ih zapravo vraćam kreativnosti.“

Birss je govorio o tome kako se kreativnost razvija, ali i kako se tokom odrastanja često gubi. Kao ilustraciju naveo je podatak da su deca u ranom uzrastu izuzetno sposobna da smišljaju neobične, neočekivane ideje, dok se do trinaeste godine taj potencijal, prema njegovom primeru, drastično smanjuje. Školski sistem često traži konačan odgovor, dok se mnogo manje vrednuje put kojim se do njega dolazi.

Kada se od učenika očekuje da pogode ono što je unapred određeno kao tačno, prostor za istraživanje, grešku i neobične kombinacije postaje sve manji. Sličan obrazac kasnije se prenosi i u poslovno okruženje.

Birss je kreativnost posmatrao kroz dva povezana procesa: kreativno mišljenje i kreativno delanje. Prvo podrazumeva sposobnost da zamislimo drugačije mogućnosti, a drugo da te mogućnosti pretvorimo u nešto konkretno. Problem nastaje kada se kreativnost poistoveti sa odstupanjem od pravila, umesto da se razume kao sposobnost da se pronađe bolje rešenje.

„Suprotnost kreativnosti je norma. ‘Ovako stvari ovde radimo’. Tu ne živi kreativnost, već konvencija“, bila je jedna od ključnih poruka njegovog predavanja.

To ne znači da pravila i procesi nisu potrebni. Problem je kada postanu važniji od pitanja zbog čega nešto radimo na određeni način i da li postoji bolji put. U takvom okruženju, svaka nova ideja koja remeti ustaljenu praksu može da deluje kao pretnja.

Zašto kompanije govore o inovacijama, a često ih ne žele

Iako mnogi poslovni lideri ističu inovacije kao jedan od prioriteta, Birss je ukazao na raskorak između onoga što kompanije govore i onoga što zaista podstiču. Organizacije često počinju otvoreno, spremne da razmotre nove ideje, ali kako se razvijaju, sve više prelaze na sistematizaciju, standardizaciju i optimizaciju.

U toj fazi efikasnost postaje glavni kriterijum. Sve što odstupa od utvrđenog načina rada može da se doživi kao rizik, trošak ili nepotrebno komplikovanje.

Nova ideja tada teško dobija vreme i novac potrebne da se razvije. Projekat se prekida pre nego što pokaže potencijal, a organizacija zaključuje da je pokušala da inovira. U stvarnosti, često nije ostavljeno dovoljno prostora da ideja bude testirana.

Birss je zato naglasio važnost samog procesa kreativnog rada. On počinje istraživanjem, iz kojeg bi trebalo da proistekne uvid – prepoznavanje nečega što do tada nije bilo dovoljno jasno ili uočeno. Tek potom dolazi generisanje ideja, njihovo oblikovanje i testiranje.

U praksi se, međutim, često preskače upravo ono što prethodi ideji: istraživanje i traženje uvida. Od timova se očekuje da odmah ponude rešenja, bez dovoljno vremena da razumeju problem. Rezultat su ideje koje možda deluju poznato i sigurno, ali retko donose stvarnu promenu.

Jedna od važnih osobina kreativnih ljudi, prema Birssu, jeste stalna spremnost na učenje. Nova znanja otvaraju nove perspektive, povezuju naizgled nepovezane oblasti i omogućavaju nam da preispitamo ono što smo ranije uzimali zdravo za gotovo.

To je posebno važno u radu sa veštačkom inteligencijom. AI može da ubrza istraživanje, pomogne u razradi različitih pravaca i olakša testiranje ideja, ali njegova brzina ne znači da je proces razmišljanja završen. Bez jasnog razumevanja problema i ljudskog kriterijuma, brže ćemo dobijati odgovore, ali ne nužno i bolja rešenja.

Prvi UEPS Masterclass tako je otvorio pitanje koje nadilazi izbor pravih AI alata: kako sačuvati sposobnost da mislimo svojom glavom dok nam tehnologija sve više olakšava da proizvedemo rezultat. Odgovor Borisa Šurije i Davea Birssa susreće se u istoj tački – budućnost neće zavisiti samo od toga šta tehnologija ume da uradi, već i od toga ko ume da prepozna šta vredi uraditi, zašto i na koji način.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZLife

Foto: Darko Srećković