Industrijsko nasleđe koje dobija novu ulogu
Na desnoj obali Dunava, na Dorćolu, nalazi se 60 metara dugačak portalni kran koji je nekada svakodnevno prenosio ugalj sa brodova pristiglih u dorćolsku marinu do kotlova Termoelektrane „Snaga i svetlost”. Elektrana je radila do 1969. godine, kran se od tada ne pomera, a ceo kompleks je proglašen spomenikom kulture.
Danas, umesto da bude uklonjen da bi napravio mesta novogradnji, taj isti kran dobija novu ulogu: posle rekonstrukcije, stajaće kao monumentalna skulptura u sredini javnog parka koji je planiran ispod njega.
To je samo jedan detalj priče o Marini Dorćol, naselju koje se gradi na potezu kakav u Beogradu ne postoji nigde drugde: direktno na keju Dunava, severno od Linijskog parka, na jedinstvenom prostoru između reke i novog gradskog zelenog koridora. Pogled koji će stanari imati ostaće isti i kada naselje bude potpuno završeno, jer na ovom potezu nema parcele na kojoj bi se u budućnosti mogla izgraditi zgrada koja bi ga zaklonila. Retko se dešava da pogled na reku bude trajna, a ne privremena vrednost. Ovde jeste.
Termoelektrana „Snaga i svetlost” podignuta je između 1930. i 1932. godine i bila je u to vreme najveći objekat te vrste u Beogradu. Uz kran, deo istog industrijskog kompleksa čini i pumpna stanica koja je duž 140 metara dugog rukavca snabdevala elektranu vodom. Investitor, češka kompanija Sebre, preuzeo je obavezu obnove i krana i pumpne stanice, koja će dobiti novu javnu namenu, sa pontonima postavljenim ispred nje. Pontoni će, umesto uobičajenih vezova unutar same marine, svim Beograđanima omogućiti direktan pristup vodi za rekreaciju i sport. Deo iste ideje čini i memorandum potpisan sa Akademskim kajak klubom, najstarijim srpskim kajakaškim klubom, kome je unutar kompleksa besplatno ustupljen prostor za trenažni centar sa direktnim pristupom vodi. Sama zgrada elektrane ostaje, za sada, u nadležnosti grada i o njenoj konačnoj nameni tek treba da se odluči.
Uz sve to, postojeće šetalište uz Dunav, koje se danas završava na ulazu u marinu, biće produženo, a pored njega je predviđena i nova biciklistička staza. Ceo ovaj deo obale, ne samo unutrašnjost naselja, postaće dostupniji Beograđanima nego što je bio prethodnih decenija.
U stručnom žargonu, ovakav pristup se naziva braunfild razvoj – gradnja na već korišćenom, često zapuštenom zemljištu, umesto na praznoj parceli. U Evropi je to odavno uobičajen način da gradovi vrate u funkciju svoje stare industrijske zone, ali u Beogradu, gde je slobodnog zemljišta na atraktivnim lokacijama sve manje, ovakvi projekti su i dalje retkost. Razlog je upravo to što zahtevaju više vremena, više usklađivanja sa nadležnim institucijama i veće početno ulaganje od gradnje na praznom terenu. Raspored kompleksa je od početka prilagođavan onome što je već postojalo na terenu. Arhitekte Stanislav Fijala i Jelena Kuzmanović ovom zadatku – spajanju starog i novog – pristupili su u duhu primera urbane transformacije kakvi postoje u Londonu, gde se industrijsko nasleđe ne briše, već postaje deo novog urbanog konteksta.
Iza ovakvog pristupa stoji i istorija same kompanije Sebre, osnovane u Pragu, u čijem portfoliju odnos prema nasleđu nije izuzetak, već obrazac. Za rekonstrukciju Palate Špork, istorijskog objekta u strogo zaštićenom jezgru Praga, 2018. godine dobili su nagradu „Građevina godine”, jedno od najznačajnijih čeških nacionalnih priznanja u oblasti arhitekture. Godinu dana kasnije, taj uspeh je ponovila zgrada DRN, osvojivši Nagradu gradonačelnika Praga i nominaciju za „Mies van der Rohe”, najprestižniju evropsku arhitektonsku nagradu. U Srbiju je Sebre ušao postepeno. Prvo manjim projektom „Residence Puškinova” na Senjaku, da bi tek potom pristupio Marini Dorćol, koja je danas najveći projekat ove kompanije i jedna od najvećih investicija iz Evropske unije u Srbiji.
Isti princip primenjen je i na zelenilo, samo u sasvim drugačijem, savremenom izdanju. Marina Dorćol je prvi stambeni kompleks u Beogradu u kom se drveće integriše direktno u fasadne sisteme zgrada, umesto da ostane ograničeno na parkove i terase sa cvećem. Više od 30.000 kvadratnih metara ozelenjenih površina, raspoređenih na fasadama, terasama, u privatnim baštama i unutrašnjim parkovima, čini zelenilo sastavnim delom arhitekture. Uz sistem navodnjavanja „kap po kap” i profesionalnu negu koja ne remeti privatnost stanara, ovakvo rešenje treba da pokaže da zelene fasade mogu da izdrže probu vremena.
Pored privatnosti, koju već obezbeđuje mali broj stanova po spratu, posebna pažnja posvećena je i privatnosti stanova sa baštama u prizemlju: imaju sopstveni, ozelenjen pešački prilaz, zaštićen kapijama i zelenim ogradama, uz mogućnost dodatne zaštite pergolama u obliku jedra.
Prva faza, sa 263 stana, trenutno je u izgradnji, a useljenje je planirano za 2028. godinu.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Marina Dorćol
