Nakon završetka srednje škole, Jovana Milić je, zahvaljujući programu „Energija znanja” kompanije NIS, nastavila školovanje na prestižnom Sanktpeterburškom rudarskom univerzitetu „Ekatarina II”. Tokom osnovnih i master studija aktivno se bavila naučnoistraživačkim radom u oblasti nafte i gasa, čime je postavila čvrste temelje za svoju profesionalnu karijeru.

Po povratku u Srbiju, pridružila se kompaniji NIS, gde je započela karijeru kao mlađa specijalistkinja, a potom napredovala do pozicije specijalistkinje za geološko-tehnološke aktivnosti. Zahvaljujući stručnosti, posvećenosti i iskustvu stečenom na brojnim projektima, ove godine preuzela je poziciju rukovodioca grupe za sprovođenje projekata GTA. Posebno neguje timski duh, otvorenu komunikaciju i odgovoran pristup, uživa u radu sa ljudima i ne ustručava se da preuzme lidersku ulogu kada je neophodno.

Svoju profesionalnu posvećenost dopunjuje nastavkom akademskog obrazovanja na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu i društvenim angažmanom kroz Komitet mladih profesionalaca Nacionalnog energetskog komiteta Srbije i volontiranje u Crvenom krstu.

• Kada niste na poslu, gde najčešće pronalazite inspiraciju, energiju i mir?

‒ Živimo u vremenu kada značajan deo dana provodimo na poslu, pa je izuzetno važno negovati i druge uloge pored one poslovne. Upravo balans privatnog i poslovnog života treba da bude izvor nove energije, svežih ideja i šire perspektive. Aktivizam i volonterizam su deo mog života još od detinjstva. I danas sam aktivna kao volonterka u Crvenom krstu, gde kroz rad sa ljudima, naročito mladima, pronalazim inspiraciju, motivaciju i snažan podsetnik na vrednosti solidarnosti i zajedništva. Pored toga, slikanje je moj prostor za kreativnost i mir, gde u bojama i stvaranju pronalazim način da usporim i saberem utiske. Za kraj, ali ne i manje važno, vreme koje provodim sa porodicom i prijateljima pomaže mi da napunim baterije, prisetim se starih uspomena i stvorim nova sećanja.

• Koju osobinu iz privatnog života smatrate najzaslužnijom za svoj poslovni uspeh?

‒ Bez razmišljanja bih rekla da je to istrajnost. Ne volim nedovršene obaveze, niti odlaganje problema. Kad preuzmem odgovornost za neki zadatak, važno mi je da ga privedem kraju maksimalno efikasno i istrajno, čak i kad put nije jednostavan.

• Koju ste važnu lekciju naučili pre tridesete, a voleli biste da ste je znali već sa dvadeset godina?

‒ Stavila bih akcenat ne na lekcije, već na uverenost u svoje sposobnosti i odluke u tom periodu života. Dvadesete su često period preispitivanja i sumnji – da li sam izabrala dobar fakultet, da li je profesija za ceo život, da li ima perspektive, da li je trebalo nešto drugačije da uradim, da li ja to mogu… Danas, sa iskustvom koje imam, ličnim i profesionalnim razvojem koji je iza mene, uspesima, padovima i naučenim lekcijama tokom godina, volela bih da sam tada sebi mogla samouverenije da kažem: „To je to, sve radiš kako treba, na dobrom si putu, samo napred!”

• Šta biste voleli da pročitate o sebi u BIZLifeu za deset godina?

‒ Da su me sa 20 godina pitali da li očekujem da će o meni pisati BIZLife za 10 godina, nisam sigurna da bi moj odgovor bio potvrdan. Stoga, teško je razmišljati toliko unapred. Svakako da bih volela da za 10 godina vidim tekst o sebi sa „uputstvom za mlade” – kako sam, uprkos iskustvu, odgovornostima i poslovnim pritiscima koji dolaze s vremenom, uspela da sačuvam autentičnost i početnu motivaciju zbog koje sam uopšte krenula ovim putem, bez straha od izlaska iz zone komfora i novih izazova.

Za mene bi uspeh bio upravo to – ne samo priča o onome šta sam postigla za 10 godina, već kako sam opravdala poverenje drugih, a na tom putu nisam izneverila sebe. Kao osoba koja kontinuirano radi na sebi i trudi se da uči i napreduje, verujem da sam na dobrom putu, tako da možete da spremate naslovnicu. ■

• Šta radite
  kad ne radite?

Odmaram