Švajcarska više nije raj za strane stručnjake: Posao više nije zagarantovan

Švajcarska je godinama važila za jednu od najprivlačnijih evropskih destinacija za strane stručnjake, ali se situacija na tržištu rada menja. Posebno visokoobrazovani stranci danas teže dolaze do stalnog zaposlenja, dok podaci pokazuju da nezaposlenost među građanima EU i EFTA raste brže nego među švajcarskim državljanima.

Prema pisanju švajcarskog magazina „Bilanz“, tržište rada postaje sve zahtevnije za visokoobrazovane strance. Kao jedan od primera list navodi Špankinju Karmen P. koja je krajem devedesetih stigla u Cirih i tada u revizorskom sektoru zarađivala oko 100.000 švajcarskih franaka godišnje. Nakon prelaska u medicinsko-tehnološku industriju njena plata dostigla je gotovo 250.000 franaka.

Nakon što je zbog ekonomskih razloga ostala bez posla, danas radi kao frilenserka u oblasti nabavke i kaže da teško pronalazi stalno zaposlenje. Kao jedan od problema navodi i nedovoljno dobro poznavanje nemačkog jezika.

„Švajcarska je nekada bila izuzetno zanimljivo tržište za strance. No, vetar se okrenuo, sve je teže naći posao kao stranac ili strankinja“, rekla je Karmen P. za „Bilanz“.

Nezaposlenost stranaca raste

Brojke ukazuju na promenu na švajcarskom tržištu rada. Prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), stopa nezaposlenosti prema ILO metodologiji među građanima EU i EFTA u Švajcarskoj u drugom tromesečju 2026. iznosila je 6,6 odsto, dok je među švajcarskim državljanima bila 3,4 odsto.

„Bilanz“ navodi da je to najviši nivo za drugo tromesečje još od 2016. godine. Važno je napomenuti da ILO pokazatelj nije isto što i broj ljudi registrovanih na biroima za zapošljavanje: on obuhvata širi krug ljudi koji nemaju posao, dostupni su za rad i aktivno ga traže.

Istovremeno, ukupna stopa nezaposlenosti prema ILO definiciji u Švajcarskoj je u drugom tromesečju 2026. porasla na 4,9 odsto, sa 4,6 odsto godinu dana ranije. Prema podacima švajcarskog Federalnog zavoda za statistiku, oko 252.000 ljudi bilo je nezaposleno prema ovoj metodologiji, što je 15.000 više nego u istom periodu 2025. godine.

Posebno pogođeni visokoobrazovani stranci

Promene se vide i u Cirihu, jednom od glavnih ekonomskih centara zemlje.

Kantonalna uprava za rad u Cirihu navodi da je tokom prethodne tri godine zabeležen nesrazmeran rast novih prijava u regionalnim centrima za zapošljavanje među osobama sa boravišnom dozvolom B i visokim nivoom obrazovanja. Rast je bio izraženiji nego među švajcarskim tražiocima posla sa tercijarnim obrazovanjem.

Prema podacima Kantona Cirih, stopa nezaposlenosti stranaca sa tercijarnim obrazovanjem u julu 2026. iznosila je 4 odsto, dok je ukupna stopa nezaposlenosti u kantonu bila 2,9 odsto. Kantonalne vlasti ocenjuju da se položaj visokoobrazovanih stranih radnika na tržištu rada poslednjih godina pogoršao.

To ne znači da stranci više nisu traženi. Švajcarske vlasti navode da je migracija kroz slobodu kretanja sa EU usko povezana sa potrebama tamošnjeg tržišta rada. U mnogim sektorima, posebno u znanjem intenzivnim uslugama, strani radnici i dalje predstavljaju važan izvor radne snage. U zdravstvu i socijalnoj zaštiti, broj radnika iz EU/EFTA između 2010. i 2025. povećan je za oko 90.000.

„Expat“ više nije samo sinonim za visoku platu

Promena raspoloženja vidi se i u javnoj debati o migraciji. „Bilanz“ podseća da se termin „expat“, koji se ranije uglavnom koristio za strane stručnjake i zaposlene koji privremeno rade u drugoj zemlji, danas u Švajcarskoj često koristi u širem kontekstu useljenika iz drugih evropskih država.

Tema migracije bila je posebno prisutna tokom kampanje pred referendum o inicijativi „Ne Švajcarskoj sa 10 miliona stanovnika“, o kojoj su građani glasali 14. juna 2026. godine. Inicijativa je predviđala ograničavanje stalnog broja stanovnika na manje od 10 miliona do 2050. godine. Na referendumu je 54,79 odsto glasača bilo protiv predloga, dok ga je podržalo 45,21 odsto birača.

Prema zvaničnim podacima švajcarske vlade, krajem 2025. u zemlji je živelo oko 9,1 milion ljudi, a od uvođenja slobode kretanja sa EU 2002. godine stanovništvo je poraslo za oko 1,7 miliona. Vlada navodi da je taj rast u velikoj meri posledica migracije i da je zapošljavanje stranih radnika povezano sa potrebama švajcarske privrede.

Stranci na početku često zarađuju manje

Kako navodi „Bilanz“, Yana Senina, nekadašnja regruterka kompanije Google u Cirihu i osnivačica agencije Recruiting Backstage, ocenjuje da strani stručnjaci prilikom prvog zaposlenja u Švajcarskoj često prihvataju nižu platu od lokalnih kolega. Prema njenom iskustvu, razlika može biti između 20 i 30 odsto.

Takvu tvrdnju treba posmatrati kao iskustvo jedne stručnjakinje iz oblasti zapošljavanja, a ne kao zvaničnu statistiku o svim stranim radnicima.

Dostupna istraživanja pokazuju složeniju sliku. Analiza Reta Föllmija, Sandra Favrea i Josefa Cvajmilera, zasnovana na švajcarskim podacima o prihodima i migraciji, pokazuje da useljenici na početku u proseku imaju niže prihode od uporedive grupe ljudi rođenih u Švajcarskoj, ali da se razlika tokom boravka u zemlji značajno smanjuje. Kod visokoobrazovanih useljenika rezultati su posebno drugačiji.

Prema toj analizi, muškarci sa tercijarnim obrazovanjem koji su se doselili iz zapadnih i severnih zemalja EU nakon pet godina imali su prosečna primanja oko 14 odsto viša od uporedive grupe rođene u Švajcarskoj. Kod visokoobrazovanih žena razlika je bila gotovo 30 odsto.

Zbog toga ekonomista Reto Föllmi ne vidi nužno početnu razliku u zaradi kao dokaz sistematskog potcenjivanja stranih radnika. Jedan od razloga može biti i to što kompanije regrutuju iz inostranstva kada ne mogu da pronađu odgovarajuće kvalifikacije na domaćem tržištu.

Prava promena dolazi nakon promene posla

Sličan obrazac opisuje i Italijan koji je govorio pod pseudonimom Sandro S. Nakon nekoliko godina rada u švajcarskom finansijskom sektoru, njegova plata je, prema njegovim rečima, porasla sa početnih 110.000 na oko 190.000 franaka godišnje, bez bonusa.

Njegovo iskustvo ukazuje na još jedan fenomen švajcarskog tržišta rada: najveći skok zarade za stranog radnika često ne dolazi prilikom prvog zaposlenja, već nakon sticanja lokalnog iskustva i promene poslodavca.

Zašto se tržište sada menja?

Jedan od razloga je opšte usporavanje tržišta rada. Prema podacima švajcarskog Federalnog zavoda za statistiku, broj zaposlenih jeste nas

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER

Izvor: BIZlife

Foto: Unsplash/Henrique Ferreira