Zašto je „kognitivna predaja“ nova najveća opasnost za radnike u eri AI-ja?
Primena veštačke inteligencije na radnom mestu ubrzano menja poslovne procese, ali i ulogu vodećih ljudi u kompanijama. Kako primena AI alata postaje svakodnevica zaposlenih, tradicionalni srednji menadžment i lideri moraju iz korena da promene svoj pristup upravljanju timovima.
Umesto dosadašnje kontrole i nadzora zadataka, nova poslovna era zahteva promenu fokusa na razvoj veština zaposlenih i mentorstvo, kako bi se sprečio opasan sporedni efekat upotrebe tehnologije – atrofija ljudskog razmišljanja, prenosi CNBC.
Istraživanja koja sprovode vodeće globalne kuće pokazuju da čak tri od četiri zaposlena brine da im upotreba veštačke inteligencije već narušava ključne sposobnosti, a pre svega kritičko razmišljanje na poslu.
Naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji skovali su izraz kognitivna predaja za ovaj fenomen. On opisuje stanje u kom radnici bez ikakvog preispitivanja prihvataju odgovore koje generiše AI algoritam. Potpuno prepuštanje donošenja odluka tehnologiji dugoročno ugrožava samostalnost, samopouzdanje i logičke sposobnosti radnika, što direktno ugrožava njihov dalji napredak i razvoj karijere.
Ukidanje srednjeg menadžmenta i trka za efikasnošću
Ovaj izazov dolazi u trenutku kada svetske kompanije masovno ukidaju pozicije koje pokriva srednji menadžment u trci za većom efikasnošću i nižim troškovima. Tehnološki giganti kao što su Meta, Gugl i Amazon već su sasekli hiljade upravljačkih mesta, dok izveštaji analitičkih kuća poput Gartnera ukazuju na to da će optimizacija poslovnih procesa uz pomoć AI-ja ugasiti značajan deo tradicionalnih menadžerskih uloga.
Međutim, otpuštanja u IT sektoru i smanjenje broja rukovodilaca stvaraju ozbiljan jaz na terenu. Veštačka inteligencija ne može zamijeniti ljudski faktor u upravljanju niti individualno usmeravanje radnika. Dok je tradicionalni menadžment bio usmeren na direktno kontrolisanje posla, u eri automatizacije ključni zadatak postaje očuvanje intelektualnih kapaciteta tima. Neposredni rukovodilac ostaje jedina osoba koja svakodnevno prati rad zaposlenog, prepoznaje njegove snage i može pravovremeno da primeti kada tehnologija počne da potiskuje kritičko promišljanje.
Mentorska uloga i očuvanje ljudskih veština
Stručnjaci ističu da bi menadžerske veštine u budućnosti trebalo preusmeriti sa administracije na građenje odnosa unutar tima. Routine poslove kao što su zakazivanje sastanaka, analitika ili praćenje projekata veštačka inteligencija obavlja brzo i efikasno. Time se rukovodiocima oslobađa prostor da se posvete motivaciji radnika, osmišljavanju internih edukacija i pružanju prilika za rad na izazovnijim zadacima.
Razvoj talenata u kompaniji i dalje ostaje isključivo u domenima ljudskih sposobnosti. Softverska rešenja nude brzinu i automatizaciju, ali emocionalna inteligencija, mentoring i kritičko razmišljanje ostaju nezamenjivi resursi koje nijedan algoritam ne može samostalno da izgradi.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash/Andrej Lišakov
